29. 05. 2023.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” представила књигу ,,Писма моје душе” Марселе Сукић

Поводом Свјетског дана обољелих од мултипле склерозе Библиотека је организовала књижевно вече на ком је представљена књига ,,Писма моје душе” Марселе Сукић. Марсела Сукић је рођена у Пљевљима 1982. године, ђе је завршила основну школу и гимназију. Студирала је у Сарајеву где је остала да живи. По занимању је туристички агент, самохрана мајка двоје д‌јеце. Послије рођења ћерке јављају се први симптоми и након пар година лијечења доктори су утврдили дијагнозу МС. Писала је рецензије многим ауторима из Босне и Херцеговине и одлучила да напише своју књигу ,,Писма моје душеˮ уобличену кроз писма писана душом да свакоме освијетли пут у тами и пронађе излаз из сваке тешке ситуације и болести. Своје животно искуство и борбу да схвати и прихвати ову болест подијелила је у овој књизи са својим пријатељима који живе са истом болешћу. Рецензију књиге је написала Гордана Хаџић, која између осталог каже: Никада не треба одустати од својих снова, чуда се дешавају онима који у њих вјерују. Нада јој даје снагу да своје животно искуство и болест спозна и подијели са нама, читаоцима ове књиге, у нади да ће нам служити и помоћи да ријешимо недоумице. Вриједност ове књиге огледа се у Марселиној широкогрудости да своје искуство подијели цијелом човјечанству. Открила је своју мисију на земљи и сада је слиједи без обзира на све околности. Човјек се учи док је жив, а свако ко прочита ову књигу може много тога да научи. Њена формула је љубав. Вољети прво себе, људе, природу и сва животна искуства, водећи читаоца пречицом самоспознаје да постигнемо уштеду патње.

15. 05. 2023.

Изашла из штампе збирка прича ,,У празној шаци” Наташе Журић

У издању ЈУ Народна библиотека ,,Стеван Самарџић”, објављена је збирка прича ,,У празној шаци” Наташе Журић. Књига је штампана у 300 примјерака у МН Графокартон, Бијело Поље. Наташа Журић је списатељица која је све присутнија на црногорској књижевној сцени захваљујући својим пјесмама, причама, кратким и дужим књижевним формама. Након романа ,,Исјечак круга” гд‌је је на посебан начин приказала трагику људске душе изгубљене у историјским и друштвеним превирањима с краја прошлог вијека и маестралне збирке пјесама ,,Аурорина залуд”, гд‌је је још једном показала раскош свог талента, окренула се прозном штиву и написала нову збирку прича о различитим судбинама. Збирка прича ,,У празној шаци” садржи осамнаест прча тематски различитих, али повезаних мотивима људске несреће и неминовности судбине. Суптилно, без примјеса патетике, дат је приказ живота у свим његовим облицима и човјек који је у таквим околностима принуђен да себи обезбиједи егзистенцију. Богата тематика, мноштво мотива, велики број ликова, доминација различитих наративних поступака, идеја, доводе до тешкоћа у класификацији овог штива, али истовремено доприноси његовој умјетничкој вриједности. У свом приповједачком маниру наставља да препознаје теме око себе, извлачи оне литерарно најзахвалније догађаје, зналачки комбинује, оплемењује их животним искуством зреле жене и на крају пружа прегршт прича које скупа носе универзалну поруку хуманости. Уредник и рецензент ове књиге је мр Дијана Тигањ, лектор и коректор је директорица Библиотеке Ђина Бајчета.

11. 05. 2023.

Жири донио одлуку о добитницима Књижевне награде ,,Свитање”

Јавна установа Народна библиотека ,,Стеван Самарџић , установила је награду ,,Свитање“ за литерарно стваралаштво младих која носи назив по истоименом роману Милке Бајић Подерегин. Наградом се жели подстаћи стваралачко настојање младих нараштаја, као и љубав према књизи и читању код шире популације у пљеваљском крају. Овим се истовремено исказује посебна брига о д‌јелу Милке Бајић Подерегин као важном дијелу духовног наслеђа Пљеваља. На сједници Жирија за дод‌јелу Награде „Свитања“, одржаној 11. 5. 2023. године, донешена је одлука о овогодишњим добитницима. На Конкурс за награду ,,Свитање“ за литерарно стваралаштво младих, приспјело је 25 радова од 10 аутора. Право учешћа на конкурс имали су млади ствараоци стално настањени у општини Пљевља, сврстани у двије узрасне категорије: млађи узраст до 16 година и старији узраст од 16 до 25 година, са прозним радовима који нијесу раније нигд‌је објављивани. Стручни жири који је радио у саставу: Владан Вучинић (предсједник), Мила Марјановић, Жанка Рондовић, Верица Поповић и Нада Рондовић чланови/це, донио је Одлуку да се додијеле прве награде у обје категорије предвиђене Конкурсом. За млађи узраст прву награду добила је Емилија Марић (15 година) ученица И разреда Гимназије ,,Танасије Пејатовић“ за причу ,,Највећа је храброст пригрлити слабост“. За старији узраст прву награду добила је Милица Љиљанић, студенткиња, за причу ,,Вјештачка интелигенција и трансхуманизам“. Награда се састоји од новчаног износа, дипломе и књига претходних добитника награда наше Библиотеке: ,,Небеска ћуприја“ Милана Бајчете, ,,Синапсе снова“ Матије Вранеша и ,,Ушће снова“ Хусеина Пајевића. На овај начин Библиотека пружа велику подршку младима да се баве писањем а некадашњим добитницима наших награда да издају своје прве књиге. Свечано уручење књижевне награде ,,Свитање“ овогодишњим добитницима Библиотека ће организовати у јуна у читаоници Библиотеке ,,Стеван Самарџић“ када ће бити организовано књижевно вече.

24. 04. 2023.

У Библиотеци обиљежен Свјетски дан књиге и ауторских права

Широм свијета, од 1995. године, 23. априла обиљежава се Свјетски дан књиге и ауторских права, у циљу промоције читања и његовања културе писане ријечи. Дан књиге је прилика да се подсјетимо њеног значаја као одраза људске креативности и жеље за дијељењем знања. Осим што су извори информација, знања и идеја, књиге представљају и спону путем које се преносе поруке кроз простор и вријеме и на тај начин повезују генерације широм свијета. Ученици 4. и 5. разреда из ОШ ,,Салко Аљковић" из подручног од‌јељења Гуке, посјетили су Народну библиотеку ,,Стеван Самарџић” и том приликом се упознали са радом Библиотеке, и правилима коришћења књижног фонда. Циљ оваквих посјета је развијање љубави према књизи и читању још од раног узраста, као и стицање навике редовног коришћења услуга наше установе током школовања и цјеложивотног учења.

11. 04. 2023.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” организовала смотру Општинско такмичење рецитатора

У организацији Библиотеке одржано је такмичење рецитатора ученика основних школа. На овом такмичењу су учествовали ученици ОШ: ,,Салко Аљковић”, ,,Бошко Буха", ,,Ристан Павловић”, Крушево, ,,Миле Перуничић" из Маоча, Матаруге, ,,Михаило Жугић” из Оџака, ,,Братство Јединство" из Буковице, ,,Владимир Роловић из Шула и ,,Радоје Тошић” из Срдановог Гроба. Ученици су се такмичити у двије категорије од И до В разреда и од ВИ до IX разреда. Жири је радио у саставу, предсједница проф. Данијела Квас, пјесникиња за д‌јецу, проф. Милан Терзић и директорица Ђина Бајчета. Приликом оцјењивања наступа рецитатора жири је оцјењивао избор пјесама, дикцију, акценат, изражавање мисаоних и емотивних садржаја песме, природност, сугестивност, експресију лица, казивања без претјеране афективности и гестикулације. У категорији ученика од И до В разреда такмичило се шест ученика. Прво мјесто је освојила Ана Пуповић ученица ИИИ разреда из ОШ ,,Салко Аљковић”. Њена менторица је проф. Ивана Анђелић Бељкаш. У категорији од ВИ до IX разреда такмичило се девет ученика. Прво мјесто је освојила Анђела Вуковић ученица VIII разреда из ОШ ,,Михаило Жугић” из Оџака. Њена менторица је проф. Душица Кнежевић. Побједнице су добиле на поклон диплому, збирку поезије ,,Ушће снова" Хусеина Пајевића, бесплатне чланске карте Библиотеке и књигу проф. Данијеле Квас. Свим учесницима су поклоњене чланске карте и књиге. Побједнице у обје категорије ће представљати Пљевља на државном такмичењу које ће се одржати у јуну.

07. 04. 2023.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” представила књигу ,,Херак Вранеш и нахија Љубовиђа у у другој половини XV вијека” аутора проф. Веселина Коњевића

У читаоници Библиотеке одржано је књижевно вече и представљена књига ,,Херак Вранеш и нахија Љубовиђа у у другој половини XV вијека” аутора проф. Веселина Коњевића. О књизи је говорио др Маријан Премовић а вече је водила директорица Ђина Бајчета. Проф. Веселин Коњевић је историчар, истраживач и публициста. Као прегалац у просвјети, науци и култури радио је на афирмацији важних црногорских личности и догађаја. Објављивао је радове са историјском тематиком у часописима за науку и културу. Афирмисао се као изузетан стваралац и независни интелектуалац, како својим научним и публицистичким д‌јелом тако и својим личним и друштвеним ангажманом на плану науке и културе. Посебно је драгоцјено Коњевићево вишегодишње историографско трагање и расвјетљавање личности и д‌јела кнеза Херака Вранеша, знамените личности црногорске историје из друге половине XV вијека која је све до појаве његових радова била мало позната у савременој црногорској историографији. Аутор је поштовао ставове претходних истраживача, али је њихово мишљење компарирао са кредибилним изворима, долазећи до нових научних сазнања. У свом истраживању је показао зрелост и потпуну методолошку и научну спремност. Као историчар и публициста објавио је, сам или у коауторству, више изузетно вриједних и значајних књига, чији наслови упућују на тематику којом се бавио и проблематику коју је третирао. Бави се старијом и новијом црногорском прошлошћу, тако су и настале његове књиге: ,,Свједоци једног времена” (2002), ,,Вранешка легенда - предање о Пави и Ахмету између историје и легенде”, (објављена су три издања – 2010, 2012. и 2020); потом ,,Исповијести посљедњих зеленаша Крста Поповића" (2014); у коауторству је приредио књигу Драгана Кујовића ,,Црна Гора као судбина” (2016); објавио је и књигу ,,Казивање Ахмет-бега Мушовића" (2018). Током протекле, 2022. године објавио је монографску студију ,,Херак Вранеш и нахија Љубовиђа у другој половини XV вијека”, а приредио је и књигу ,,Драган Кујовић – Име за памћење".

15. 03. 2023.

Изашла из штампе књига ,,Школа и друге пјесме” аутора Милорада Јокнића

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” је издала збирку поезије за ђецу ,,Школа и друге пјесме” аутора Милорада Миша Јокнића. Наш суграђанин Милорад Јокнић, новинар и публициста, објавио је четири збирке поезије, хаику поезије, књигу књижевне критике а остале књиге су из области историографије и публицистике. Писање пјесама за ђецу је веома сложен и захтјеван посао, јер је ријеч о жанру који мора задовољити не само укус најмлађих читалаца већ и пружити поруке љубави, радости, разумијевања, осјећања среће, задовољства и сазнања. Збирка поезије садржи више од педесет пјесама на различите теме, примјерене ђеци из њиховог непосредног окружења, њихове доживљаје везане за породицу, природу и школу.

12. 03. 2023.

Изашла из штампе књига ,,Ушће снова” аутора Хусеина Пајевића

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” је издала збирку поезије ,,Ушће снова” аутора Хусеина Пајевића. Штампање ове књиге је суфинансирао Секретаријат за друштвене ђелатности Општине Пљевља. Већ је објавио једну збирку поезије ,,Извор несанице” 2020. године. Пјесме је објављивао на неколико елекронских књижевних портала. Својом првом поетском збирком Хусеин Пајевић се представио као зеро књижевни стваралац, способан да својом пјесничком ријечју обликује животну и друштвену стварност, искаже своје најдубље емоције и општељудске савремене преокупације. У збирци поезије ,,Ушће снова” поезија Хусеина Пајевића се својим тематским комплексом, естетиком и етиком, односно цјелокупном психологијом стварања и филозофијом промишљања уклапа у најљепше примјере поетског свијета црногорске књижевне сцене последњих деценија. У својој поезији он није ишао пузећи, већ усправно у своје име и име човјека чија је суштина дубоко људска, ослушкујући своју савјест и своје срце.

04. 02. 2023.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” представила осму књигу афоризама ,,Писмом гласам” Милинка Бојата

Библиотека је организовала књижевно вече на ком је представљена осма књига афоризама ,,Писмом гласам” Милинка Бојата. О књизи афоризама су говорили: проф. др Мирослав Додеровић, Предраг Вијичић и аутор. Књижевно вече је водила директорица Библиотеке Ђина Бајчета. Милинко Бојат је рођен у Бојатима, општина Плужине. Одрастао је у Даниловграду ђе је завршио основну школу и гимназију. Завршио је Филозофски факултет у Никшићу, одсијек историја-географија и стекао звање професора. Од ране младости пише поезију и афоризме. Објавио је осам књига афиразама: Извитоперени цар, Шипак и шипурци, Врело јаје под пазухом, Црно на бијело, Бојатеме, Милинкованице, Ја о њима ја о нама и Писмом гласам. Учесник је многих фестивала хумора и сатире. Заступљен је у Црногорској антологији афоризама Ријетке честице као и у зборнику Пљеваљског афоризма Чудновата воћка. Ради као професор у Котору.

30.01. 2023.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” добила на поклон књиге од НВУ Џематлије Таслиџа

Представници НВУ Џематлије Таслиџа из Пљеваља који се баве хуманитарним радом и вјерским активностима посјетили су ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” и том приликом уручили на поклон значајан број књига. Између осталих добили смо књиге од следећих аутора: др Закир Наик “Вјера за сва времена“, Али Ибн Џабир Ел-Фејфи “Зато што си ти Аллах“ и “Кур'ан“, Абдул-Хамид ел Булали “Поклон сестри која се још није покрила“, Хејсем Серхан “Ово је Ислам“, Мухаммед Б. Шакир Еш-Шериф “Пут ка исламском одгоју“, Мухеннед ибн Абдуллах “Под окриљем милостиње“, др Хејсем Тал'ат “Бијег од атеизма“, Сафет Кудузовић “Хаџ и Умра, знамење, одлуке и правни прописи“, Харис Спица, уредник “ИЛМИНАХ, исламски приручник“ и многе друге. Сарадња Библиотеке са вјерским заједницама у Црној Гори је резултирала да од сваке добијамо књиге на поклон како би свим грађанима те књиге биле доступне.

28.01. 2023.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” добила на поклон књиге од ЦКБ Банке

Представница ЦКБ Банке Биљана Нинковић је посјетила ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” и том приликом уручила на поклон значајан број књига чији су издавачи ЦИД и Вијести. Између осталих добили смо књиге од следећих аутора: Милоша Милошевића “Бока Которска, Бар и Улцињ од 15. до 18. вијека“, Мијата Шуковића “Историја законодавства Црне Горе 1916-1976“, Милоша Старовлаха “Историја школства у Црној Гори“, Бранислава Маровића “Економска историја Црне Горе“, Рајка Вујичића “Средњовјековна архитектура и сликарство Црне Горе“, Радослава Радоњића “Политичка мисао у Црној Гори“, Борислава Пекића “Атлантида 1, 2, Милована Ђиласа “Бесудна земља“, Михаила Лалића “Лелејска гора“, Чеда Вуковића “Поруке“. Ово је примјер добре сарадње Библиотеке и ЦКБ Банке за нашу дугогодишњу пословну сарадњу.

23.12. 2022.

Представљена збирка поезије ,,Крв и мед” – 111 песама о усуду и нафаки Балкана, Зорана Богнара

У препуној сали Библиотеке града Београда одржано је традицонално децембарско вече Зорана Богнара под називом “Испред времена”, 23. 12. 2022. године. Овога пута, под свијећама и уз попратну амбијенталну музику Вангелиса и Јоцелyн Поок промовисано је осам издања поеме “Нови човек” (четири на српском, два на македонском у преводу Петре Бакевског, једног на мађарском у преводу Илеша Фехера и једном на енглеском у преводу Биљане Станојевић). Прво издање поеме “Нови човек” (који представља завршни дио “Елизејске трилогије”) објавила је београдска издавачка кућа “Просвета” 1999. године за коју је Богнар тада добио двије престижне награде “Раде Драинац” и “Исидора Секулић”. Оно што је изузетно занимљиво је то што је ова поема и 23 године од када је објављена толико жива и провокативна, стога и не би требало да чуди што је у међувремену доживјела већ осам издања на четири језика. О овој изузетно интригантној књизи говорили су Исидора Ињац, Василије Домазет, Немања Вељовић Суброса и Зоран Богнар. На истој вечери је представљена је збирка поезије ,,Крв и мед” – 111 песама о усуду и нафаки Балкана, Зорана Богнара у издању ЈУНБ ,,Стеван Самаржић” Пљевља. О књизи је говорила директорица Библиотеке Ђина Бајчета.

17.12. 2022.

Организовано вече фантастике др Маријане Терић у Котору

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” је 17. децембра организовала вече фантастике др Маријане Терић у Котору на позив Удружења Пљевљака. Имали смо прилику да представимо четири монографије као научни рад др Маријане Терић. Унутрашња страна времена, објављена 2016. на Факултету за црногорски језик и књижевност Цетиње и представља велики допринос науци о књижевности, посебно када је у питању проучавање постмодерне фантастичке прозе на јужнословенским просторима. Књижевне опсервације, објављена 2020. године у издању Хрватско-црногорског друштва пријатељства „Цроатица Монтенегрина” сабрани су чланци и есеји вишегодишњег ауторкиног истраживачког рада на пољу фантастике. Путевима бескраја, објављена 2021. године, издавач је ауторка, и представља рецепцију југословенске фантастичке прозе. Фантастика Монтенегрина, објављена 2022. године, издавач је ауторка, представља избор црногорских фантастичних прича друге половине 20. вијека. Ова монографија је први избор прича ове врсте у Црној Гори, у којој је заступљено 19 прича од 13 аутора који су рођени у Црној Гори. Књижевној вечери је присуствовао велики број Пљевљака који су дошли на дружење.

15.12. 2022.

Изашла из штампе збирка поезије ,,Крв и мед” – 111 песама о усуду и нафаки Балкана, Зорана Богнара

У издању ЈУ Народна библиотека “Стеван Самарџић” из Пљеваља, објављено је црногорско издање поетске књиге Зорана Богнара под називом “Крв и мед”, која има и интригантан поднаслов “111 песама о усуду и нафаки Балкана”. Ријеч је о тематској књизи пјесама о Балкану коју је уредила директорица библиотеке Ђина Бајчета. Подсјетимо се овом приликом шта је својевремено о Богнаровој поезији говорио Новица Тадић: “Поезија Зорана Богнара изузетно је поливалентна и њено вишезначје састоји се од кристално чисте зеновске мудрости, наглашене филозофичности и надасве, снажне експресивности. Готово у целокупном песничком опусу Богнар је указивао на пошаст искривљених и поремећених људских вредности и акценат изричито стављао на тоталну негацију, односно, непристајање на такав начин живота. Та врста бунта или, боље речено, унутрашњег сукоба има дијалектичку вредност, хуманистички је инспирисан и има етичке релације: људско доминира над свим и то људско има егзистенцијалну мисао. Богнар је то чинио у свим својим књигама те су мисли и осећања добили своју пуну стваралачку кристализацију и као уметност и као филозофија и као поезија”…

10.12. 2022.

Организовано вече фантастике др Маријане Терић

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” је 10. децембра организовала вече фантастике др Маријане Терић. Маријана Терић је дипломирала на Филозофском факултету у Никшићу – Одсјек за српски језик и јужнословенске књижевности. На истом факултету магистрирала је 2013. године, стекавши тиме звање магистра науке о књижевности. Доктор је друштвено-хуманистичких наука (филолошке науке) на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду и први доктор из области фантастичке књижевности у Црној Гори. Аутор је око 60 научних и стручних радова у земљама региона и иностранства и уредник и рецензент више издања. Др Маријана Терић је учесник међународних конференција у Задру, Сарајеву, Новом Саду, Крагујевцу, Лавову, Гдањску, Катовицама, Вроцлаву, као и другим научним скуповима у земљи. Објављује радове за више стручних и научних часописа попут хрвтаских Књижевне смотре и Умјетности ријечи, новосадског часописа Сербиан Студиес Ресеарцх, пољског Интернатионал Јоурнал оф Славиц Студиес, црногорских Васпитање и образовање, Библиограсфки вјесник и Матица црногорска. Добитник је награде Филозофског факултета за остварен просјек на основним академским и специјалистичким студијама, Студентске награде Општине Никшић и једногодишње стипендије која се додјељивала из Фонда Црногорске академије наука и умјетности за подстицање научног и умјетничког подмлатка Црне Горе. Области њенога интересовања су: књижевна фантастика, постмодернизам и компаратистика. Објавила је четири научне монографије: Унутрашња страна времена, Књижевне опсервације, Путевима бескраја и Фантастика Монтенегрина.

08.12. 2022.

Изашла из штампе књига ,,Грч” – монодраме избор

ЈЈУНБ ,,Стеван Самаржић” објавила је књигу ,,Грч” Радована Вујадиновића, која садржи избор монодрама које је писао дуги низ година. Књига је издата у 300 примјерака. Рецезенти ове књиге су афирмисани књижевници, између осталих то су: Драган Јовановић Данилов, др Видан Николић, др Бранко Бановић, др Михаило Пантић, др Милутин Пашић… Радован Вујадиновић је наставник, кустос, публициста и књижевник. Пише приче, приповијетке, умјетничке репортаже, драме и романе. Сарађује са више од педесет листова и часописа. Објавио је преко пет стотина приповиједака и више од сто прилога из историје. Објавио је преко тридесет књига. Заступљен је у уџбеницима, приручницима, антологијама, монографијама, лексиконима, домаћим и иностраним зборницима. Добитник је преко сто педесет књижевних награда за приповијетке и књиге у рукопису на анономним конкурсима. Као завичајни писац за допринос култури и књижевности добио је Награду ,,20. новембар” Скупштине општине Пљевља. Библиотека са њим сарађује дуги низ година.

23.11. 2022.

Изашла из штампе збирка поезије "Тацит је ретко кад био опуштен"

ЈУНБ "Стеван Самарџић” је издала збирку поезије "Тацит је ретко кад био опуштен" аутора Душка Новаковића. Рођен је у Титограду, школовао се у Црној Гори и Македонији. Новаковићево пјесничко стваралаштво књижевна критика повезује са критичком нотом пјевања у савременој српској и екс југословенској поезији. Означен је као пјесник за кога треба имати јак стомак и добре живце. Сматрају га презентом веристичке поезије који у своје пјесме уноси јако занимљиве детаље и референце из цивилизацијске и мање цивилизацијске оставштине свијета, али и свог непосредног окружења. Његова поезија је преведена на велики број језика. Добитник је многих књижевних награда и признања за поједине пјесничке збирке. Бавио се и преводилачким радом. Био је гост и учесник на великом броју познатих свјетских фестивала и скупова пјесника.

18.11. 2022.

Библиотека организовала књижевно вече Завичајни сусрети писаца

У оквиру свечаног програма Пљеваљских новембарских свечаности, када обиљежавамо 20. новембар дан ослобођења Пљеваља, ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” у сарадњи са Секретаријатом за друштвене дјелатности Општине Пљевља, организовала је књижевно вече Завичајни сусрети писаца. На књижевној вечери учешће су узели: Миланка Цица Чоловић, Радојица Грба, Миленко Шарац, Милорад Јокнић, Миленко Јовић, Божица Грујичић, Милан Бајчета, Борис Бајић, Јована Тошић и Миљан Сандић. Специјални гости су били полазници Музичке школе. На почетку књижевне вечери приказан и кратак филм о завичају ,,Да ти дођем”, ауторке Милице Љиљанић и Јакше Минића. Милица Љиљанић је написала причу која је прилагођена приказаном филму.

10.11. 2022.

Промоција монографије Бехаудин Селмановић Селман

У оквиру свечаног програма Пљеваљских новембарских свечаности, када обиљежавамо 20. новембар дан ослобођења Пљеваља, ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” у сарадњи са Секретаријатом за друштвене дјелатности Општине Пљевља, организовала књижевно вече на ком је представљена Монографија о ликовном умјетнику Бехаудину Селмановићу Селману. Ово књижевно вече смо приредили у сарадњи са Музејом, Галеријом и Центром за културу. О ликовном стваралаштву Бехаудина Селмановића Селмана и Монографији, говорили су наши гости из Сарајева: проф. др Фарис Гавранкапетановић – директор Бошњачког института фондације Адила Зулфикарпашића, проф. др Енес Пелидија – историчар, проф. др Аида Абаџић Хоџић – ауторка Монографије и Милош Марјановић – историчар умјетности.

Бехаудин Селмановић (1915 – 1972) један је од најзначајнијих умјетника у хисторији босанскохерцеговачке ликовне умјетности и један од најинтригантнијих сликара друге половине двадесетог стољећау БиХ. Његов стваралачки опус свакако би требао да се нађе на листи заштићених националних споменика покретне културне баштине БиХ, као јединствен примјер чисте ликовности и слободног и студиозног умјетничког истраживања и изражавања у вријеме доминације соцреализма и задатих норми и садржаја наметнутих од стране владајућих структура. Бехаудин Селмановић био је индивидуалиста у времену (пре)наглашеног колективитета. Упркос дискредитовању од стране тадашње званичне ликовне критике у БиХ, која га је називала 'декадентним сликарем', а његова дјела окарактерисала као 'модернистички кич', Селмановић није одустао од властитог поимања умјетности и ликовности, већ је смјело наставио свој умјетничко-истраживачки рад у трагању за личним изразом. У тешким животним условима, овај самозатајни босанскохерцеговачки сликар, тешким радом и дубоком посвећеношћу свом животном позиву, с временом је искристализирао један препознатљив умјетнички израз, сугестиван и интригантан, наизглед поједностављен, али суштински изузетно комплексан и надасве интензиван. Селмановићев сликарски идентитет огледа се у аутентичном преплитању традиционалних мотива и стилских елемената свјетске, како западне, тако и источне ликовне умјетности. Његово дјело је изванредан примјер саживљавања разнородности у једној компактној и хармоничној синтези основних ликовних елемената, као што су линија и боја. Под утјецајем сезанизма, фовизма и набиста, али и декоративних техника карактеристичних за умјетност Истока, Селмановић је развијао свој властити ликовни израз, који ће постати извор босанскохерцеговачке модерне и неприкосновени узор младим ликовним умјетницима/цама који/е ће у каснијим деценијама кренути путем неспутаног умјетничког изражавања, што ће постати једна од темељних вриједности и императива умјетничког стваралаштва једне нове друштвене и умјетничке епохе, увелико либералније од оне у којој је живио и стварао Селмановић. Један опус једног сликара покреће безброј питања, а исцрпна анализа његовог стваралаштва захтијева мукотрпан и студиозан рад, по захтјевности и тежини готово сразмјеран Селмановићевом цјеложивотном ликовном раду. У припреми симпозија о умјетничком стваралаштву једног од најзначајнијих умјетника босанскохерцеговачке ликовне умјетности, неправедно маргинализираног и за живота и послије смрти, присјећамо се напомене једног од аутора који су дали свој осврт на Селмановићево дјело након његове смрти: 'Основна задаћа свакоме ко одговорно и с уважавањем приступа његовој умјетности јесте у томе да се, колико је год могуће прецизније и без увијања разлучи стварни удио Селмановићеве стваралачке индивидуалности у ономе што је сликао, као и то да се одреди духовна, па и ликовно-естетска линија његове умјетности.' (Н. Агић) За крај, наводимо ријечи мр. Азре Бегић, која се студиозније бавила Селмановићевим сликарством: 'Селмановићево вријеме није за нама, већ испред нас: његов гарант је урођена човјекова потреба за љепотом која, што је дубље потиснемо, то сигурније, еруптивније и побједоносније избија на површину.'“

Мерима Мемић, хисторичарка умјетности

28.10. 2022.

Библиотека на Међународном београдском сајму књига

ЈУ Народна библиотека ,,Стеван Самарџић“ посјетила је Међународни београдски сајам књига. Од 2019. године сајам књига се није одржавао због пандемије корона вируса. Ове године је посјећеност сајму била огромна. Велики број издавачких кућа из држава региона понудио је на својим штандовима сва издања из претходних година. Као и до сада ова културна манифестација искоришћена је за упознавање са савременом домаћом и свјетском издавачком продукцијом. Том приликом набављени су бројни наслови. Публикације су биране у складу са потребама наше читалачке публике и пратећи издавачку продукцију. Осим стручне литературе, полице Библиотеке обогаћене су и са занимљивим и актуелним насловима из области белетристике, као и омладинским романом и литературом за најмлађе кориснике.

27.10. 2022.

Библиотека представила часопис Пљеваљски записи и рад Библиотеке у претходном периоду

Ове године је изашао из штампе први број часописа Пљеваљски записи у издању ЈУ Центар за културу. Иницијатор за издавање часописа је директор Центра за културу Небојша Рубежић, главни и одговорни уредник је Милорад Јокнић. Чланови редакције су Миличић Дејан, Ђина Бајчета, Дејана Дробњак, Белис Појатић, Емир Прекић, Драгана Вуковић и Арман Бећовић. Припрему за штампу је урадио Един Хурић. Удружење Пљевљака ,,Брезник” из Београда је организатор књижевне вечери на којој је представљен часопис за културу, књижевност, умјетност и друштвени живот Пљеваљски записи. Пред великим бројем Пљевљака који живе у Београду, часопис је представила директорица Библиотеке Ђина Бајчета. Активности које је имала Библиотека су бројне а највише пажње је посвећено издавачкој дјелатности и сарадњи са свим установама културе у Пљевљима и васпитно образовним установама.

21. i 22.10. 2022.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” узела учешће на Интернационалној конференцији Библиотекара Мостару

У Мостару је у организацији Народне библиотеке Мостар, поводом 22. октобра, Међународног дана библиотекара одржана дводневна интернационална конференција за библиотекаре под називом ,,Библиотеке за боље сутра”. ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” је представљала директорица Ђина Бајчета. Првог дана конференције одржала је теоријско предавање на тему Улога библиотека у културном развоју друштва а другог дана је представила Библиотеку и њене активности у повер поинт презентацији. Учешће у раду конференције су узеле библиотеке из БИХ, Црне Горе, Србије, Хрватске, Словеније и Македоније. Представници су били из Националних, Универзитетских, Народних и Школских библиотека. Предавања су била на различите теме везане за рад библиотека њихов значај и улогу у друштву и како их сачувати као незаобилазну установу културе, сачувати књиге и допринијети њиховој популаризацији у складу са развојем савремене технологије. Подстицање читање од најранијег узраста треба да буде важан циљ у раду сваке библиотеке и сходно томе више вредновати улогу библиотекара. Библиотеке су меморије човјечанства и без њих би свака генерација морала да почиње испочетка у прикупљању сазнања, а савремена информациона технологија омогућава интерактивност знања на нов, бржи и комплекснији начин.

19. i 20.10. 2022.

“Working together to build confidence in science and development”

Међународној COBISS конференцији на тему “Working together to build confidence in science and development” у организацији ИЗУМ-а у Марибору присуствовали су библиотекари из Црне Горе, заједно са представницима земаља у окружењу. Народну библиотеку “Стеван Самарџић” из Пљеваља представљала је Марија Кнежевић, виши библиотекар. Библиотекари су се овом приликом могли упознати са смјерницама развоја у оквиру предложене теме која подразумијева компатибилност људских и информатичких потенцијала, што као резултат треба да има доступност обрађеног библиотечког садржаја на што ширем простору, трајно, једноставно и функционално. Представљена је и нова COBISS-4 платформа чије тестирање је предвиђено у матичној установи у Марибору до краја текуће године, а примјена током 2023. године. Изложени су и проблеми правно-институционалне природе са којима се библиотекари широм свијета сусрећу у свом раду, поготово када је ријеч о дигитализацији библиотечке грађе и ауторским правима везаним за ту област. Истакнута је и потреба формирања нормативне базе података која, захваљујући томе што је заснована на уређеном коришћењу ванбиблиографских, односно метаподатака, обогаћује постојећу библиографску базу у нормираним условима. Библиотеке у Црној Гори учиниле су иницијални корак у том правцу.

18. 10. 2022.

Изашла из штампе Антологија црногорске хаику поезије

ЈУНБ "Стеван Самарџић” је издала Антологију црногорске хаику поезије под насловом "Корак преко прага” чији су аутори Благоје Вујисић и покојни Зоран Раонић. У знак поштовања за цјелокупни рад и допринос култури и књижевности Зорана Раонића, постхумно смо објавили ову књигу. Антологијом су обухваћени хаику пјесници који живе у Црној Гори имајући у виду квалитет пјесама. Знатан број је и оних који су мјесто у овој књизи заслужили, бавећи се само, или планирано, хаику поезијом. Овим приступом и избором показано је да у нашој земљи живи велики број релевантних хаику пјесника и да ће признање овог поетског жанра морати коначно бити објављено, као чињеница, али и као важна појава у књижевности Црне Горе. Аутори ове књиге на овом пројекту су радили одавно, укључени у токове те врсте стваралаштва у Црној Гори и у свијету, вођени идејом да једном сачине овакву антологију. Са посебном пажњом су консултовали "Црногорску хаику антологију” Душана Ђуришића, прву те врсте у Црној Гори, монографију "Гости у својој кући” Миленка Ћировића Љутичког, као и антологију "Шапат океана” Милутина Ђуричковића. Избор пјесама за антологију закључен је са 2016. годином а био-библиографски подаци са 2018. годином.

11. 10. 2022.

Библиотеку посјетили ученици ОШ ,,Радоје Тошић”

У оквиру обиљежавања Дјечије недјеље Библиотеку су посјетили ученици ,,Радоје Тошић” са Срдановог гроба са својим професорима. Дјеца су обишла све просторије и упознала се са запосленима који су им посебно показали дјечију читаоницу и дјечије позајмно одјељење. Упознати су са великим бројем занимљивих књига за њихов узраст, правилима понашања у Библиотеци и начину коришћења књижне грађе. Веома је важно угостити организоване посјете ученика из свих школа без обзира на повод. Сарадња треба да буде свакодневна и да користе услуге Библиотеке за формално и неформално образовање. Договорили смо се о даљој сарадњи и организовању појединих часова у дјечјој читаоници, амбијенту са велики бројем занимљивих књига и енциклопедија. Организоваћемо занимљиве радионице за ученике све три узрасне групе и понудити им занимљиве садржаје.

10. 10. 2022.

Библиотеку посјетили ученици ОШ ,,Ристан Павловић”

У оквиру обиљежавања Дјечије недјеље Библиотеку су посјетили ученици VI1 одјељења ОШ ,,Ристан Павловић” са својом професорицом књижевности. Дјеца су обишла све просторије и упознала се са запосленима који су им посебно показали дјечију читаоницу и дјечије позајмно одјељење. Упознати су са великим бројем занимљивих књига за њихов узраст, правилима понашања у Библиотеци и начину коришћења књижне грађе. Веома је важно угостити организоване посјете ученика из свих школа без обзира на повод. Сарадња треба да буде свакодневна и да користе услуге Библиотеке за формално и неформално образовање. Договорили смо се о даљој сарадњи и организовању појединих часова у дјечјој читаоници, амбијенту са велики бројем занимљивих књига и енциклопедија. Организоваћемо занимљиве радионице за ученике све три узрасне групе и понудити им занимљиве садржаје.

24. 08. 2022.

Објављена исцрпна студија о Хераку Вранешу

Књига ,,Херак Вранеш и нахија Љубовиђа у другој половини XV вијека” историчара и публицисте Веселина Коњевића објављена је у издању ЈУ Народна библиотека ,,Стеван Самарџић” из Пљеваља. На 215 страна, кроз шест поглавља, аутор је написао најсвеобухватнију студију о Хераку Вранешу. Аутор у свом уводном слову истиче да је користећи се доминантно османском писаном грађом (дефтерима) као и изворима из Дубровачког архива, имао намјеру да ријеши извјесне дилеме. Херак Вранеш је најзначајнија личност из прошлости данашње Вранешке долине. Живио је у другој половини XV вијека, први је кнез и родоначелник племена Вранеши, по коме ће касније и читав крај добити име. Коњевић је поштовао ставове претходних истраживача и њихово мишљење компарирао са кредибилним изворима, долазећи при том до нових научних сазнања. О Хераку Вранешу има података у историјама народа сусједних држава, док у савременој црногорској историји о њему нема помена, иако би био веома важан за проучавање прошлости Црне Горе. Важност породице Вранеш огледа се и у чињеници што у њој можемо сагледати и анализирати како су текли процеси христијанизације и исламизације на нашим просторима. Херак Вранеш је, како свједоче извори ,,влашког" односно многобожачког (паганског) поријекла, један његов син Ђурђе је словенизиран, односно христијанизиран, док је други син Ибрахим прихватио ислам. Коњевић се у књизи бавио и црквеним задужбинама на простору некадашњих нахија Љубовиђа и Вранеш и за неке од њих се зна да су их саградили потомци кнеза Херака. Нахија Љубовиђа настала је након продора Османлија, од некадашње истоимене средњевјековне жупе. Била је у саставу кадилука Матешево, а касније под утицајем моћне групације Вранеша издваја се у засебну област која по њима добија име Вранеш. Након оснивања припадала је Пљеваљском а затим Пријепољском кадилуку.

28. 07. 2022.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић”, организовала је поетско-музички митинг Орфејских сапутника, Зорана Богнара и Душка Новаковића

Душко Новаковић је рођен у Подгорици, студирао југословенску и свјетску књижевност на Филолошком факултету у Београду, гдје живи и ради као самостални књижевник. Уређивао је поезију у листовима и часописима: Књижевна реч, Књижевност, Књижевне новине и Овдје. Новаковић је један од иницијатора за оснивање Српског књижевног друштва, чији је члан као и Српског ПЕН центра. Бави се превођењем поезије и прозе са македонског. Објавио је „Антологију савремене македонске поезије“ и превео неколико самосталних књига савремених македонских пјесника. Превођен је на многе светске језике, заступљен у бројним домаћим и страним антологијама. Објавио је око петнаест збирки поезије. Добитник је многих награда и признања међу којима су: Милан Ракић, Млада Струга, Змајева награда, Бранко Миљковић, Дисова, Даница Марковић, Ђура Јакшић, награда Васко Попа, Ристо Ратковић, Исток - запад, Десанка Максимовић, за пјеснички опус, те награда и признање града Београда за допринос српској књижевности, као и награду Барски љетопис. О пјесничком делу овог аутора објављена је књига критичких текстова „Поезија Душка Новаковића“ и публикација „Душко Новаковић – Дисово пролеће“, као и неколико тематских блокова у књижевним часописима. Био је учесник и гост познатих светских фестивала поезије. Зоран Богнар је пјесник, есејиста, прозни писац, књижевни критичар и антологичар, поезија му је превођена је на 24 страна језика. О књижевном делу Зорана Богнара објављено је преко 250 есеја, критика и студија, као и двије књиге,Добитник је више од 20 националних и четири интернационалне књижевне награде. Члан је Удружења књижевника Србије и почасни члан Друштва писаца Босне и Херцеговине, почасни је члан и ПЕН-а. Учествовао је на многим међународним пјесничким фестивалима и конгресима. Одржао је више самосталних књижевних вечери у европским земљама као и региона. Живи и ради у Београду као професионални књижевник. Уредник је у Издавачкој кући „Дерета”. Председник је Фонда „Арс Лонга” за очување лијепих умјетности. Написао је велики број књига поезије, романа, књиге есеја, хрестоматије, антологије.

08. 07. 2022.

Библиотека ,,Вук Караџић” Пријепоље, организовала VIII округли сто Завичајних одјељења

Библиотека ,,Вук Караџић” у Пријепољу, већ осму годину заредом организује тематски округли сто на који позива и окупља колеге завичајних одјељења из библиотека (архива, музеја) Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, који желе да представе ресурсе својих завичајних збирки и размјене искуства. Међународни стручни скуп у Пријепољу је организован на тему Рукописна грађа у завичајним фондовима библиотека (од аутографа до типоскрипта). Циљ округлог стола је да афирмише библиотечке завичајне фондове, да поспјеши њихове истраживачке активности као и да допринесе савременом приступу сагледавања завичајних фондова. Сваки рукописни примјерак завичајне грађе вриједан је дио завичајне баштине и аутентично свједочанство свог аутора или дјелатности неке завичајне институције. Чувањем завичајних фондова који баштине културно историјске специфичности локалних средина, одређују сваку локалну Библиотеку на посебан начин. У раду 8. округлог стола учествовали су представници библиотека: Народна библиотека Србије, Београд; Јавна установа Библиотека Сарајево; Библиотека ,,Влада Аксентијевић” Обреновац; Јавна библиотека ,,Бора Станковић” Врање; Градска народна библиотека ,,Жарко Зрењанин” Зрењанин; Библиотека ,,Милутин Бојић” Палилула; Народна библиотека ,,Вук Караџић” Крагујевац; Народна библиотека ,,Др Душан Радић” Врњачка Бања; Матична библиотека ,,Лјубомир Ненадовић” Ваљево; Библиотека ,,Вук Караџић” Пријепоље и ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” Пљевља. Предавање на задату тему испред пљеваљске Библиотеке је одржала директорица Ђина Бајчета.

05. 07. 2022.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” представила књижевни портрет Наташе Журић

У организацији Јавне установе Народна библиотека ,,Стеван Самарџић” Пљевља, представљен је књижевни портрет Наташе Журић, 5. јула 2022. године. Наташа Журић је члан је књижевног клуба Грлица и књижевног клуба Стихом говорим, Удружења црногорских књизевника и преводилаца, спољни сарадник Лидер монт медиа, члан редакције књижевног часописа Траг. Пише поезију и прозу. Нјена поезија, приче и есеји нашли су мјесто у зборницима, часописима и на порталима: Грлица, Одзиви, Новине сјевера, Монтенегрина, Авлија, Женски глас, Мојковачке новине, Данас, Еспона, Комуна, Идентитет, Академија арт из Хрватске, као и у многим међународним збиркама поезије. Једна је од аутора Поетика у дјелу Блажа Шћепановића, као и учесник округлог стола о животу и дјелу Блажа Шћепановића. Заступљена је као романописац у Монографији Минервиним трагом, ауторке проф. Софије Калезић, Антологији Црногорске поетесе, коју је сабрао Богић Ракочевић, књижевник и публициста. Учесница је многих књижевних скупова, како у земљи тако и у региону. Између осталих, била је гост писац у Ријеци поводом дана независности Црне Горе, затим, Видаковићеви дани културе Рудо, вече посвећено дјелу Вита Николића, Радована Зоговића, Књижевни сусрети ,,Мухарем Абдагић “ у Сјеници, ауторско књижевно вече Стакленац и Бански двори у Бања Луци. Нјена поезија је превођена на седам језика. Ауторка је збирки поезије: Хаљина од леда, Лед и огањ, Огњена замка и Коштац под сидром, романа: Вјечност у пламену сна и Исјечак круга; збирке кратке приче Пупчаник и збирке поезије за дјецу Корњачина слава. О роману Исјечак круга, Наташе Журић говорила је мр. Дијана Тигањ. О књижевном стваралаштву Наташе Журић говорила је директорица Библиотеке ,,Стеван Самарџић” Пљевља, Ђина Бајчета.

18. 06. 2022.

Од 16. до 18. јуна, 2022. године, одржани су XXXVI Дани хумора и сатире Вуко Безаревић

Секретаријат за друштвене дјелатности је организовао Дане хумора и сатире Вуко Безаревић. У оквиру тродневног програма учешће је узела и Народна библиотека ,,Стеван Самарџић” организовањем Пјесничке сатиричне вешери. Учешће су узели пјесници сатиричари: Миодраг Стошић, Симонида Бањеглав и Милко Грбовић из Београда, Дејан Тофчевић из Подгорице, Тоде Николетић из Црвенке, Миленко Шарац и Милорад Јокнић из Пљеваља. Пљевља се географски налазе на сјеверу Црне Горе, али су у духовном, културном, умјетничком и књижевном смислу у срцу и Црне Горе и Балкана. Ово су XXXVI Дани хумора и сатире Вуко Безаревић, најзначајнији, најпрестижнији, најпосјећенији и најбоље организован фестивал хумора и сатире на подручју бивше Југославије. Пљевља су постала једно од најзначајнијих мјеста на европској мапи овог жанра. Први корак у установљењу ове манифестације учињен је одмах послије смрти Вука Безаревића, следеће године у оквиру манифестације, заживјело је више програмских сегмената који се реализују током тродневног трајања све до данас. Дани хумора и сатире су се веома брзо позиционирали као водећа манифестација на ширем простору која окупља најбоље југословенске ствараоце из области хумора и сатире. Све ово потврђује да је окупљање, најбољих сатиричних писаца, глумаца, музичара и стенд ап комичара могло да пушти коријене и даје плодове само у Пљевљима, граду који за такву врсту умјетничког изражавања има разумијевање и афинитет, ствараоце да равноправно учествују, публику да гледа и слуша као и спремност свих становника да подрже ауторе који долазе из других средина. Свијет Безаревићеве хумористичко-сатиричне прозе и поезије израња из нашег свакодневног живота, живи поред нас и у нама. Објекат његове сатиричне оштрице је бирократа, властољубац, рачунџија и чићарџија, надмен, охол и немилосрдан према онима који зависе од њега, а понизан до пузавости према онима од којих зависи. Безаревић је пошао од истине да се против људских мана најбоље и најуспјешније може борити ако се оне извргавају јавном подсмијеху, ако се на њих јавно укаже. Он чак саосјећа са онима који су посрнули, поклекнули, изгубили људску снагу и осјећање мјере, ставили своје интересе изнад општих интереса. Безаревићев хумор је наџивио ово вријеме и освојио све просторе, његови текстови су и данас актуелни као и прије 36 година.

14. 06. 2022.

Представљен књижевни портрет Драгана Јовановића Данилова

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић“ организовала је књижевно вече 14. јуна у читаоници Библиотеке, и представила књижевни портрет Драгана Јовановића Данилова. Јовановић је рођен 1960. године у Пожеги. Студирао је на Правном и Филозофском факултету у Београду, на групи за историју умјетности. Објавио је збирке пјесама: Еухаристија, Енигме ноћи, Пентаграм срца, Кућа Бахове музике, Живи пергамент, Европа под снегом, Пантокр(е)атор, Глава харфе (с Дивном Вуксановић), Алкохоли с југа, Концерт за никог, Хомер предграђа, Гнездо над понором, Мемоари песка, Моја тачна привиђења, Кад невине душе одлазе, Вино с вулкана и друге, као и раомане: Алманах пешчаних дина, Иконостас на крају света, Отац ледених брда, Таласи београдског мора и књигу аутопоетичких есеја: Срце океана. Учествовао је на бројним међународним пјесничким фестивалима. Добитник је књижевних награда: „Бранкове награде“, „Змајеве награде“, награде „Васко Попа“, „Бранко Миљковић“, „Меша Селимовић“, Виталове награде „Златни сунцокрет“, „Оскар Давичо“, награде Српске академије наука и умјетности из фонда „Бранко Ћопић“, „Просветине“, „Стеван Пешић“, „Ристо Ратковић“, „Јефимијин вез“, „Песма над песмама“ „Златни прстен деспота Стефана Лазаревића“, награде „Димитрије Митриновић“, „Лаза Костић“, „Момо Капор“ и „Дисове награде“ за цјелокупно пјесничко дјело. Добитник је међународних књижевних награда „Про цреатион“ и „Велика базјашка повеља“. Збирке пјесама преведене су му на енглески, француски, њемачки, италијански, грчки, бугарски, словачки, румунски и македонски језик. Роман Иконостас на крају света објављен је на мађарском језику у преводу Јаноша Борбеља, а Отац ледених брда на македонском језику. Данилов је ликовни критичар и есејиста. Аутор је монографија о многим савременим српским сликарима. Живи у Пожеги и Београду.

02. 06. 2022.

Представљена монографија ,,Чаробна меланхолија” ауторке Аните Панић

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић“ организовала је књижевно вече 2. јуна у читаоници Библиотеке, и представила монографију о Неди Арнерић ,,Чаробна меланхолија” ауторке Аните Панић. Анита Панић је објавила двије монографије, ,,Краљ’’ (Петар Краљ, 2013) и ,,Милена Дравић или кључ снова’’ 2018. Стекла је велико искуство у раду на овој форми биографских књига, те је било очекивано, да наредна монографија буде о некоме ко је својим стваралаштвом обиљежио југословенску филмску умјетност а то је Неда Арнерић. У осам поглавља дочаран је живот глумице која је прву улогу добила са 13 година, у филму Сан код Пурише Ђорђевића. Самоувјерено је владала кадром, а камера ју је напросто обожавала, да би већ са 15 година, у тинејџерском хиту Вишња на Ташмајдану, постала права домаћа звијезда. Оно што ову монографију чини узбудљвом, јесу свједочења њених колега са којима је дијелила кадар у могобројним филмовима, на позоришној сцени, наступе у телевизјским серијама, или филмовима. У поглављу о филмском ставралаштву Неде Арнерић, своје импресије изнијели су: Лордан Зафрановић, Раде Шербеџија, Милан Јелић, Горан Марковић, Бранко Цвејић, Мето Јовановски, Коле Ангеловски, Дејан Караклајић, Милош Радивојевић, Миодраг Кривокапић. У позоришном сегменту ове монографије, о Недином таленту, страсти према позоришту, али и о њој као карактерној особи која је вољела људе, писали су: Светозар Цветковић, Феђа Стојановић, Катарина Вражалић, Александар Алач, Душан Ковачевић, Лазар Ристовски и многи други. Неда Арнерић је у каријери дугој скоро пола вијека, одиграла улоге у четрдесет позоришних представа и преко стотину филмова. Нјен глумачки таленат и харизму на великом платну уочили су у раној младости и странци, те је брзо услиједила и међународна каријера. Прилика да глуми заједно са међународним филмским звијездама као што су Морис Роне, Марија Шел, Силва Кошћина, Ђанкарло Ђанини, Ричард Раундтри, Виторио Гасман, омогућили су јој да осјети укус славе, ипак се опредијелила да остане у својој земљи и жељела да добија карактерне улоге, како би на прави начин показала свој таленат. Добила је награде, Сребрна и Златна арена у Пули и Награда за животно дело Павле Вујисић, које су биле доказ њене глумачке посвећености. Монографија ,,Чаробна меланхолија’’ је прича о великој звијезди тужних очију, чуду од дјетета, жени велике енергије и велике патње. О жени сатканој од њежности, софистицираности племићког поријекла и велике љубави према људима. Нјене улоге чине хронологију југословенског филма, јер је Неда Арнерић последња глумачка хероина која је уз Милену Дравић, Драгана Николића, Бату Живојиновића и Љубишу Самарџића, била највећи симбол филмског платна некадашње државе.

18. 05. 2022.

17 и 18. маја, 2022. године, на Цетињу је одржана Трећа међународна конференција библиотекара, архивиста и музеолога

У организацији Националне библиотеке Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“, 17. и 18. маја 2022. године, организована је на Цетињу Трећа међународна конференција библиотекара, архивиста и музеолога (ЛАМ). Учешће су узели библиотекари из Црне Горе и региона, представивши том приликом процесе дигитализације својих фондова, значај очувања културне баштине, неопходност сарадње између баштенских установа и мисију саме библиотеке у процесу образовања. Радом Издавачка продукција Међурепубличке заједнице за културно-просвјетну дјелатност у фонду Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ Пљевља, виша библиотекарка Софија Јеловац представила је допринос који је ова институција културе оставила у свом четрдесетогодишњем ангажману, а који је остао забиљежен кроз плодну издавачку продукцију коју Библиотека данас баштини у свом фонду. Директорица Библиотеке Ђина Бајчета представила је значај и различите видове сарадње које је наша установа реализовала са образовним установама у граду, као и неопходност даље сарадње између баштенских установа културе. Током Конференције одржана је и панел дискусија на тему „(Ре)конструкција улоге савременог библиотекара/ке: изазови и успјешне праксе“. Учесници дискусије презентовали су све оне изазове са којима се као културни посленици суочавају у свом раду. Закључено је да савремени библиотекари, осим посједовања неопходних стручних знања, морају бити креативни и комуникативни, како би препознали потребе својих корисника и подигли ниво културног живота у самој заједници. Модераторка панела била је Јасмина Бајо, предсједница Удружења библиотекара Црне Горе. Стручни радови са Конференције биће публиковани у Зборнику, који ће бити објављен током године.

10. 05. 2022.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” организовала је књижевно вече на ком је представљено књижевно стваралаштво Миланке Аранитовић Ракочевић

Миланка је рођена у Малим Крћама код Пљеваља. Школовала се у Пљевљима, Подгорици, Никшићу, живјела и радила у Босни. Након избијања грађанског рата и доласка из Новог Травника у Подгорицу, покренула је лист за дјецу ,,Ђетелина", била уредник, водила новинарску радионицу, културно умјетничко друштво ,,Покажи шта знаш", формирала библиотеку ,,Књигом за друга" у избјегличком насељу са око хиљаду књига, покретала хуманитарне акције помоћи дјеци без родитеља и сама учестововала у многим. У ,,Дан" -у је објављивала репортаже са тематиком из избјегличког живота за које је добила награду и захвалницу. Објавила је три збирке поезије: ,,Поезија" ,,Април" и ,,Искрале се птице", романе: ,,Више од живота", ,,Кад зажмуриш нико те не види" за који је добила „Сребрну плакету" од ,,Удружења босанских умјетника“, ,,Пуцај, пуче ми душа", за коју је предложена за специјалну награду за писање у Црној Гори и који је 2019. преведен на њемачки језик и ушао у Антологију свјетских антиратних романа, потом ,,Не кради ми себе" и ,,Човјек без адресе". Већ ради на новом роману који има радни наслов ,,Убиј ме, ако знам". Нјена поезија је заступљена у зборницима пјесника бивше Југославије - ,,Миљковићеве вечери поезије", Зборнику пјесника Црне Горе и Србије, ,,Топла реч" И, ИИ и ИИИ, Удружење слободних умјетника Аустралије, ,,Лјубав је створила свијет" ,,Пјесничко коло", "Безвремена љубав" Удружење писаца и умјетника Зенит, "Пјесник светионик" Удружења Неказано из Бара, као и у оквиру зборника дјечје поезије "У окриљу породице најљепше се сања" Удружења Визија из Голубоваца. Нјено прозно стваралаштво је ушло у монографију проф. др Софије Калезић "Минервиним трагом" - прозно ствараластво црногорских књижевница. Члан је Удржења писаца Црне Горе, члан Удружења ,,Море" из Тивта и почасни члан Удружења ,,Исак" из Горажда. Мајка је три сина и прва је жена у Црној Гори која је јавно проговорила о насиљу у породици и о тој теми написала роман.

28. 04. 2022.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” представила књижевни портрет Зорана Богнара

У Народној библиотеци ,,Стеван Самарџић” у Пљевљима, у четвртак, 28. априла 2022. године од 19х читаоци су могли да се друже са пјесником, есејистом, прозним писцем, књижевним критичарем и антологичарем Зораном Богнаром. Том приликом, кроз форму разговора са директорицом Библиотеке и модератором Ђином Бајчетом, Богнар је представио публици двије најновије књиге поетско-феноменолошких микроесеја ,,Ејдетске слике ИИ са поднасловом: Дијалектика смрти илити пакао (не)заборава) и ,,Ејдетске слике ИИИ са поднасловом: Дневник ћутања илити иманентност одсуства, као и друго издање пјесничке књиге ,,Србијо, могу ли да будем твој син”, са поднасловом: Поема о властитом проклетству која је овјенчана са три престижне награде: ,,Иван Фоцхт”, ,,Растко Петровић” и ,,Милан Ракић”. Богнар је овом приликом био гост и на ТВ Пљевља. О књижевном дјелу Зорана Богнара објављено је преко 250 есеја, критика и студија, као и двије књиге: Владан Панковић и Никица Банић: ,,Атлетско ходочашће над јелисејским водама и пољима Зорана Богнара" и Марко Паовица: ,,Скице за споменик" - о изабраним делима Зорана Богнара. Добитник је више од 20 националних књижевних награда и 4 интернационалне. Издавачка кућа „Драганић” објавила је Изабрана дела Зорана Богнара у 7 томова поводом 30 година књижевног рада (2013-2014, Београд) којима су касније придодата још два тома: ,,Ејдетске слике ИИ" и ,,Ејдетске слике ИИИ". Члан је Удружења књижевника Србије и почасни члан Друштва писаца Босне и Херцеговине. Такође, почасни је члан и ПЕН-а Босне и Херцеговине. Учествовао је на многим међународним пјесничким фестивалима и конгресима. Одржао је више самосталних књижевних вечери у Нјемачкој, Француској, Италији, Аустрији, Шпанији, Пољској, Грчкој, Аустралији, као и у земљама региона (Македонија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Црна Гора)... Живи и ради у Београду као професионални књижевник. Уредник је у Издавачкој кући „Дерета”. Председник је Фонда „Арс Лонга” за очување лијепих умјетности.

14. 04. 2022.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” додијелила Награду „Душан Грбовић“ за најбоље поетско остварење младих

ЈУ Народна библиотека ,,Стеван Самарџић” Пљевља, установила је Награду „Душан Грбовић“ за најбоља поетска остварења младих из градова на сјеверу Црне Горе. Наградом се жели подстаћи стваралачко настојање младих нараштаја да пишу поезију, као и љубав према књизи и читању код шире популације. Овим се истовремено исказује посебна брига о књижевном дјелу Душана Грбовића као важном дијелу духовног, књижевног и културног насљеђа Пљеваља. На сједници Жирија за додјелу Награде „Душан Грбовић“, одржаној 14. 4. 2022. године, донешена је одлука о овогодишњим добитницима. На Конкурс, који је тим поводом Библиотека расписала почетком фебруара, приспјела су 33 рада од 8 аутора. Стручни жири у саставу Слава Вранеш, Снежана Бујаковић, Јелена Бајић, Жанка Милић и Ђина Бајчета, одлучио је да Награда за најбоље поетско остварење младих стваралаца, овај пут буде додијељена следећим учесницима: Јовану Јовановићу из Бијелог Поља, за освојено прво мјесто, са пјесмом „Још једном“; Јани Базовић из Колашина, другопласираној, са пјесмом „Ако одеш“; Божици Грујичић из Пљеваља, трећепласираној са пјесмом „Бура“. Награда се састији од новчаног износа, дипломе и књиге ,,Сабрани радови Душана Грбовића”. Свечано уручење Награде је планирано за 29. април у 12 часова у Читаоници Библиотеке. На тај начин ће Библиотека обиљежити Свјетски дан књиге.

12. 04. 2022.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” организовала књижевно вече Видоја Деспотовића

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” организовала је књижевно вече на ком је представљено стваралаштво Видоја Деспотовића. О његовом стваралаштву су говорили: Миленко Јовић, Рајко Палибрк, Љиљана Бајчетић, Дејан Миличић и Ђина Бајчета. Видоје Деспотовић је рођен 1930 године у Вруљи ђе је завршио основну школу, нижу гимназију у Пљевљима, учитељску школу у Беранама а школу резервних официра у Битољу. У млађим годинама је био учесник на више радних акција: Нова Горица, Нови Београд, аутопут Братство јединство, Жељезара Никшић. Радио је као просвјетни радник у Вруљи, касније се пресељава у Пљевља и ради као руководилац Центра за стручно образовање радника. Предсједник Савеза синдиката Општине Пљевља био је дуги низ година, као и секретар органа за одбрану и члан извршног одбора општине Пљевља. У пензију одлази 1990. године са функције команданта Општинског штаба територијалне одбране. Као предсједник Организације бораца НОР-а од 1941 до 1945 дао је велики допринос на плану његовања антифашизма и васпитавању младих на борбеним традицијама и вриједностима. Дао је значајан допринос развоју сарадње са борачким организацијама општина Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине. Текстове о прошлости пљеваљског краја објављивао је у листовима и часописима: Брезнички записи, Милешевски записи, Мостови и Пљеваљске новине. Написао је и објавио 16 књига, неке од њих су: Породица Деспотовић у Пљеваљском крају, Породица Пејовић у Пљеваљском крају, збирке приповиједака Прогон, Кућа у кући, Као борови, Наша села, Вруља и Вруљани, Пљеваљско школство до 1998. године и Седам годимна Пљеваљске битке. За свој рад је добио признања и одликовања: Медаљу рада, Орден рада са сребрним зрацима, Плакету одбране Црне Горе, Плакету ЈНА и 2011. године, највеће признање од својих суграђана Награду 20 новембар.

29. 03. 2022.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” организовала књижевно вече Буда Симоновића

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” организовала је књижевно вече на ком је представљена књига ,,Тајна љубав краљице Јелене” аутора Буда Симоновића у читаоници Библиотеке. Ова прича о најзнаменитијој црногорској одиви, усмјерена је на то да, у мјери могућег, идући стазама њених најинтимнијих надања, патњи, љубави и страсти, трагом њене судбине, освијетли карактер и снагу једне жене, првенствено приватног бића, из којег је управо и поникло и развило се њено краљевско достојанство и лична слава, достојна сваког поштовања. Она је пола вијека носила италијанску краљевску круну. Пишући књигу о краљици Јелени, јединственој међу женама и владаркама по својим етичким животним назорима и физичкој љепоти, Симоновић је истовремено написао и прозну химну црногорској патријахалној жени. Ова књига је посвећена значајним личностима и догађајима Црне Горе, као и личностима које су биле у вези са актуелним друштвено историјским збивањима у Европи крајем XIX и првој половини XX вијека. О књизи су говорили, новинар и публицист Милан Стојовић, мр Зора Јестровић и аутор Будо Симоновић

24. 03. 2022.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” организовала књижевно вече Бориса Јовановића Кастела

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” је организовала књижевно вече Бориса Јовановића Кастела на ком су представљене двије књиге, збирка поезије ,,Ако доједрим” и збирка есеја ,,Конзул и јувелир Медитерана”. Промоција ових књига окупила је у Мултимедијалној сали КИЦ-а ,,Будо Томовић” у Подгорици велики број љубитеља поезије, рођене под сјенком маслина, једара и палми. Јовановић је скоро три деценије досљедан својој страсти, а недавно је за изузетан књижевни опус и допринос европској поезији добио престижну пољску награду ,,Клеменс Јаницки”. Збирка поезије ,,Ако доједрим” објављена је 2021. године, а збирка есеја ,,Конзул и јувелир Медитерана” 2022. године у издању ЈУНБ ,,Стеван Самарџић”. Ова збирка поезије је на фону чувене Камијеве реченице да ће се филозофија зла управо распршити изнад обала и бескрајних пучина овог нашег Медитерана. Збирку есеја ,,Конзул и јувелир Медитерана” о поезији Бориса Јовановића Кастела, коју потписује четрдесет аутора, пјесник сматра својеврсном личном картом своје поезије, неком врстом свог књижевног пасоша. У име издавача књижевно вече је водила директорица Библиотеке Ђина Бајчета а стихове поезије и наводе из есеја читала је Софија Кирсанов.

15. 01. 2022.

Захвалност дародавцима

Народна библиотека „Стеван Самарџић“ Пљевља, током 2021. године, увећала је свој књижни фонд значајним бројем наслова. Осим куповином, књиге су на полице Библиотеке пристизале и путем поклона, како од појединаца, тако и установа. Уз срдачну захвалност дајемо имена дародаваца:

Мирко Лаловић (Београд), Љиљана Бајчетић (Пљевља), Милош Чепић (Пљевља), Зоран Раонић (Пљевља), Радован Вујадиновић (Пљевља), Родољуб Ћорић (Мојковац), Жељко Рутовић (Подгорица), Зоран Бошковић (Подгорица), Хаџи Милош Гачевић (Пљевља), Блажо Чепић (Пљевља), Веселин Мишић (Мојковац), Миленко Јовић (Пљевља), Миодраг Гомилановић (Подгорица), Драгољуб Драган Марковић (Пљевља), Милан Спасојевић (Пљевља), Миљан Сандић (Пљевља), Милика Војиновић (Пљевља), Нада Лонцовић (Пљевља), Милорад Мишо Зечевић (Пљевља), Мила Медиговић Стефановић (Београд), Нермин Реџовић (Пљевља), Давид Јоксимовић (Пљевља), Дејан Зејак (Бијело Поље), Миле Јоксимовић (Пљевља), Вукашин Баћовић (Подгорица), Домагој Жарковић (Подгорица), Велинка Бела Аритоновић (Пљевља), Милош Војиновић (Бијело Поље), Слободан Радовић (Пљевља), Владо Ћурчић (Пљевља), Будо Симоновић (Подгорица), Маја Терзић (Пљевља), Един Смаиловић (Бијело Поље), Хусеин Пајевић (Пљевља), Ђина Бајчета (Пљевља), Миодраг Чабаркапа (Пљевља), Божо Јеловац (Пљевља), Радоје Чоловић (Београд), Драгомир Бојовић (Пљевља), Слободан Вукановић (Подгорица), Мирко Демић (Крагујевац), Милорад Грбовић (Неготин), Јасенка Лаловић (Београд), Мијо Јањушевић (Подгорица), Енес Пелидија (Сарајево), Данко Радовановић (Пљевља), Душан Медин (Котор), Александар Чотрић (Београд), Владислав Влаховић (Подгорица), Миленко Шарац (Пљевља), Миленко Ћировић Лјутички (Београд), Драгојла Вукојичић (Пљевља), Милић Петровић (Београд), Мирко Лончар (Београд),Мирослав Додеровић (Никшић), Институт за српску културу (Никшић), Рудник угља (Пљевља), Центар за очување и развој културе мањина Црне Горе, Библиотека „Вук Караџић“ Пријепоље, Матица црногорска (Подгорица), НВО „Легалис“ (Пљевља).

15. 12. 2021. .

Књижевно вече ,,Вранешка легенда”

ЈУ Народна библиотека ,,Стеван Самарџић” у сарадњи са ЈУ ,,Центар за културу” организовала је књижевно вече на ком је представљена књига ,,Вранешка легенда” (Предање о Пави и Ахмету – између историје и легенде) аутора проф. Веселина Коњевића. Прије око три и по вијека, ђевојка Пава, кћерка вранешког кнеза Николе Миликића, јединица и љепотица, удала се за исламизираног мјештанина Ахмет пашу Хасанбеговића. Млади Хасанбеговић се након вишегодичњег избивања из свог родног краја, вратио у Вранеш и заљубио у Паву, која је пристала да се уда за њега, под условом да не мијења вјеру и да сва мушка ђеца коју буду имали у браку буду исламске вјере а женска хришћанске. Пава је родила три сина, Мушу, Хасана и Даута, од којих су настала три знаменита муслиманска братства Мушовићи, Хасанбеговићи и Даутовићи. Предање о Пави и Ахмету има универзално и свевремено значење и вриједност, оно носи у себи снажну поруку о потреби вјерске и националне толеранције, без обзира на разлике и предрасуде које намеће вријеме, што је посебно актуелна тема на просторима Балкана а и шире. Прихватање другог и другачијег, без намјере и жеље да га ,,удешавамо” према сопственим афинитетима и нахођењима, кључна је порука овог предања. Наше међусобне разлике, настале утицајем различитих цивилизација кроз вијекове нијесу хендикеп, већ представљају наше културно и цивилизацијско богатство, које је нужно његовати и афирмисати. Свему томе предање о Пави и Ахмету јесте савршен узор, с тога га је и вриједно чувати и афирмисати. Све наведено јасно указује на то да значај предања о Пави и Ахмету надилази границе државе Црне Горе, јер његове поруке су једнако актуелне у свим времениома и на свим просторима, поготово у национално и вјерски мјешовитим срединама. О књизи су говорили: проф. Саит Шаботић, Ђина Бајчета и аутор, изводе из књиге читала је Андреја Гачевић.

03. 12. 2021.

Представљена збирка поезије ,,Занесен љепотом” аутора Дарка Ђондовића

Јавна установа Народна библиотека ,,Стеван Самарџић” организовала је књижевно вече 3. децембра 2021. године, у читаоници Библиотеке када је представљена збирка поезије ,,Занесен љепотом” аутора Дарка Ђондовића. На књижевној вечери о књизи су говорили: Миленко Јовић, Радомир Терзић, Дејан Миличић и Ђина Бајчета, стихове је казивала Андреја Гачевић, ученица Гимназије ,,Танасије Пејатовић”. Уједињене Нације су на генералној Скупштини 14. октобра 1992. године, прогласиле 3. децембар Међународним даном особа с инвалидитетом. Дарко Ђондовић је особа са инвалидитетом па је Библиотека на овај начин пружила подршку Дарку и скренула пажњу свим установама и институцијама у држави да ову популацији укључују у све области политичког, социјалног, економског и културног живота заједнице. Млади пјесник Дарко Ђондовић, рођен је 1976. године у Пљевљима ђе је завршио основну и средњу школу. Активно се бави шахом и учесник је бројних шаховских турнира на којима је освајао медаље. Члан је шаховског клуба Рудар. Као особа са инвалидитетом члан је удружења параплегичара Пљеваља. Један је од оснивача невладине организације Први потез, која је основана на његову иницијативу. Поезија је његова велика љубав још од ране младости и ово је његова прва збирка поезије. Дарко живи и ради у Пљевљима. Даркова поезија је препуна љубави према дамама, мајци, сестри, породици, родном селу, граду, држави и у сваком стиху се осјећа искрено дивљење љепотама којима је окружен. Из његових стихова зрачи оптимизам, велика воља и жеља да ужива у животу какав има, цијенећи га сваког дана све више. Упућује нас да размислимо колико смо срећни и са захвалношћу уживамо у ономе што имамо, породици и здрављу, то је најважније. Посебну пажњу заслужују шаховски мотиве који нијесу случајно заступљени у овој збирци. Шаховска табла је једно од поља на којима се исказује и доказује снажан дух надарених особа са инвалидитетом.

26. 11. 2021.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” организовала књижевно вече ,,Завичајни сусрети писаца”

У оквиру програма Пљеваљских новембарских свечаности у сарадњи са Секретаријатом за друштвене дјелатности Општине Пљевља, Центром за културу, Завичајним музејом и Школом за основно музичко образовање, Библиотека је организовала Завичајни сусрет писаца. Учествовали су писци и пјесници који су били у могућности да се одазову на наш позив: Радојица Грба, Миленка Цица Чоловић, Миленко Јовић, Сабрина Хаџиосмановић, Миљан Сандић, Магда Безаревић, Милан Лацмановић, Божица Грујичић, Хусеин Чутурић, Селма Шљука, Јована Тошић, Вукица Петрић, Софија Милић и Ена Цигуљин. Пјесмом или причом они су учинили да свечани пљеваљски новембар буде још свечанији а томе су допринијели и полазници Школе за основно музичко образовање, Кнежевић Михаило и Боровић Теодора изводећи композиције на гитари. Тема је за све учеснике била јединствена, да своје приче и пјесме посвете завичају.

16. 11. 2021.

Представљена књига ,,Луча црногорске дипломатије” дипломате Дејана Вуковића

У оквиру програма Пљеваљских новембарских свечаности ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” организовала је представљање књиге ,,Луча црногорске дипломатије” аутора Дејана Вуковића. О књизи су говорили проф. др Драшко Дошљак, мр Новица Вујовић у име издавача и као један од уредника и аутор. Из штампе је изашла књига „Луча црногорске дипломатије“, аутора Дејана Вуковића у издању Факултета за црногорски језик и књижевност. Ријеч је о дјелу које представља прилог историји црногорске дипломатије. Аутор је навео да је књига „Луча црногорске дипломатије“ искована из љубави према домовини Црној Гори. Пијетету и захвалности према генерацијама наших славних, неустрашивих предака и поштовању ка личностима отмених дипломата који су чували и уздизали часно црногорско име и професију. Историјска грађа у књизи потиче из драгоцјених мемоара војводе Гавра Вуковића, књижевних дјела краља Николе Петровића и црногорских владара и писаца, историчара Риста Драгићевића, др Ђорђа Пејовића, Јагоша Јовановића, стручне литературе академика Радослава Ротковића и Радована Радоњића. Али и из листова „Глас Црногорца“ и „Орлић“, вриједних записа о Црној Гори гласовитих пријатеља из иностранства: државника, дипломата, војсковођа, племића, писаца као и издања знаменитих свјетских дипломата. Аутор се, између осталог, бавио бројним знаменитим личностима и догађајима из историје Црне Горе. Књигу отвара причом „Златни вез Петра И“, гдје опсује тешку историју и неизвјесну будућност, те турбулентене историјске токове и непредвидљиве замке салонске дипломатије о којима је Петар И опрезно размишљао.

05. 11. 2021.

Изашла из штампе књига Радована Вујадиновића ,,Варнице”

Почетком новембра 2021. године изашла је из штампе књига Радована Вујадиновића ,,Варнице” (есеји, цртице) Издавач је ЈУ Народна библиотека ,,Стеван Самарџић” Пљевља, а финансијска средства је обезбиједила Општина Пљевља. Рецезент ове књиге је проф. Милорад Зечевић који каже: ,,Књига садржи кратке приче са јасним мотивима и темама, чистом садржином са правим насловима. Сваки његов наслов је монограм садржине и сваки је именован само са једном ријечју, која нас одмах упућује шта ћемо прочитати, шта ћемо у тој забиљешци наћи, куда ће нас она довести. Неће нам оставити никакву недоумицу, већ дати праву и јасну слику неког исјечка из живота”. Библиотека је до сада издала већи број књига нашег завичајног писца Радована Вујадиновића. Господин Вујадиновић пише приче, приповијетке, умјетничке репортаже, драме и романе. Сарађује са више од педесет листова и часописа. Објавио је више стотина приповиједака и преко сто прилога из историје. Заступљен је у уџбеницима, приручницима, антологијама, монографијама, лексиконима као и домаћим и иностраним зборницима.

02. 11. 2021.

Одржана изложба Црногорско ћирилско штампарство XV и XVI вијека и представљена књига (фототипско издање) Псалтир са посљедовањем Ђурђа Црнојевића из 1494. године

У оквиру програма Пљеваљских новембарских свечаности ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” у сарадњи са Матицом црногорском, Секретаријатом за друштвене дјелатности и Центром за културу, организовала је изложбу ,,Црногорско ћирилско штампарство XV и XVI вијека” и представљање књиге - фототипско издање Псалтира са посљедовањем (1494) из Црнојевића штампарије. Доласком Црнојевића на чело Црне Горе у XV вијеку расте степен културе, првенствено због веза са Венецијом. Свијест о значају књиге и потребе за њом опредјељују Ђурђа Црнојевића да пар деценија послије Гутенберговог открића набави и оснује прву штампарију на Балканском полуострву. Имена Ђурђа Црнојевића, Штампара Макарија и Которанина Андрије Палташића, нашег првог штампара латиничних књига дио су повјеснице штампарства петнаестог вијека. Црнојвића штампарија (1493–1496) прва је код Јужних Словена и друга ћирилска штампарија уопште, одмах иза оне у Кракову 1491. године. Континуитет Црнојевића штампарије и њених издања представља прегнуће и дјело гласовитог штампара војводе Божидара Вуковића Подгоричанина, који почетком XVI вијека наставља мисију коју је започео Ђурђе Црнојевић и представља другу епоху црногорског ћирилског штампарства. Војвода Божидар 1519. године у Венецији оснива штампарију коју ће наслиједити његов син Вићенцо. Познато је да Матица црногорска настоји да јавности представи и афирмише највредније из црногорске културне прошлости. Вођена чињеницом да су црногорски штампари XV и XVI вијека својим цивилизацијским искораком оставили културно и духовно насљеђе које морамо чувати за долазеће генерације, како би на њему градили свој културни и национални идентитет. Матица црногорска и Научни архив Бугарске академије наука (БАН) су као суиздавачки пројекат објавили фототипско издање Псалтира с посљедовањем (1494) из Црнојевића штампарије. Примјерак ове најрјеђе црногорске инкунабуле у посједу Научног архива БАН представља основу фототипског издања. Захваљујући сарадњи двију институција културе и на иницијативу Матице црногорске, овај је примјерак Псалтира прије дигитализовања рестауриран. Фототипско издање Псалтира с посљедовањем (1494) објављено је у тиражу од 399 нумерисаних примјерака. Издање прати додатак у којем су објављени текстови др Гаље Господинове из Бугарске академије наука и проф. др Божидара Шекуларца, главног уредника издања, на црногорском, бугарском и енглеском језику. На промоцији су говорили: Иван Ивановић, генерални секретар Матице црногорске, др Маријан Премовић и историчар Раде Вујовић. Медијатор вечери је директорица Библиотеке Ђина Бајчета

30. 10. 2021.

Изашла из штампе публикација др Андријанe Николић „Прилози књижевности II“

У публикацији „Прилози књижевности II“ Николић се бави темама хладноће у дјелима Иве Андрића, успоставља тачку визионарства хрватске књижевнице Дубравке Угрешић у њеноме роману „Форсирање романа реке“ те изучава појам периферног у роману „Мирис, злато и тамјан“ хрватскога писца Слободана Новака. Не запостављајући црногорске писце из периода реализма, Марка Цара и Лазара Томановића, посвећује им опсежан текст у којему анализира ову двојицу писаца као доказане путописце, док је тематику смрти веома аналитички разложила у пјесништву Риста Ратковића, пјесника надреализма. Од новије генерације писаца овога пута одабрала је Миладина Јоксимовића и Слободана Зорана Обрадовића чије је прозно и пјесничко остварење дала у прегледним опсежним радовима. Посебно радује чињеница да су и жене књижевнице и књижевне критичарке пронашле своје мјесто у овој књизи. Црногорска књижевна сцена од 2019.године богатија је за монографију „Минервиним трагом“ проф. др Софије Калезић и „Антологијом прознога стваралаштва црногорских књижевница“ исте ауторке којој је Андријана Николић посветила два текста у којима потенцира на женском писму и уопште књижевности коју су стварале жене у Црној Гори, попут Лјубице Перовић-Катић и Наде Кривокапић. У свим текстовима ауторке Андријане Николић присутно је луцидно запажање и јасан аналитички дискурс, стога се ова књига мора пронаћи у библиотекама средњих школа, градским библиотекама и свакако у библиотечном фонду филолошког факултета јер је својом садржином конципирана као додатна стручна литература у проучавању књижевности и лакшег разумијевања књижевног стваралаштва наведених књижевника. Др Андријана Николић је дугогодишња сарадница наше Библиотеке и учествовала је као гост на више књижевних вечери из тог разлога је Библиотека ,,Стеван Самарџић“ пружила подршку при издавању ове књиге.

08. 10. 2021.

Представљена књига ,,Хамлет на корзоу” аутора Милорада Бошковића

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић“ у сарадњи са Секретаријатом за друштвене дјелатности Општине Пљевља, организовала је књижевно вече у петак 8. октобра са почетком у 19х у свечаној сали Центра за културу, на којој је представљена књига,,Хамлет на корзоу” аутора Милорада Бошковића. Књига садржи тридесетак есеја, студија и критика који говоре о развоју позоришне и филмске умјетности у ЦГ у другој половини XX и са почетка овог вијека а који се означава као најплодоноснији у развоју те двије умјетности до сада. О књизи су говорили редитељ Горан Булајић, др Марија Сарап драматуршкиња и Славојка Маројевић уредница издања. Књижевно вече је одржано у свечаној сали на позоришној сцени Центра за културу, примјерено теми и садржају књиге како би личило на позоришну представу. Хамлет на Корзоу, Милорада Б. Бошковића садржи: разматрања, чланке, утиске и критике о позоришту и филму у Црној Гори у другој половини XX вијека - периоду који се у развоју тих умјетности може означити као најзначајнији и најдинамичнији до сада. Ова књига је плод таложења искуства аутора који је пола деценије живио од позоришта и за позориште, било да је радио као управник Театра или је публицистичким насловима биљежио збивања на даскама које живот значе. Филм је такође, његов прозор у свијет. И, то не било који жанр те умјетности. Документарни филм, Бошковић доживљава као живу покретну слику свијета, блиску позоришној - слику о животу у животу… Очаран позориштем – огледалом живота и филмом - моћном покретном сликом, Бошковић у Хамлету на корзоу продубљује снагу и вјечност те двије умјетности. Основ ауторових погледа о позоришту садржан је у схватању: Један крак позоришне режије је на сцени, а други у животу. У позоришту нема мјеста ниједној идеологији. Идеологија је искривљена слика стварности.

24. 09. 2021.

Представљене двије књиге ,,Лијепа слова“ и ,,Све из једног мјеста“

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић“ организовала је књижевно вече у петак 24. септембра у холу Центра за културу, на којој су представљене двије књиге ,,Лијепа слова“ ауторке Татјане Зековић и ,,Све из једног мјеста“ аутора Момчила Зековића. О књигама је говорила др Андријана Николић а модераторка вечери је била директорица Ђина Бајчета. Текст књиге „Лијепа слова“ представља предлошке размишљања и испољавање самосвијести без опаске од било чије цензуре, али истовремено и отпор друштвеним маргинализацијама и обезвређивању традиционалног. Односно, својим филозофемама Татјана Зековић на метафизичким аксиомима гради идеју спознаје о природи стварности. У времену када је књижевност престала да буде друштвено ангажована и када су завладали неумјесни подмедиокритети, Тања Зековић се обрушава на аномалије друштва.Сведеном иронијом она поставља ствари на своје мјесто и назива их правим именима, без коришћења еуфемизама. У њеним текстовима проговара мајка, супруга, просвјетни радник, интелектуалка изоштрених начела и педантно скројених мјерила, која истином задаје ударац од којега падају маске. С обзиром на изузетну стилску и умјетничку вриједност рукописа, узевши у обзир широку ерудицију књижевнице и водећи се њеним егзистенцијалним поривима који су у текстовима ове књиге искристалисани и јасни, уз сугестивност изражајних средстава, рукопис ће пронаћи своју широку читалачку публику која неће одољети оштрини запажања и бриткости изражавања кроз доказану тврдњу К. Јасперса: „Свијет у цјелини не треба сматрати умним, али ја могу да се умно појављујем у њему“, записала је рецензенткиња проф. др Андријана Николић. Књига ,,Све из једног мјеста“ аутора Момчила Зековића је настала прошле године као одговор на мјере изолације поводом пандемије корона вируса. Дружећи се са пратиоцима на друштвеним мрежама, њиховим страховима, искуствима, духовитим коментарима, заокружена је прича пандемијске године уз поезију. Све пјесме су објављене у виду свакодневних прича. Пост qуарантине едитион је сјединио поезију, рецитал, композиције и видео спотове, како у интерпретацији познатих драмских умјетника и пјевача али и у извођењу самог аутора ове збирке. Овом збирком поезије имао је намјеру да широј публици помогне у превазилажењу дана током пандемијског ,,затвора“ и није се штедио у различитим умјетничким изражавањима.

21. 08. 2021.

Одржан Округли сто ,,Дани хумора и сатире Вуко Безаревић“

У организацији Сeкретаријата за друштвене дјелатности, одржана је манифестација XXXV ,,Дани хумора и сатире Вуко Безаревић“. ЈУНБ ,,Стеван Самарџић“ је ове године преузела дио планираних активности, као што је организовање округлог стола на ком су узели учешће афирмисани сатиричари из Србије и Црне Горе⁚ Милорад Јокнић, Мијо Јањушевић, Миленко Шарац, Дејан Миличић, Драган Митов Ђуровић, Владислав Влаховић, Бобан Рајевић, Тамару Лујак Петелин, Александар Чотрић и Сенка Павловић. Округли сто је одржан у читаоници Библиотеке. У првом дијелу је представљена књига ,,Ђавоља натра ИИ“ Мија Јањушевића, о књизи је говорио Дејан Миличић и аутор. У другом дијелу су сатиричари говорили своје афоризме на савремене, свакодневне теме. Сви учесници Округлог стола су узели учешће и на завршној свечаности у Дому културе.

11. 08. 2021.

Представљена књига ,, Што Google зна о мени” др Сање Баук

Др Сања Баук од 2018. године ради као професор и истраживач на Технолошком Универзитету Дурбан у Јужној Африци. Претходно је више од двадесет година радила као предавач и истраживач на Универзитету Црне Горе. У фокусу њеног педагошког рада и истраживачког интересовања су доминантно информатика и актуелна дигитална трансформација. Поред универзитетских уџбеника, истраживачких и стручних радова, у слободном времену, Сања Баук пише и објављује есеје. „Што Гоогле зна о мени...“ је њена најновија збирка, којој су претходиле збирке „Са границе два океана“ и „Лотове жене“. Ови есеји су покушај ауторке да се опроба у стваралачком раду изван граница научног естаблишмента. Ријеч је о остварењима кроз које ауторка даје неке увиде у реалност из личне визуре, кроз персонални наратив. Кратке приче, огледног типа, прате ауторку на различитим географским координатама на којима је радила, у различитим временским пресјецима током протеклих петнаестак година. Збирка „Што Гоогле зна о мени“ је интригантног наслова. Зашто ауторка ставља себе као једну малу птичицу, једва примјетну голим оком у природном амбијенту, наспрам моћне ИТ корпорације какав је Гоогле? – Кроз сам наслов провејава блага иронија. Иако Гоогле познаје неке сегменте реалности до детаља, ипак, му измиче цјеловитији увид у суштину ствари. Заправо, ауторка се у својим записима на суптилнијем плану супротставља информационој и информатичкој колонизацији. Правце развоја информационих технологија и вјештачке интелигенције укључијући и ону општу која је још увијек у повоју, диктирају најразвијеније земље свијета. Читави континенти или већи дјелови континенанта су искључени из тих планова, примјера ради Африка, Латинска и Средња Америка, Југоисточна Европа, и централна Азија. Да ли тиме ИТ испуњавају примарно обећање да ће њиховим развојем бити укинуте разлике међу људима? – Наравно, одговор је негативан.

30. 07. 2021.

Отворена изложба 80 година 13. јула 1941–2021 – ГОДИНЕ ПРКОСА И ПОНОСА

У организацији ЈУ Народна библиотека ,,Стеван Самарџић” у изложбеном простору Умјетничке галерије ,,Витомир Србљановић” отворена је изложба, 80 година 13. јула 1941–2021 – ГОДИНЕ ПРКОСА И ПОНОСА, коју је приредила Матица црногорска. О изложби су говорили др Аднан Прекића, Иван Ивановић, аутори ове изложбе као и господин Драгиша Сокић, предсједника СО Пљевља. Изложба је посвећена обиљежавању значајног јубилеја, 80 година од тринаестојулског устанка 1941. године, као једног од најсвјетлијих тренутака црногорске историје, Матица црногорска и Национална заједница Црногораца Хрватске, урадили су изложбу под називом 80 година 13. јула 1941–2021 – ГОДИНЕ ПРКОСА И ПОНОСА. Овај датум се веже за два кључна догађаја у савременој црногорској историји. Први је 13. јули 1878. Године, када је Црна Гора коначно призната као међународна држава. Други 13. јули се односи на онај из 1941. године, на којем је Црна Гора устала против фашизма. Изложбу чине двадесет два илустрована паноа са фотографијама и документима из периода припреме устанка и догађања након тога. Аутори изложбе су историчар др Аднан Прекић, историчарка магистрица Јадранка Селхановић, Иван Ивановић – генерални секретар Матице црногорске и Данило Ивезић – предсједник Националне заједнице Црногораца Хрватске. За каталог изложбе текст је написао др Аднан Прекић. Тотал дизајн потписује Сузана Пајовић. Народ Црне Горе подигао је устанак у тренутку када су фашисти контролисали цијелу Европу. Због тога је ово један од најсвјетлијих тренутака миленијумске историје Црне Горе, највећи и најорганизованији устанак против окупатора у Европи током 1941. године. Тринаестојулски устанак зато представља и један од војних и политичких феномена Другог свјетског рата. Ништа мање нијесу важне вриједности на којима је организован отпор окупатору. Те вриједности су уграђене у темеље свих будућих развојних и еманципаторских успјеха Црне Горе. Вриједности слободе, антифашизма, једнакости и правде постаће камен темељац обновљене црногорске државности која је Тринаестојулским устанком најавила почетак једног новог периода наше савремене историје.

15. 07. 2021.

Представљена књига ,,Ксенија Цицварић живот и пјесме” аутора Мића Мирановића

Секретаријат за друштвене дјелатности је организовао књижевно вече у Центру за културу у сарадњи са ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” на ком је представљена књига Ксенија Цицварић живот и пјесме аутора Мића Мирановића у оквиру програма обиљежавања Слободарског јула у граду на Брезници. О књизи су говорили еминентни стручњаци Сенад Гачевић из Подгорице, Мехмед Бајрактаревић из Сарајева и аутор. Књижевно вече су уљепшали чланови Градског тамбурашког оркестра под руководством Аднана Прекића, који су извели некојико Ксенијиних пјесама. Учесници су говорили о композицији књиге Ксенија Цицварић живот и пјесме, Ксенијином значају у контексту заштите и промоције музичке баштине, као и о значају рада аутора књиге Милорада Мића Мирановића.

08. 07. 2021.

Представљена збирка поезије ,,Ако доједрим” пјесника Бориса Јовановића Кастела

У организацији ЈУ Народна библиотека Стеван Самарџић из Пљеваља, у четвртак, 8. јула 2021. године, представљена је збирке поезије Ако доједрим, црногорског и медитеранског пјесника Бориса Јовановића Кастела чији издавач је пљеваљска Библиотека. Поетско вече је одржано у просторијама Читаонице са почетком у 19 часова. Са аутором је о његовом опусу, с посебним акцентом на књигу, разговарала Ђина Бајчета, директорица Библиотеке, док је стихове казивала Андреа Гачевић, уз музичку пратњу полазника Музичке школе. Познат по својој средоземној поетској сржи, јужњачкој пасији и непрекидним урањањима у унутрашња мора бескраја, овај црногорски, јужнословенски и медитерански пјесник објавио је тридесет књига поезије и есеја, његова поезија овјенчана је са неколико међународних награда за књижевност, превођена на двадесет језика и заступљена у бројним антологијама црногорске, јужнословенске, медитеранске и европске поезије. Борис Јовановић Кастел важи за једног од највећих пјесника Медитерана. Тако за њега кажу многи критичари Балкана и Европе, поредећи га често са великим пјесником Медитерана, Кавафисом, написала је недавно босанско-француска пјесникиња Јасна Шамић. И у овој књизи Кастел исијава јединствени медитерански сензибилитет, који временски и просторно преноси исконску вибрацију Средоземља и њоме обогаћује и преиспитује наше животе и виђења свијета. Свака Кастелова књига, па и ова, један је камичак у том несагледивом, безвременом и дубоком мозаику цивилизација.

07. 07. 2021.

Матица црногорска поклонила књиге Библиотеци

Представници Матице црногорске су посјетили ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” и том приликом поклонили преко 100 примјерака својих књига и часописа Матица. Међу бројним насловима издвајамо неколико: фототипско издање Псалтира с посљедовањем (1494) из Црнојевића штампарије; Црногорци у Сједињеним америчким државама 1860-1919, Шерин Новотни; студију Црвена идеја Црне Горе Аднана Прекића; Европеизација Црне Горе, Бојана Јовановића; зборник Црна Гора три деценије након рушења Берлинског зида, од АБ револуције до НАТО пакта; Портрети књаза Данила И Петровића, Саше Бајровића. Овим вриједним поклоном обогаћен је књижни фонд и у смислу грађанске традиције Пљеваља, па је сарадња са Матицом црногорском од посебног значаја. Наставићемо сарадњу на будућим заједничким културним пројектима, јер је допринос Матице црногорске, црногорској државној и културној традицији немјерљив. Издања је уручио предсједник бјелопољског Огранка Матице црногорске, Раде Илић.

02. 07. 2021.

Библиотека узела учешће на VII Округлом столу завичајних одјељења у Пријепољу

Библиотека Вук Караџић из Пријепоља организовала је 2. јула 2021. године VII међународни стручни скуп завичајних одјељења под наyивом: „Библиотека као издавач и суиздавач, аутор и коаутор публикација завичајних аутора и завичајних тема”. Циљ овог Округлoг стола је да Библиотеке сумирају своје издавачке послове, са посебним освртом на период рада у условима короне, као и да препознају своју улогу у издаваштву завичајног у ретроспективи. Учешће у раду Округлог стола су узели библиотекари из Пријепоља, Димитровграда, Крагујевца, Љига, Неготина, Нове Вароши, Обреновца, Осечине, Пожеге, Сремске Митровице , Зрењанина, Ужица, Бијелог Поља и Пљеваља. Библиотеку из Пљеваља представила је директорица Ђина Бајчета. Презентовала је све књиге које је Библиотека издала у протеклих 5 година, а ради се о већем броју књига завичајних аутора, завичајаца који живе на страни, као и књиге аутора који су некада давно живјели или боравили у Пљевљима. Када је у питању година иза нас која је била оптерећена корона вирусом Библиотека је издала 5 књига, значајних за Завичајно одјељење. Сви представљени радови наћи у Зборнику, који ће користити будућим истраживачима и свима онима који буду жељели да проучавају завичајну грађу. Учесници скупа су истакли да су оваква окупљања најбољи начин за размјену знања и искуства као и упознавање са радом великог броја библиотека из Србије и Црне Горе.

25. 06. 2021.

Представљена књига ,,Црвена идеја Црне Горе” аутора др Аднана Прекића

ЈУ Народна библиотека ,,Стеван Самарџић” из Пљеваља и Матица црногорска организовале су промоцију књиге ,,Црвена идеја Црне Горе” аутора др Аднана Прекића. Књижевно вече је одржано у свечаној сали ЈУ Центар за културу Пљевља, 25. јуна 2021. године. Издавач ове књиге је Матица црногорска. На промоцији су говорили историчари, проф. др Живко Андријашевић, мр Милан Шћекић и аутор. Књижевно вече је водила директорица Библиотеке Ђина Бајчета. Аутор у предговору књиге истиче: ,,Црвена идеја Црне Горе може се сматрати као симболички назив за идеологију Комунистичке партије у Црној Гори послије 1945. године, када она постаје стожер нове власти. У овој књизи указује се на околности у којима су се појавиле и обликовале политичке идеје Комунистичке партије, анализирају се вриједносни садржаји тих идеја и објашњавају методе сакрализације”.

23. 06. 2021.

Додијељена награда ,,Свитање”

Свечано уручење књижевне награде ,,Свитање“ овогодишњим добитницима Библиотека је организовала 23. јуна у читаоници Библиотеке ,,Стеван Самарџић“. Јавна установа Народна библиотека ,,Стеван Самарџић , установила је награду ,,Свитање“ за литерарно стваралаштво младих која носи назив по истоименом роману Милке Бајић Подерегин. Наградом се жели подстаћи стваралачко настојање младих нараштаја, као и љубав према књизи и читању код шире популације у пљеваљском крају. Овим се истовремено исказује посебна брига о дјелу Милке Бајић Подерегин као важном дијелу духовног наслеђа Пљеваља. На Конкурс за награду ,,Свитање“ за литерарно стваралаштво младих, приспјело је 26 радова од 13 аутора. Право учешћа на конкурс имали су млади ствараоци стално настањени у општини Пљевља, сврстани у двије узрасне категорије: млађи узраст до 16 година и старији узраст од 16 до 25 година, са прозним радовима који нијесу раније нигдје објављивани. Стручни жири који је радио у саставу: Владан Вучинић (предсједник), Мила Марјановић, Жанка Рондовић, Верица Поповић и Нада Рондовић чланови/це, донио је Одлуку да се додијеле прве награде у обје категорије предвиђене Конкурсом. За млађи узраст прву награду добила је Андреја Петровић (11 година) ученица ВИ разреда ОШ ,,Ристан Павловић“ за причу ,,Села у мом крају“. За старији узраст прву награду добила је Бранка Дромњак, ученица ИВ разреда Гимназије ,,Танасије Пејатовић”, за причу ,,Трагови скривене намјере“. Награда се састојала од новчаног износа, дипломе и књига претходних добитника награда наше Библиотеке: ,,Небеска ћуприја“ Милана Бајчете и ,,Синапсе снова“ Матије Вранеша. На овај начин Библиотека пружа велику подршку младима да се баве писањем а некадашњим добитницима наших награда да издају своје прве књиге.

23. 12. 2020.

Библиотека ,,Стеван Самарџић” поклонила је значајан број књига ,,ЈУ Дом старих Пљевља”

27. децембар је Дан библиотекара Црне Горе, тим поводом Библиотека ,,Стеван Самарџић” поклонила је ,,ЈУ Дом старих Пљевља” значајан број књига од којих су запослени у Дому направили новогодишњу јелку да уз њу дочекају Нову годину. Овај новогодишњи дар је израз добре воље и бриге за најстарије грађане у тренутку када су новогодишње расположење и празнични дух умањени укупном епидемиолошком ситуацијом у нашој држави, али и у свијету. Познато је да читање доприноси јачању менталних капацитета и функција, обогаћује слободно вријеме и представља својеврсну терапију у изазовним временима, што је од посебног значаја за старију популацију, којој припадају корисници Дома старих. Велики број донираних књига, које одликује разноврсност жанрова, аутора и наслова, омогућиће сваком кориснику да изабере књигу која му највише одговара. На овај начин значајно је обогаћен њихов књижни фонд и почели су формирање домске библиотеке за потребе корисника. Библиотека ,,Стеван Самарџић” ће и даље настојати да им поклања вишкове својих књига у знак подршке и добре сарадње.

23. 12. 2020.

Обиљежено 150 година црногорског новинарства

У организацији Народне библиотеке ,,Стеван Самарџић” и Друштва црногорских новинара, а поводом 150 година црногорског новинарства, теоретичар медијске културе и публициста мр Жељко Рутовић, одржао је онлине предавање на тему: Постмедији и медијска писменост у читаоници Библиотеке. Жељко Рутовић, аутор више књига из области естетике дијалога, културе толеранције, медијске политике, дигиталних феномена 21. вијека, слободе изражавања, као и научних радова из области медија у међународним научним часописима, између осталог, аутор је запажене књиге Постмедији - криза смисла или масмедијски тоталитаризам. Пригодне ријечи поводом 150 година црногорског новинарства овим поводом имали су и генерални секретар Друштва црногорских новинара, Драган Митов Ђуровић и мр политичких наука, проф. Зоран Бошковић. Модератор предметне теме је била Ђина Бајчета, директорица Библиотеке.

01. 07. 2020.

Библиотека поклонила књиге сеоским школама

У циљу што успјешније сарадње, као и доступности литературе ђачкој популацији на подручју сеоских школа, Народну библиотеку „Стеван Самарџић“, 1. 7. 2020. године, посјетили су директори основних школа: „Михаило Жугић“ Оџак, „Радоје Контић“ Градац, „Братство-јединство“ Ковачевићи, „Радоје Тошић“ Срданов Гроб, „Крушево“ Крушево, „Живко Џувер“ Бобово, „Владимир Роловић“ Шула. Том приликом наша Библиотека поклонила је значајан број публикација овим образовним установама, како би дјеца, која похађају исте, у својим школским библиотекама имала прилике да их користе. Књиге, које су овим путем ушле у поклон, мултипликати су у фонду Народне библиотеке „Стеван Самарџић“, добро су очуване, и увелико ће бити од користи у фондовима библиотека сеоских школа.

25. 06. 2020.

У Народној библиотеци ,,Стеван Самарџић“ Пљевља отворено Одјељење књига у приступачном формату

У Народној библиотеци ,,Стеван Самарџић“ Пљевља, 25. 6. 2020. године, свечано је отворено Одјељење књига у приступачном формату, намијењено особама са оштећењем вида и осталим лицима са посебним потребама. Одјељење је отворено у сарадњи са Библиотеком за слијепе Црне Горе из Подгорице. Гости на свечаном отварању били су Божидар Денда, директор Библиотеке за слијепе Црне Горе, и његови сарадници. Том приликом нашој Библиотеци, за успјешан почетак рада, поклонили су два рачунара и одређени број књига у аудио формату. Свечаном отварању присуствовали су и Жана Ђачић, предсједница Удружења слијепих Пљеваља, и Дарко Милошевић, који ће овом Одјељењу пружити значајну стручну помоћ у будућем раду. Ђина Бајчета, директорица Библиотеке, захвалила се својим сарадницима на значајној помоћи и подршци која је Библиотеци пружена у овом веома важном сегменту савременог библиотечког пословања.

22. 06. 2020.

Библиотека додијелила награду „Душан Грбовић“ и представила нову збирку пјесама „Док се нова мука рађа“, завичајног писца Миленка Јовића

У позоришној сали Дома културе, 19. јуна 2020. године, Народна библиотека „Стеван Самарџић“ приредила је књижевно вече поводом два културна догађаја. У првом дијелу вечери представљена је нова збирка пјесама „Док се нова мука рађа“, завичајног писца Миленка Јовића. О књизи су говорили: књижевник Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе и Удружења новинара Црне Горе, Софија Јеловац, виша библиотекарка, и аутор књиге. У свечаном дијелу програма додијељена је књижевна награда „Душан Грбовић“. Том приликом публици се обратила Ђина Бајчета, директорица Библиотеке, рекавши нешто више о животу и дјелу Душана Грбовића, овогодишњем Конкурсу, као и значају саме Библиотеке у подстицању и афирмисању младих стваралаца. Награду „Душан Грбовић“, за поетско стваралаштво младих са сјевера Црне Горе, ове године добили су: Ивана Шпањевић, ученица трећег разреда Гимназије „Милоје Добрашиновић“ из Бијелог Поља, са освојеним првим мјестом, док су друго мјесто равноправно подијелили Бранка Дромњак, ученица Гимназије „Танасије Пејатовић“ из Пљеваља и Лука Ковачевић, студент права из Пљеваља. Овогодишњим лауреатима, као и члановима жирија, Библиотека је уручила посебне поклоне, дипломе и захвалнице. Књижевно вече је одржано пред бројном читалачком публиком. Модератор вечери била је Софија Јеловац.

10. 06. 2020.

Додијељена награда ,,Душан Грбовић“

Награду „Душан Грбовић“, намијењену најбољим поетским остварењима младих аутора, како на локалном, тако и регионалном нивоу, Народна библиотека „Стеван Самарџић“ ове године додијелила је по трећи пут. На Конкурс, који је тим поводом Библиотека расписала почетком године, пристигло је 105 радова од 31 аутора. Прву награду, за пјесму „Љубав“, добила је Ивана Шпањевић, ученица трећег разреда Гимназије „Милоје Добрашиновић“ из Бијелог Поља. Друго мјесто су равноправно подијелили Бранка Дромњак ученица Гимназије „Танасије Пејатовић“ из Пљеваља, за пјесму „Неимар“, и Лука Ковачевић, студент права из Пљеваља, за пјесму „Успаванка за Анђелу Н“. Одлуку о добитницима Награде донио је петочлани стручни Жири, именован од стране Савјета Библиотеке, који је радио у саставу: Слава Вранеш, Снежана Бујаковић, Јелена Бајић, Жанка Милић и Ђина Бајчета. Награђени радови биће објављени у „Љетопису“ Библиотеке. Свечано уручење Награде планирано је средином јуна у Дому културе, о чему ће јавност бити благовремено обавијештена.

02. 06. 2020.

Именовани чланови Жирија за додјелу Награде "Душан Грбовић"

На основу члана 5. Правилника о Награди ,,Душан Грбовић” за најбоља поетска остварења младих, Савјет Библиотеке на својој IX сједници од 12. 3. 2020. године, донио је Одлуку којом је именовао чланове/це Жирија за додјелу Награде.

1. Слава Вранеш – професорица књижевности у ОШ ,,Бошко Буха”

2. Јелена Бајић – професорица књижевности у Гимназији ,,Танасије Пејатовић”

3. Снежана Бујаковић - професорица књижевности у ОШ ,,Ристан Павловић”

4. Жанка Милић - професорица књижевности у ОШ ,,Салко Аљковић”

5. Ђина Бајчета – директорица Библиотеке (из реда запослених)

24. 01. 2020.

Захвалност дародавцима

Народна библиотека „Стеван Самарџић“ Пљевља, током 2019. године, увећала је свој књижни фонд значајним бројем наслова. Осим куповином, књиге су на полице Библиотеке пристизале и путем поклона, како од појединаца, тако и установа. Уз срдачну захвалност дајемо имена дародаваца:

Зоран Раонић (Пљевља), Радоје Чоловић (Београд), Мироје Вуковић (Подгорица), Ненад Стевовић (Пљевља), Ружица Остојић (Пљевља), Дејан Вукелић (Београд), Верица Кривокапић (Нови Сад), Миленка Цица Чоловић (Пљевља), Зувдија Хоџић (Подгорица), Рајко Палибрк (Пљевља), Бранка Војиновић Јегдић (Подгорица), Мирко Лончар (Пљевља), Бурхан Челебић (Бијело Поље), Милорад Мишо Зечевић (Пљевља), Владан Бајчета (Београд), Борислав Јовановић (Мојковац), Дејан Вуковић (Мојковац), Милутин Тадић (Београд), Славица Стаматовић Вучковић (Подгорица), Слободан Вукановић (Подгорица), Андријана Николић (Подгорица), Енес Пелидија (Сарајево), Горан Чукић (Беране), Ђина Бајчета (Пљевља), Исмета Џакић (Пљевља), Светозар Боровић (Пљевља), Милорад Јокнић (Пљевља), Будо Симоновић (Подгорица), Сретен Ћузовић (Крагујевац), Јелена Марковић (Источно Сарајево), Радинко Крулановић (Подгорица), Мирко Јаковљевић (Мојковац), Родољуб Ћорић (Мојковац), Кемал Мусић (Бијело Поље), Миомир Марош (Подгорица), Гогић Милева (Пљевља), Радован Вујадиновић (Пљевља), Анес Дураковић (Пљевља), Лаура Барна (Београд), Надир Дацић (Пријепоље), Маријан Машо Миљић (Подгорица), Софија Калезић (Подгорица), Божидар Шекуларац (Подгорица), Михаило Безаревић (Пљевља), Милица Паповић (Тиват), Игор Шевченко (Пљевља), Црногорска академија наука и умјетности (Подгорица), Институт за књижевност и уметност (Београд), Секретаријат за друштвене дјелатности (Пљевља), Библиотека „Милутин Бојић“ (Београд), Библиотека „Влада Аксентијевић“ (Обреновац), ЈУ Ратковићеве вечери поезије (Бијело Поље), Основна школа Крушево (Пљевља), Савјет младих Демократске партије социјалиста (Пљевља), Завичајни музеј (Пљевља), Српска кућа (Подгорица), Савјет за грађанску контролу рада полиције (Подгорица), Општина Грачаница (Босна и Херцеговина).

05. 01. 2020.

Легат Узеира Бећовића у Народној библиотеци „Стеван Самарџић“

Народна библиотека „Стеван Самарџић“ постала је богатија за легат Узеира Бећовића, истакнутог културног радника Пљеваља, писца, публицисте, дугогодишњег руководиоца Међурепубличке заједнице за културно-просвјетну дјелатност. Легат подразумијева цјелокупну приватну библиотеку, коју су чланови породице Узеира Бећовића поклонили библиотеци ,,Стеван Самарџић“. Овакве збирке воде се у библиотечкој пракси као посебни фондови. Легат Узеира Бећовића садржи око 3000 публикација. Осим монографских публикација, у легату је садржано и више књижевних и стручних часописа, листова, значајна некњижна грађа, богата фотографска збирка. Публикације су из различитих области културе, знања, умјетности. Међу њима преовладава литература различитих књижевних жанрова, како појединачна издања, тако и цијеле едиције. Ту су и бројне публикације из историје, философије и друштвених наука, као и значајан број лексикона и речника. Међу ауторским дјелима легатора, посебно мјесто заузимају монографије, које свједоче богату културно-историјску прошлост Пљеваља и околине.

28. 12. 2019.

Одржана Скупштина Удружења библиотекара Црне Горе

Поводом Дана библиотекара Црне Горе, у свечаној сали Националне библиотеке „Ђурђе Црнојевић“ на Цетињу, 27. децембра 2019. године, одржана је Скупштина Удружења библиотекара ЦрнеГоре. Програм Скупштине, осим стручних излагања библиотекара и подношења Извјештаја о раду Управног одбора УБЦГ, обухватиоје и избор органа Удружења (Надзорни одбор и Суд части), који ће пратити и надзирати рад Управног одбора Удружења. Том приликом за чланове Надзорног одбора изабрани су: Ђурђа Мартиновић из Националне библиотеке ЦрнеГоре „Ђурђе Црнојевић“ Цетиње, Софија Јеловац из Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ Пљевља и Ардита Рама из Народне библиотеке „Мирко Срзентић“ Улцињ. У Суд части су изабрани: Милорад Миловић из Националне библиотеке Црне Горе, Мила Баљевић из Народне библиотеке Будва и Оливера Тодоровић из Библиотеке Црногорске академије наука и умјетности Подгорица. Након радног дијела Скупштине, библиотекари су имали прилику да обиђу изложбу „Печати из фондова Дворског архива“, која је приређена у Црногорској галерији умјетности „Миодраг Дадо Ђурић“ на Цетињу.

17. 12. 2019.

Пирлиторска легенда пред пљеваљском читалачком публиком

Народна библиотека „Стеван Самарџић“ објавила је друго допуњено издање књиге „Пирлитору према Дурмитору“. Тим поводом, у препуној Читаоници Библиотеке, 16. децембра 2019. године, приређено је књижевно вече на коме је књига промовисана. Приређивач књиге је мр Исак Калпачина, књижевник, књижевни критичар, научни посленик на пољу васпитно-образовног рада. Књига је по први пут објављена у издању Националног парка „Дурмитор“ 2004. године. У књизи је направљен изванредан избор пјесама, прича, извода из путописа и књижевних огледа, инспирисаних Пирлитором и народном епском пјесмом „Женидба краља Вукашина“. Књижевна остварења садржана у публикацији прате репродукције слика Милорада Мића Благојевића, које су тематски везане за Пирлитор. Овим избором читаоцу је понуђено једно ново читање пирлиторске легенде и народне пјесме, чиме је сам феномен Пирлитора освијетљен на нов и естетски освјежавајући начин. О књизи су, осим аутора, говориле: мр Зора Јестровић, Ђина Бајчета и Софија Јеловац. Модераторка вечери била је Софија Јеловац.

20. 11. 2019.

Библиотека почела са радом у Дому културе

Након више од једне деценије од када се Народна библиотека „Стеван Самарџић“ иселила у зграду Вектре Оптел на Сјењаку, гдје је своје редовне активности обављала у веома отежаним условима због радова на реконструкцији зграде Дома културе, ових дана установа се вратила у своје реновиране просторије. Свечано отварање Дома, на коме су кључеве од својих установа добиле Библиотека, Завичајни музеј и Умјетничка галерија „Витомир Србљановић“, било је 19. новембра 2019. године. Свечаном отварању присуствовали су Игор Голубовић, предсједник Општине Пљевља, Александар Дајковић, директори и запослени јавних установа, као и бројни грађани Пљеваља. Рад са корисницима Библиотека „Стеван Самарџић“ започелаје 20. новембра 2019. године.

06. 11. 2019.

Представљена књига проф. Др Божидара Шекуларца „Црна Гора у доба Црнојевића“

У оквиру разноврсног програма Пљеваљских новембарских свечаности, Библиотека је приредила књижевно вече на коме је промовисана књига проф. др Божидара Шекуларца „Црна Гора у доба Црнојевића“. О књизи, као и укупном стваралаштву писца, говорио је проф. др Марјан Премовић. Аутор се захвалио организатору на позиву и рекао нешто више о свом дугогодишњем раду на изучавању црногорске средњoвјековне историје. Промоција је одржана 5. новембра 2019. године у сали Скупштине општине Пљевља, са почетком у 19. часова. Модераторка вечери била је Ђина Бајчета, директорица Библиотеке

27. 09. 2019.

Промовисана књига „Замка“ Радована Вујадиновића

Народна библиотека „Стеван Самарџић“ приредила је књижевно вече, на коме је промовисана нова збирка приповиједака Радована Вујадиновића. О књизи завичајног писца, иза кога стоји обиман и плодан књижевни опус, говорио је Милорад Јокнић, књижевник и публициста, који је један од рецензената књиге. О укупном стваралаштву Радована Вујадиновића, са посебним освртом на промовисану књигу „Замка“, чији је издавач Библиотека, говорила је директорица Ђина Бајчета, која је и модератор вечери. Изводе из књиге читала је библиотекарка Софија Јеловац. Вече је одржано 26. септембра 2019. године у сали Скупштине општине Пљевља.

23. 09. 2019.

Одржан II Округли сто завичајних одјељења

20. септембра 2019. године, на дан усвајања Декларације којом је Црна Гора 1991. године проглашена за еколошку државу, Народна библиотека „Стеван Самарџић“ одржала је II Округли сто завичајних одјељења. Тема овогодишњег стручног скупа била је „Екологија као предметна одредница у завичајним фондовима“. Учешће у раду Округлог стола узеле су библиотеке из Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине, представивши у својим презентацијама завичајне ресурсе, као и све оне носиоце информација које баштине у библиотечким фондовима, а који могу одговорити овој сложеној друштвеној теми. Ову међународну културну манифестацију, која је постала саставни дио програмских активности Библиотеке, подржало је Удружење библиотекара Црне Горе, нагласивши значај успостављања сарадње између баштенских институција, која се на овај начин реализује и доприноси библиотечко-информационој дјелатности. Као и претходне године, радови са овогодишњег Округлог стола биће објављени на заједничком компакт диску, који ће након обраде и каталогизације постати значајна библиотечка грађа на предложене теме. Библиотеку „Стеван Самарџић“ са стручним радом на тему екологије представила је Софија Јеловац, библиотекарка Завичајног одјељења, која је и уредница Округлог стола. Стручни скуп је одржан у сали Скупштине општине Пљевља, уз велику медијску пажњу.

19.09.2019.

Промовисана књига „Пљеваљско муфтијство 1930-1936“ Надира Дацића

18. септембра 2019. године Народна библиотека „Стеван Самарџић“ приредила је књижевно вече, на коме је промовисана књига „Пљеваљско муфтијство 1930-1936“ аутора др Надира Дацића. Књига је настала на основу богате збирке докумената која се чува у Државном архиву Црне Горе на Цетињу, а која говори о једном веома важном периоду у раду пљеваљског муфтијства, чија је надлежност била територија данашње Црне Горе, изузев Плава и Гусиња, као и Пријепоље, Прибој и Нова Варош. О књизи су говорили рецензенти проф. Суљо Мустафић и проф. Мехмед Бајрактаревић, проф. др Аднан Прекић и аутор. Модераторка вечери била је библиотекарка Софија Јеловац. Вече је одржано у сали СО Пљевља.

18. 09. 2019.

Библиотека организује II Округли сто завичајних одјељења

Народна библиотека „Стеван Самарџић“ организује II Округли сто завичајних одјељења, са темом „Екологија као предметна одредница у завичајним фондовима“. Округли сто ће се одржати 20. септембра 2019. године, са почетком у 10 часова, у сали Скупштине Општине Пљевља. На Округлом столу учествоваће: Национална библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“ Цетиње, Народна библиотека „Радосав Љумовић“ Подгорица, Градска библиотека и читаоница Котор, Библиотека „Милутин Бојић“ Београд, Библиотека „Вук Стефановић Караџић“ Пријепоље, Библиотека „Влада Аксентијевић“ Обреновац, Матична библиотека Источно Сарајево, Народна библиотека Рожаје, Народна библиотека и читаоница „Његош“ Цетиње, Народна библиотека Бијело Поље и Народна библиотека „Стеван Самарџић“ Пљеваља. Сви радови са овог стручног скупа биће објављени, као и са прошлогодишњег окупљања, на заједничком компакт диску, и будућим истраживачима, након обраде и каталогизације, постати корисна библиотечка грађа у будућим истраживањима. Уредница Округлог стола је Софија Јеловац, библиотекарка Завичајног одјељења НБ „Стеван Самарџић“.

13. 09. 2019.

Ново читање Исидоре Секулић

У оквиру „Књижевне трибине ново читање“, коју је Библиотека установила 2010. године, 12. септембра 2019. године, одржана је трибина Ново читање Исидоре Секулић. Као писац, преводилац, прва жена члан Српске академије наука и умјетности, Исидора Секулић је говор и језик сматрала културном смотром свог народа. Аутор је обимног и плодног књижевног дјела. Сваке године одржава се научни скуп и издаје зборник радова „Исидоријана“, а установљена је и књижевна награда „Исидора Секулић“. О животу и стваралаштву Исидоре Секулић говорила је проф. Лаура Барна, приповједач, романсијер и есејиста. Објавила је књиге: ,,Протовир“, ,,Невоље господина Т. или сутерен“, ,,Црно тело“, ,,Дијалог о камену“, ,,Моја последња главобоља“, ,,Четири елемента“, ,,Санаторијум под белим“, ,,Тамо нека занимања“, ,,Уметност нема дефиницију“, ,,Ђорђонеова клетва“, ,,Пад клавира“, ,,Црвени пресек“, ,,Југо увек окреће на буру“, ,,Девет средњовековних манастира у Босни“. Добитница је бројних књижевних награда. Њене приче и есеји преведени су на мађарски, словачки, пољски и енглески језик. Члан је Удружења књижевника Србије. У сарадњи са Градском општином Савски венац, и Кућом краља Петра I од 2009. године уређује и води књижевне и културолошке трибине у оквиру ауторског пројекта „Исидора нас слуша“. Разговор са гошћом трибине водила је библиотекарка Софија Јеловац, која је и модератор књижевне вечери. Трибина је одржана у сали СО Пљевља, пред бројном читалачком публиком.

05. 09. 2019.

Представљен роман ,,Мојковачка битка “ Ћамила Сијарића

У оквиру програма књижевне манифестације 49. ,,Ратковићеве вечери поезије” Народна библиотека ,,Стеван Самарџић” представила је роман ,,Мојковачка битка” Ћамила Сијарића, који је реиздала током 2018. године. Књижевна трибина која је приређена под називом ,,Кућу кућом чине ластавице”, према истоимоној збирци приповиједака Ћамила Сијарића, одржана је у уторак 3. септембра у његовом родном мјесту Годијеву, у Библиотеци која носи његово име. Библиотека је смјештена у старој школи коју је похађао аутор романа. Школа је реновирана и адаптирана за културне програме. У Библиотеци се налази легат Ћамила Сијарића и велики број других публикација. О књизи су говорили проф. Борислав Јовановић из Мојковца и млади књижевни критичар Амар Мулабеговић из Бијелог Поља. Књижевној трибини присуствовали су бројни грађани из Бијелог Поља, мјештани, ученици и професори Основне школе ,,Шукрија Међедовић” која је изграђена у непосредној близини.

Учешћем у овој културној манифестацији, као и учешћем на скоро одржаном ,,Мојковачком културном љету“, Библиотека ,,Стеван Самарџић“ је проширила сарадњу са другим библиотекама, центрима за културу и јавним установама које се баве промовисањем и очувањем културних добара, посебно са сјевера Црне Горе. Културно, књижевно и умјетничко наслијеђе, које ове наше просторе сажима у једну цјелину, довољан су и драгоцјен повод за организовање ових и сличних манифестација. Умјетничка остварења, међу којима роман ,,Мојковачка битка“ Ћамила Сијарића заузима посебно мјесто, чине нас препознатљивим на широј културној мапи, тако да је свако ново читање и враћање овом дјелу од посебног значаја.

Модератор књижевне трибине била је Ђина Бајчета, директорица Библиотеке.

10. 08. 2019.

Представљена књига репортажа ,,Записана Црна Гора“ Миомира Мароша

У изложбеном простору Дома културе, 10. августа 2019. године, пред бројном читалачком публиком, Народна библиотека „Стеван Самарџић“ представила је књигу репортажа ,,Записана Црна Гора“ аутора др Миомира Мароша. О књизи и аутору су говорили етнолог – антрополог др Бранко Бановић, директор Завичајног музеја у Пљевљима и директорица Библиотеке ,,Стеван Самарџић”, Ђина Бајчета. Публици се обратио и аутор књиге репортажа ,,Записана Црна Гора“, др Миомир Марош, новинар Јавног сервиса Телевизије Црне Горе, који је познат по емисијама ,,Јутро из градова” и ,,Запис” чији је и аутор и водитељ. Књижевно вече учинили су посебним и другачијим гостовање Градског тамбурашког оркестра Пљевља, на челу са господином Емиром Прекићем и чланови Културно умјетничког друштва ,,Волођа” које предводи умјетнички директор Арман Бећовић. Гост вечери била је Зарка Турсумовић која је учествовала у емисијама ,,Запис” представљајући аутентичну пљеваљску кухињу. Модератор књижевне вечери био је Миљан Живковић.

26. 07. 2019.

Промовисан роман „Убојтак“ Божа Булатовића

У изложбеном простору Дома културе, 25. јула 2019. године, пред бројном читалачком публиком, Народна библиотека „Стеван Самарџић“ представила је роман „Убојтак“ Божа Булатовића. Роман је, као друго издање, изашао у оквиру престижне едиције „Непролазни романи“, чији је издавач Национална библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“. У име издавача присутној читалачкој публици обратио се Богић Ракочевић, директор Националне библиотеке. О роману „Убојтак“, његовој вишеслојној тематској и значењској композицији: историјској, етнолошкој, психолошкој, етичкој, метафизичкој, естетској, као и значају који ово дјело има у укупној црногорској књижевности, говорио је Маријан Машо Миљић, публициста и библиотекар у Националној библиотеци Црне Горе. Изводе из промовисаног дјела читала је библиотекарка Народне библиотеке „Стеван Самарџић“, Софија Јеловац, док је модераторка вечери била Ђина Бајчета, директорица Библиотеке.

24. 07. 2019.

ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА СПОРАЗУМНИ ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА

Влада Црне Горе је на сједници од 11. јула 2019. године, на основу члана 33 став 3 Закона о зарадама у јавном сектору, донијела Одлуку о отпремнини у случају споразумног престанка радног односа запослених у јавном сектору.

У циљу реализације наведене Одлуке, као и Закључка Владе бр. 07-3038 од 11. јула 2019. године директорица, као старјешина ЈУ Народна библиотека “Стеван Самарџић”, је објавила јавни позив за споразумни престанак радног односа запослених у ЈУ Народна библиотека “Стеван Самарџић”

На основу јавног позива сви запослени у ЈУ Народна библиотека “Стеван Самарџић”, који имају најмање шест година радног стажа од којих посљедњу годину у јавном сектору, а који су заинтересовани за споразумни престанак радног односа уз исплату отпремнине требају да до 30. августа 2019. године поднесу директору захтјев за споразумни престанак радног односа.

Поред јавног позива, достављамо вам и Одлуку о отпремнини у случају споразумног престанка радног односа запослених у јавном сектору,Таблицу симулације износа отпремнине по основу споразумног престанка радног односа, на примјеру селектованих звања у јавном сектору, као и Образац захтјева који ће запослени подносилти у циљу пријаве за споразумни престанак радног односа.

19. 07. 2019.

Одржана радионица ,,Дигитална трансформација сад или одмах“

У организацији Одбора за дигиталну трансформацију Асоцијације менаџера Црне Горе и Секретаријата за привреду Општине Пљевља, 19. јула 2019. године, одржана је у хотелу ,,Франца“ радионица ,,Дигитална трансформација – сад или одмах“. На скупу се говорило о технолошком времену садашњице, значењу и циљевима дигиталне трансформације, добрим примјерима успјешне дигиталне трансформације у свијету као и у Црној Гори и актуелним изазовима информационе безбиједности. Радионици су присуствовали представници Општине Пљевља, локалних предузећа и установа као и привредници из Пљеваља. Суорганизацијом овог догађаја и планирањем наредних у овом духу, општинска власт жели да покаже да је дигитална трансформација локалне самоуправе један од важних циљева, али и да подстакне и покрене остале релевантне привредне и друштвене факторе да и сами покрену овај процес, како би сви схватили да ИТ није трошак већ инвестиција у стварању ефикасне, јефтине и конкурентне пословне средине. Радионицу су водили еминентни стручњаци у Црној Гори из ове области: Владан Табаш, Стеван Љумовић и Драгослав Кењић. Радионици су присуствовале из Библиотеке Ђина Бајчета и Драгана Србљановић.

08. 07. 2019.

Библиотека на Округлом столу

Библиотека „Вук Караџић“ у Пријепољу организовала је 5. 7. 2019. године шести Округли сто завичајних библиотекара, који је ове године био посвећен јубилеју 800 година манастира Милешеве и 676. годишњици Пријепоља. Тема овогодишњег стручног скупа била је „Библиотечки завичајни фондови – поливалентне базе за проучавање сакралне баштине“. Учешће на Округлом столу узели су библиотекари завичајних одјељења из Јагодине, Обреновца, Бијелог Поља, Пљеваља, Пријепоља, Суботице и Новог Пазара. Библиотекари су у powerpoint презентацијама представили сакралу баштину својих средина, као и ону најрепрезентативнију библиотечку грађу коју посједују у завичајним фондовима, а која заинтересованог читаоца и истраживача може упознати са представљеним сакралним објектима. Из Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ учешће на Округлом столу узеле су Софија Јеловац, библиотекарка завичајног одјељења, и Ђина Бајчета, директорица Библиотеке. Сви представљени радови биће објављени на посебним CD дисковима.

04. 07. 2019.

Представљена монографија „Милена Дравић или кључ снова” ауторке Аните Панић

У организацији Библиотеке ,,Стеван Самарџић”, пљеваљској публици је представљена монографија „Милена Дравић или кључ снова" ауторке Аните Панић, која у седам поглавља, аналитично и уз мноштво занимљивих детаља и фотографија, представља живот и јединствену каријеру ове познате глумице. Приказани су и одређени видео записи сачињени од Милениних улога у филмовима, као и од многобројних фотографија које се налазе у монографији. Ова година је значајан јубилеј, 60 година од првог снимљеног филма Милене Дравић – „Врата остају отворена“ Франтишека Чапа 1959. године. Од тада је снимила око 170 играних филмова, одиграла 12 позоришних представа и велики број, тв драма, серија и емисија. Разговор са ауторком монографије Анитом Панић водила је директорица Библиотеке Ђина Бајчета.

25. 06. 2019.

Одржана скупштина Удружења библиотекара Црне Горе

Удружење библиотекара Црне Горе је 25. јуна 2019. године у Националној библиотеци Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“ на Цетињу одржало Скупштину библиотекара. Удружење библиотекара Црне Горе је струковна невладина организација која се залаже за отварање нових и развој постојећих библиотека, за стално професионално усавршавање библиотекара, како би стручним знањима, вјештинама и иновативношћу омогућили корисницима брзу, тачну, прецизну и потпуну информацију. Удружење библиотекара активно ради на успостављању библиотечког система Црне Горе који подржава, подстиче и промовише општу, информатичку и информацијску писменост, слободу мишљења и изражавања, слободан приступ информацијама, њихов несметан проток, као и доживотно учење за све грађане. Удружење активно ради на чувању, његовању и презентацији писане и штампане културне баштине ширећи свијест о њеном значају. На Скупштини је изабрано ново руководство Удружења. У раду Скупштине узела је учешће и Народна библиотека ,,Стеван Самарџић” из Пљеваља.

22. 06. 2019.

Представљена књига „Рат и мир капетана Река“

Народна библиотека "Стеван Самарџић” организовала је књижевно вече у суботу 22. јуна у сали Дома војске, на коме је представљена књига ,,Рат и мир капетана Река” аутора проф. Буда Симоновића. У књизи је написана истинита прича о Амиру Реку, некадашњем капетану ЈНА, који је крајем јуна 1992. године као командант 43. дринске бригаде војске БИХ у Горажду, заложио главу и својим поступком доказао не само професионалне већ и универзалне људске вриједности. О књизи су говорили пјесник Слободан Вучинић, проф. Милорад Зечевић, мр Зора Јестровић, аутор књиге проф. Будо Симоновић, главни јунак Амир Реко и прживјели Миливоје Чарапић. У току вечери приказан је документарни филм „Македонац“, аутентично филмско свједочанство о чојству и јунаштву капетана Река. Филм је режирао Фарук Соколовић а сценариста је Шухрета Дуда Соколовић. Књижевно вече је водила директорица Библиотеке Ђина Бајчета.

18. 06. 2019.

Представљена књига пљеваљског афоризма „Чудновата воћка“

Традиционални 33. Дани хумора и сатире „Вуко Безеревић“ у Пљевљима почели су 18. 6. 2019. године, представљањем књиге пљеваљског афоризма „Чудновата воћка“, аутора двојице значајних стваралаца у разним формама књижевности, Милорада Јокнића и Зорана Раонића. Дане хумора и сатире ,,Вуко Безаревић” свечано је прогласио отвореним Драган Палдрмић, умјетнички директор ове манифестације. Промоција је обављена у изложбеном постору Дома културе, а о књизи „Чудновата воћка“ је говорио проф. др Витомир Теофиловић из Београда. Учествовали су и аутори Милорад Јокнић и Зоран Раонић. У име издавача говорила је Ђина Бајчета, директорица Народне библиотеке „Стеван Самарџић“. Афоризме су казивали: Дејан Миличић, Хусеин Чутурић и Миљан Сандић.

11. 06. 2019.

Народна библиотека „Стеван Самарџић“ на Округлом столу у Бијелом Пољу

У организацији Културног центра ,,Хомер” из Подгорице и Библиотеке за слијепе Црне Горе, одржан је Округли сто у Бијелом Пољу. Тема округлог стола је била ,,Ратификација Маракешког споразума – Учинимо књиге доступне свима”. Предавање је одржала библиотекарка Библиотеке за слијепе Црне Горе, Смиљана Радусиновић. Учешће у раду Округлог стола узели су библиотекари из библиотека са сјевера Црне Горе.

Маракешким уговором се омогућава приступ објављеним дјелима од стране слијепих и слабовидих лица која имају тешкоће у коришћењу штампаних материјала, у дигиталној форми прилагођеној потребама слијепих и слабовидих лица. Маракешки уговор предвиђа да ће државе потписнице, у свом националном закону о ауторском праву, морати да предвиде ограничење ауторског права, према коме ће бити дозвољено да се ауторска дјела, без дозволе аутора, умножавају, стављају у промет и постављају на интернет сервере у форматима који су прилагођени потребама слијепих, слабовидих и других лица која имају тешкоће у коришћењу штампаних материјала, као што су: аудио књиге, крупна штампа и брајева азбука. Из наше Библиотеке учешће у раду Округлог стола узели су директорица Ђина Бајчета и књижничар Милија Кнежевић.

20. 05. 2019.

Народна библиотека „Стеван Самарџић“ на Међународној конференцији

Друга Међународна конференција библиотекара, архивиста и музеолога „Libraries, Archives and Museums Conference (LAM), Montenegro, 2019”, одржана је 16. и 17. маја, у организацији Националне библиотеке Црне Горе „Ђурђе Црнојевић” на Цетињу. Учешће у овом међународном скупу узеле су бројне библиотеке, архиви и музеји из Црне Горе и држава у окружењу. Тема овогодишњег окупљања је била „Европске смјернице за сарадњу библиотека, архива и музеја – УН Агенда 2030. за одрживи развој (The 2030 Agenda for Sustainable Development Goals)”.

Учешће у овом међународном скупу узеле су бројне библиотеке, архиви и музеји из Црне Горе и држава у окружењу. Тема овогодишњег окупљања је била „Европске смјернице за сарадњу библиотека, архива и музеја – УН Агенда 2030. за одрживи развој (The 2030 Agenda for Sustainable Development Goals)”. Учесници Конференције представили су у power point презентацијама културне ресурсе својих установа, као и све досадашње стратегије и иницијативе које су предузели у свом пословању, на што успјешнијем укључивању у стандарде модерног информацијског друштва.

Из Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ учешће на Конференцији су узеле Ђина Бајчета, директорица Библиотеке, и Софија Јеловац, библиотекарка завичајног одјељења. Сви радови са овог скупа биће објављени у стручном зборнику, који ће се штампати у току године.

24. 04. 2019.

На Свјетски дан књиге и ауторских права додијељена награда ,,Свитање“

Поводом Свјетског дана књиге и ауторских права, као значајног датума који је организација UNESCO установила на својој конференцији у Паризу 1995. године, Библиотека је приредила књижевно вече на коме је представљен роман ,,Доклеанка“, аутора проф. Дејана Вуковића. О роману је говорио књижевник и књижевни критичар проф. Борислав Јовановић. У свечаном дијелу ове вечери Библиотека је по седми пут додијелила књижевну награду ,,Свитање“ намијењену младим ствараоцима пљеваљског краја, која се састоји од новчане награде, дипломе и књиге ,,Сабрани радови“ Стевана Самарџића. Одлуку о додјели награде ,,Свитање“ донио је стручни жири који је радио у саставу: Милорад Јокнић, предсједник, Невена Боровић, Драган Палдрмић, Бојана Радановић и Марија Кнежевић, чланови. Награда је додијељена у обје категорије предвиђене Конкурсом.

За млађи узраст прву награду добила је Сузана Мазалица, ученица 9. разреда ОШ ,,Салко Аљковић“, за причу ,,Божићна патка“. За старији узраст прву награду добила је Божица Грујичић, студенткиња Филозофског факултета у Никшићу, за причу ,,Божија сахрана“. Награђени радови биће објављени на нашем сајту као и у ,,Љетопису“ Библиотеке.

24. 04. 2019.

Обиљежен Свјетски дан књиге и ауторских права

Широм свијета, од 1995. године, 23. априла обиљежава се Свјетски дан књиге и ауторских права, у циљу промоције читања и његовања културе писане ријечи. Дан књиге је прилика да се подсјетимо њеног значаја као одраза људске креативности и жеље за дијељењем знања. Осим што су извори информација, знања и идеја, књиге представљају и спону путем које се преносе поруке кроз простор и вријеме и на тај начин повезују генерације широм свијета.

Ученици петог разреда из Комина и првог разреда из ОШ ,,Бошко Буха" посјетили су Народну библиотеку ,,Стеван Самарџић” и том приликом се упознали са радом Библиотеке и правилима коришћења књижног фонда. Циљ оваквих посјета је развијање љубави према књизи и читању још од раног узраста, као и стицање навике редовног коришћења услуга наше установе током школовања па и касније у животу. Ово је њихова прва посјета Библиотеци, која је планирана годишњим Планом и програмом рада школе, као вид сарадње са јавним установама културе и локалном заједницом.

17. 04. 2019.

Презентација COBISS-a у Националној библиотеци Црне Горе

Национална библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“ са Цетиња, у сарадњи са Институтом информацијских знаности (ИЗУМ) из Марибора, а уз подршку Министарства културе Црне Горе, 16. априла 2019. године одржала је презентацију COBISS-а у Црној Гори. Циљ ове презентације био је да се библиотеке упознају са новостима које доноси COBISS+ у поређењу са COBISS/OPAC, као и са CONOR.CG-нормативном контролом, која ће ускоро бити доступна чланицама система у Црној Гори. Поздравну ријеч дали су Богић Ракочевић, директор Националне библиотеке Црне Горе, и др Алеш Бошњак, директор Института информацијских знаности. Предавачи су били Бранко Курњек и Давор Брачко из ИЗУМ-а, Марибор. Из Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ Презентацији су присуствовали Ђина Бајчета, директорица Библиотеке, Софија Јеловац, каталогизатор који активно партиципира у систему COBISS, и Марија Драгаш, књижничарка која активно обавља послове у сегменту Pozajmica.

11. 04. 2019.

Додијељена награда "СВИТАЊЕ"

Народна библиотека „Стеван Самарџић“ је ове године по седми пут додијелила награду „Свитање“. Након што је размотрио пристигле радове, којих је било 28 од 14 аутора, стручни жири у саставу Милорад Јокнић (предсједник), Невена Боровић, Драган Палдрмић, Бојана Радановић и Марија Кнежевић, додијелио је награду у обје категорије предвиђене Конкурсом. У конкуренцији млађег узраста награда је додијељена Сузани Мазалици (14 година), ученици 9. разреда ОШ ,,Салко Аљковић“ за причу ,,Божићна патка“, док је у конкуренцији старијих учесника награђена Божица Грујичић, двадесетједногодишња студенткиња Филолошког факултета у Никшићу, за причу ,,Божија сахрана“.

Свечано уручење новчане награде, дипломе и књиге ,,Сабрани радови“ Стевана Самарџића, добитницима ће бити уручене 23. априла на ,,Свјетски дан књиге и ауторских права“. Као и до сада, награђени радови биће објављени на нашем веб сајту и у ,,Љетопису“ Библиотеке. На овај начин Библиотека мотивише младе и подржава их да се баве литерарним стварањем.

03. 04. 2019.

Библиотека обиљежила ,,Међународни дан дјечје књижевности”

Поводом обиљежавања ,,Међународног дана дјечје књижевности“, 2. 4. 2019. године, Библиотеку су посјетили ученици В разреда ОШ ,,Бошко Буха” са својим учитељима. ,,Међународни дан дјечје књижевности“ установљен је 1967. године, у циљу промоције дјечје књижевности и читања. Овом манифестацијом жели се скренути пажња јавности на потребе најмлађих читалаца широм свијета, као и значај развијања љубави према књизи од најранијег доба. Све што је најљепше, најинтересантније и најзагонетније садржано је у дјечјим књигама. Приликом посјете дјеца су се упознала са радом Библиотеке, услугама које могу да користе као чланови, значајем књига за њихово одрастање и образовање, правилима коришћења и чувања књига. Да је Библиотека средиште цјеложивотног учења, простор гдје је створена атмосфера блискости са књигом и пружање оних информација које се не добијају кроз школски систем образовања, показатељ је управо једна оваква комуникација. Значај оваквих посјета је будућа добра сарадња школа и Библиотеке као и имплементација годишњег Плана и програма рад ОШ, сарадња са ЈУ и локалном заједницом.

29. 03. 2019.

Редакција иницијалне базе CONOR.CG

Петнаест библиотекара из различитих библиотека које функционишу у Црној Гори похађало је најновији курс Редакција иницијалне базе CONOR.CG. Покретач пројекта и организатор курса били су библиотекари Националне библиотеке Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“, а полазници каталогизатори са солидним искуством који су са својим колегама обрадили знатан дио фонда библиотеке у којој раде. Искуство рада на библиографским записима неопходан је услов за наставак у бази нормативних записа. Као почетни основ формирана је такозвана иницијална база од 17.000 записа који садрже елементарне податке о истраживачима. Након што се успостави консензус око основних принципа израде нормативних записа на нивоу Црне Горе, примијениће се знања стечена на поменутом курсу која се тичу редакције постојећих записа у иницијалној бази, креирања нормативних записа од почетка и, на крају, брисања непотребних записа. Искуство стечено у COBISS-у омогућава рад у CONOR-у, јер су библиографска и нормативна база међусобно компатибилне. Ипак, ријеч је о раду који је новина у Црној Гори по начину рада и значају понуђених информација. Каталогизатори након стицања привилегија раде директно у јединственој бази заједничкој за све библиотеке у Црној Гори, стога је и њихова одговорност у том погледу већа. Смисао овог посла јесте пружање што потпуније информације о појединим истраживачима који се сматрају значајним за Црну Гору без обзира на њихово поријекло и врсту дјелатности. У средишту пажње је име истраживача и отклањање свих недоумица везаних за његов библиографски идентитет. Из Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ курс је похађала Марија Кнежевић, виши библиотекар.

15. 03. 2019.

Секретаријат за друштвене дјелатности Општине Пљевља у посјети Библиотеци

14.03.2019. године Народну библиотеку ,,Стеван Самарџић“ посјетили су представници Секретаријата за друштвене дјелатности Општине Пљевља. Ова званична посјета Библиотеци од стране секретарке за друштвене дјелатности Емине Салиховић и њених сарадника, вишег савјетника за културу Драгана Палдрмића и самосталног савјетника за културу Ермина Ђурђевића, протекла је у пријатној и радној атмосфери. Гости су се упознали са условима и стандардима по којима ради наша установа, а потом обишли све просторије које Библиотека користи. С обзиром на отежавајуће услове у којима ова установа културе обавља своје редовне активности већ дуги низ година, представници Секретаријата изразили су пуну подршку нашем раду и ентузијам у што скорије пресељење у реновиране просторије Дома културе.

07. 02. 2019.

КОНКУРС ЗА КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ "СВИТАЊЕ"

Народна библиотека "Стеван Самарџић" из Пљеваља расписује

VI КОНКУРС

за додјелу награде "Свитање"

намијењену прозном књижевном стваралаштву младих

Право учешћа на Конкурсу имају млади ствараоци стално настањени у општини Пљевља, сврстани у двије узрасне категорије:

- узраст до 16 година;
- узраст од 16 до 25 година.

- На Конкурсу се може учествовати са прозним радовима - најмање два, обима до двије куцане странице (фонт 12).
- Конкурише се са радовима који нису раније публиковани.
- Радови се достављају у штампаној форми потписани шифром (иста шифра за радове једног аутора). У мањој затвореној коверти дати разрешење шифре, број телефона и адресу. Све ставити у већу коверту са прецизном назнаком о узрасту (тачан број година учесника Конкурса омогућава објективнију оцјену радова). Коверте морају бити запечаћене и потписане шифром. На коверти треба да стоји назнака о намјени: За награду „Свитање“ 2019.
- Радови се достављају поштом, на адресу: Народна библиотека "Стеван Самарџић", 84210 Пљевља, Трг 13. јул, поштански фах 34.

Конкурс ће бити отворен од дана објављивања на сајту Библиотеке и у штампаним медијима до 31. марта 2019. године.

Радове приспјеле на Конкурс оцјењиваће стручни жири који именује Савјет Библиотеке.
Новчаном наградом и дипломом наградиће се по један прозни рад у свакој узрасној групи. Награде ће бити додијељене поводом 23. априла, Свјетског дана књиге.

Награђени радови биће објављени у "Љетопису" Народне библиотеке "Стеван Самарџић", као и на сајту Библиотеке.

18.01.2019.

Захвалност дародавцима

Током 2018. године Народна библиотека „Стеван Самарџић“ увећала је свој књижни фонд значајним бројем наслова. Књиге су, осим куповином као најзаступљенијим начином набавке, на полице Библиотеке пристигле и путем поклона, како од појединаца, тако и установа.

Уз срдачну захвалност дајемо имена дародаваца: Бесим Вељовић (Пријепоље), Зоран Раонић (Пљевља), Оливера Доклестић (Херцег Нови), Дара Радојевић (Горњи Милановац), Бојан Струњаш (Пљевља), Гојко Челебић (Београд), Сретен Ћузовић (Крагујевац), Вељко Рајковић (Подгорица), Ђорђе Шћеповић (Подгорица), Ђина Бајчета (Пљевља), Миленка Цица Чоловић (Пљевља), Миленко Јовић (Пљевља), Надир Дацић (Сарајево), Радоје Чоловић (Београд), Владислав Бајчета (Београд), Војислав Кнежевић (Пљевља), Ђоко Остојић (Крагујевац), Ана Кривокапић (Даниловград), Горан Томовић (Пљевља), Светозар Боровић (Пљевља), Петар Кривокапић (Цетиње), Миро Шарац (Пљевља), Веселин Павлићевић (Подгорица), Милорад Грбовић (Неготин), Бранислав Антов Микулић (Сарајево), Александар Саша Зековић (Подгорица), Зорана Баћовић (Подгорица), Владимирка Бајчета (Пљевља), Миља Јеловац (Бар), Милика Војиновић (Пљевља), Божидар Ђондовић (Пљевља), Миланка Аранитовић Ракочевић (Подгорица), Драгомир Ћулафић (Андријевица), Велимир Ралевић (Беране), Данко Радовановић (Пљевља), Милош Чепић (Пљевља), Мирко Демић (Крагујевац), Ненад Гугл (Чачак), Лела Милосављевић (Ужице), Борис Јовановић Кастел (Подгорица), Лазар Ђачић (Пљевља), Милован Чавић (Пљевља), Зоран Ранкић (Београд), Драгић Рабреновић (Бијело Поље), Рајко Давидовић (Пљевља), Слађана Пуповић (Флорида), Милорад Јокнић (Пљевља), Ратко Станимировић (Београд), Национална библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“ (Цетиње), Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ (Краљево), Народна библиотека Будве, Библиотека „Влада Аксентијевић“ (Обреновац), Народна библиотека „Вук Караџић“ (Крагујевац), Народна библиотека „Доситеј Обрадовић“ (Неготин), Секретаријат за друштвене дјелатности (Пљевља), Министарство културе Црне Горе (Подгорица), Црногорска академија наука и умјетности (Подгорица), Матица српска (Нови Сад), Центар за културу Беране, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори (Подгорица), Српски национални савјет (Подгорица), Фонд за развој Куча „Марко Миљанов“ (Подгорица), ОШ „Салко Аљковић“ (Пљевља), Књижевни клуб „Далма“ (Пљевља).

Фонд књига породице Данице Драгашевић, као и претходних година, увећан је током 2018. године значајним бројем наслова.

01.12.2018.

Представљени „Сабрани радови“ Стевана Самарџића

Поводом изласка из штампе „Сабраних радова“ Стевана Самарџића, Библиотека је приредила књижевно вече на коме је ова дуго очекивана књига представљена пљеваљској читалачкој публици. Вече је организовано 30. новембра 2018. године у оквиру богатог програма Пљеваљских новембарских свечаности. О књизи су говорили: Добрило Аранитовић, приређивач, историчари Салих Селимовић и Милић Петровић, рецензенти књиге. Директорица Библиотеке, Ђина Бајчета, истакла је да се ове године навршава 140 година од рођења Стевана Самарџића, једног од првих књижевника са ових простора, културно-просвјетног радника и публицисте, тако да је обавеза Библиотеке, која носи његово име, била да сабере све његове радове на једном мјесту и подсјети читалачку јавност о значају његовог рада, не само у оквиру завичајног културног миљеа, већ и много шире. Издавач књиге је Народна библиотека Стеван Самарџић, књига је штампана на Цетињу у штампарији „Обод“, у тиражу од 500 примјерака. Књижевно вече је одржано у сали СО Пљевља, пред бројном читалачком публиком.

26.11.2018..

Округли сто завичајних библиотекара у Новом Пазару

Народна библиотека „Доситеј Обрадовић“ из Новог Пазара, 23. новембра 2018. године, организовала је у својим просторијама Округли сто завичајних одјељења, чија је овогодишња тема била „Стари занати“. Учешће у овом стручном скупу, чији је циљ афирмација завичајних фондова, као и повећање стандарда у њиховој организацији, узеле су библиотеке из Србије и Црне Горе: Народна библиотека Ужице, Народна библиотека Пирот, Народна библиотека „Стеван Самарџић“ Пљевља, Народна библиотека „Вук Караџић“ Крагујевац, Народна библиотека „Влада Аксентијевић“ Обреновац, Народна библиотека Рожаје, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ Краљево, Народна библиотека Бијело Поље, Народна библиотека „Доситеј Обрадовић“ Нови Пазар. Развој занатства у Пљевљима од средњег вијека па све до модерних времна, значај еснафских удружења, као и утицај који су њихови најзначајнији представници оставили у укупном привредном и културном животу пљеваљске средине, представила је Софија Јеловац, завичајна библиотекарка наше Библиотеке. Све презентације урађене су у PowerPoint форми и биће публиковане као посебна грађа на заједничком DVD-u.

30.10.2018.

Удружење Пљевљака „Брезник“ из Беoграда и Народна библиотека „Стеван Самарџић“ из Пљеваља обиљежили 63. Међународни београдски сајам књига

Поводом 63. Међународног београдског сајма књига, Удружење Пљевљака „Брезник“ из Београда, приредило је Вече културе, у коме је узела учешће и Народна библиотека „Стеван Самарџић“ из Пљеваља. Том приликом представљена је збирка пјесама „Небеска ћуприја“, младог пљеваљског пјесника Милана Бајчете. О издавачкој дјелатности Библиотеке и значају афирмисања младих стваралаца говорила је директорица ове установе Ђина Бајчета, која се захвалила организатору на позиву. О промовисаној књизи говорила је библиотекарка Софија Јеловац, професорица филозофије, која је уредник и рецензент књиге, док је стихове читао сам аутор. Др Бајо Цмиљанић, предсједник Удружења, захвалио се Библиотеци на учешћу у овој вечери, као и многобројној публици, пријатељима, писцима, који су присуствовали и подржали ову културну светковину, која се организује већ дуги низ година поводом овог значајног празника књиге. Вече је одржано у Дому ратних војних инвалида, 26. октобра 2018. године, са почетком у 19 часова. Приликом ове посјете Библиотеке Београду, на самом Сајму су набављени бројни вриједни наслови новије издавачке продукције, из свих области знања, културе, умјетности, чиме је фонд ове установе значајно обогаћен.

08.10.2018.

Промовисан књижевни опус Бориса Јовановића Кастела

У предивном амбијенту свечане сале Скупштине општине Пљевља, пред бројним културним и научним радницима, поштоваоцима поезије, 5. октобра 2018. године, промовисан је књижевни опус пјесника Бориса Јовановића Кастела. У име организатора, Народне библиотеке „Стеван Самарџић“, вече је отворила и присутне поздравила директорица Ђина Бајчета, док је о књижевном стваралаштву са пјесником разговарала уредница Софија Јеловац. Фокус овог врло занимљивог и слојевитог разговора односио се на препознатљивост Кастеловог животног и књижевног Медитерана, као симбола свјетскости на црногорској и међународној сцени, амбијенталност и чулност његових поетских хоризоната, лирску реконструкцију историјских одјека, компатибилност локалног и универзалног кроз прозорљиву димензију његове поезије и однос дионизијског и аполонијског таласа врло често присутних у његовом дјелу. У завршној фази дијалога могао се чути пјесников став о стању књиге и књижевности у времену информационо-комуникационих технологија, и предностима и аномалијама на домаћој културној сцени у посљедњих три деценије. Стихове из Кастелових књига поезије читала је гимназијалка Катарина Јовић.

28.09.2018.

Одржан Округли сто завичајних библиотекара

У организацији Народне библиотеке „Стеван Самарџић“, 26.09.2018. године, одржан је I Округли сто завичајних одјељења, на тему „Монографијом кроз завичај“. Учешће у овом стручном скупу, који је одржан у сали Скупштине Општине Пљевља, узели су библиотекари из Црне Горе и Србије, представивши у powerpoint презентацијама монографије које баштине у завичајним фондовима, а које су значајна и незаобилазна библиотечка грађа о историјским, културним, привредним и другим особеностима појединих средина. Округли сто отворила је директорица библиотеке, Ђина Бајчета, пожељевши гостима успјешан рад и угодан боравак у Пљевљима. Богато културно-историјско наслеђе пљеваљског краја, које су забиљежиле монографије завичајног фонда Народне библиотеке „Стеван Самарџић“, представила је завичајна библиотекарка Софија Јеловац, која је и уредница Округлог стола. Сви представљени радови биће публиковани на заједничком DVD-u, и тако постати значајан извор информација у што успјешнојој поставци завичајних фондова.

25.09.2018.

Библиотека организује I Округли сто завичајних одјељења

ЈУ Народна библиотека „Стеван Самарџић“ организује I Округли сто завичајних одјељења са темом „Монографијом кроз завичај“. Округли сто ће се одржати 26. септембра 2018. године, са почетком у 11 часова у сали Скупштине Општине Пљевља. На Округлом столу учествоваће: Национална библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“ из Цетиња, Народна библиотека „Радосав Љумовић“ из Подгорице, Градска библиотека и читаоница из Котора, Народна библиотека из Бијелог Поља, Библиотека „Вук Стефановић Караџић“ из Пријепоља, Народна библиотека „Доситеј Обрадовић“ из Новог Пазара, Народна библиотека „Вук Караџић“ из Крагујевца, Библиотека „Влада Аксентијевић“ из Обреновца, Народна библиотека „Доситеј Обрадовић“ из Старе Пазове и Народна библиотека „Стеван Самарџић“ из Пљеваља. Значај оваквих стручних скупова састоји се у што успјешнијој поставци и будућем развоју завичајних фондова, као и у размјени међусобних искустава завичајних библиотекара. Уредница Округлог стола је Софија Јеловац, библиотекарка Завичајног одјељења НБ „Стеван Самарџић“.

29.05.2018.

Прва Међународна конференција библиотекара, архивиста и музеолога одржана на Цетињу

Национална библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“, одржала је Међународну конферецију библиотекара, архивиста и музеолога, 24. и 25. маја 2018. године. Циљ конференције био је да укаже на могућности нових технологија у овим областима културе, како би се повећао приступ знању, развиле нове стратегије, али и увеле нове услуге у циљу привлачења публике. Значај ове конференције потврђује се превасходно у размјени добрих пракси и сарадњи између различитих установа, уз изражену тежњу да се извори културне баштине, какви су музејски предмети, библиотечка и архивска грађа, што боље приближе јавности. Тиме се ствара добра основа за јачање међународне сарадње и размјену искустава. Током дводневне конференције своје радове су излагала 33 учесника из Црне Горе и региона. У раду конференције су учествовали запослени из наше Библиотеке, директорица Ђина Бајчета и виша библиотекарка Марија Кнежевић.

25.04.2018.

Награда „Душан Грбовић“ уручена младим пјесницима

Поводом Свјетског дана књиге и ауторских права, у сали Гимназије „Танасије Пејатовић“, 24.04. 2018. године, Библиотека је приредила књижевно вече на коме је уручена награда „Душан Грбовић“ за поетско стваралаштво младих. Гости вечери били су пјесник Ђорђе Шћеповић и глумац Петар Новаковић. Прву награду добио је Вукашин Тањевић, студент историје умјетности, за пјесму „Епитаф“. Друго мјесто освојила је Јелена Вуковић, студентиња туризма, са пјесмом „Бити пјесма“. Трећу награду подијелили су Јаков Јањушевић, ученик Средње стручне школе у Пљевљима и Матија Вранеш, студент права, за пјесме „Огледало“ и „Нада“. О овогодишњем Конкурсу, приспјелим радовима, награђеним пјесмама, као и оним које су ушле у најужу конкуренцију, а нису добиле Награду, говорила је професорица Невена Јеловац, представница стручног Жирија. Награђеним пјесницима директорица Библиотеке, Ђина Бајчета, уручила је диплому, новчани дио награде и књигу „Сабрани књижевни радови Душана Грбовића“. Лауреати су прочитали награђене радове, који ће бити објављени у Љетопису Библиотеке. Модератор вечери била је библиотекарка Софија Јеловац.

17.04.2018.

Библиотекари на едукативном курсу у Народној библиотеци Србије

У Народној библиотеци Србије 13.04.2018. године одржан је једнодневни курс Употреба програмске опреме COBISS3/Inventar. Курс је обавезан за библиотеке које први пут изводе инвентар. Из наше библиотеке курс су похађала два полазника, Станојка Љиљанић, библиотекар савјетник и Марија Кнежевић, виши библиотекар. Како се овај сегмент рада први пут изводи у Црној Гори, курс је похађала и руководилац Националног COBISS центра Ђурђа Матиновић ради добијања одговарајућих привилегија. Нову грађу презентовала је Емина Чано-Томић, библиотекар савјетник.

Библиотека „Стеван Самарџић“ Пљевља је учествовала на Конкурсу Министарства културе Програм заштите и очувања културних добара за 2018. год. и добила средства за обуку стручног кадра за тај сегмент рада у COBISS систему. Послије одржаног курса библиотека ће имати могућност електроске ревизије књижног фонда. Инвентар се изводи искључиво с програмском опремом COBISS3. Библиотека може започети поступак када испуни све услове које поставља Национални COBISS центар. Осим тога потребно је припремити одговарајућу околину на серверу за потребе инвентара, што је активност ИЗУМА.

Послије одржаног курса, наша библиотека је испунила све предуслове за извођење инвентара, односно електронске ревизије. Проблем је што је доста књижног фонда смјештено у пакетима, а основни услов је да све књиге буду на полицама како би се могле електронски очитавати.

16.4.2018.

Додијељена награда „Душан Грбовић“

На сједници Жирија за додјелу награде „Душан Грбовић“, одржаној 16.04.2018. године, донешена је одлука о овогодишњим добитницима. На Конкурс, који је тим поводом Библиотека расписала почетком фебруара, приспјело је око 150 радова, из свих градова са сјевера Црне Горе. Стручни жири у саставу Невена Јеловац, Снежана Грујичић, Софија Јеловац, Алем Кадић и Зоран Раонић, одлучио је да Награда за најбоље поетско остварење младих стваралаца, овај пут буде додијељена следећим учесницима: Вукашину Тањевићу, за освојено прво мјесто, са пјесмом „Епитаф“; Јелени Вуковић, другопласираној, са пјесмом „Бити пјесма“; Јакову Јањушевићу и Матији Вранешу, који су са пјесмама „Огледало“ и „Нада“, подијелили треће мјесто. Награђени радови биће објављени у „Љетопису“ Библиотеке, док је свечано уручење планирано за Свјетски дан књиге.

23.03.2018.

Библиотека обиљежила Свјетски дан поезије

Поводом Свјетског дана поезије, Народна библиотека „Стеван Самарџић“ 23. марта уприличила је књижевно вече, на коме је представљена збирка поезије Даре Радојевић „Хлебна душа“. Пјесникиња Радојевић живи и ради у Горњем Милановцу. Добитник је више књижевних награда, учесник на бројним међународним књижевним манифестацијама, као и оснивач и први предсједник књижевног друштва „Запис“ из Горњег Милановца. До сада је објавила збирке пјесама: „Јасика у храстовој шуми“, „Писмо сестри“, „Огрлица“, „Вољења“, „Хоћу више“, „Вез мјесечевом срмом“ и „Хлебна душа“. Пјесникиња је изразила посебну захвалност Библиотеци на позиву, рекавши том приликом нешто више о својим пјесмама. О промовисаној књизи говорио је завичајни писац, Зоран Раонић, док је о укупном стваралаштву пјесникиње говорила Ђина Бајчета, директорка Библиотеке. Стихове промовисане збирке казивала је библиотекарка Софија Јеловац, која је и модератор вечери. Промоција је одржана у сали СО Пљевља, пред бројном читалачком публиком.

01.02.2018.

КОНКУРС ЗА КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ „ДУШАН ГРБОВИЋ“

Народна библиотека "Стеван Самарџић" из Пљеваља расписује

II КОНКУРС

за додјелу награде „Душан Грбовић“

намијењену поетском стваралаштву младих

Право учешћа на Конкурсу имају млади ствараоци стално настањени на сјеверу Црне Горе, узраста од 15 до 25 година.

Учесници Конкурса треба да пошаљу најмање три пјесме.
Конкурише се са радовима који нису раније публиковани.
Радови се достављају у штампаној форми потписани шифром (иста шифра за радове једног аутора). У мањој затвореној коверти дати разрjешење шифре, број телефона и адресу. Све ставити у већу коверту. Коверте морају бити запечаћене и потписане шифром.
Радови се достављају поштом, на адресу: Народна библиотека „Стеван Самарџић“, 84210 Пљевља, Трг 13. јул, поштански фах 34.

Конкурс ће бити отворен од дана објављивања на сајту Библиотеке, 1. фебруара, до 31. марта 2018. године.

Радове приспјеле на Конкурс оцјењиваће петочлани стручни жири који именује Савјет Библиотеке. Новчаном наградом и дипломом наградиће се три најбоља рада. Награђени радови биће објављени у „Љетопису“ Народне библиотеке „Стеван Самарџић“, као и на сајту Библиотеке.

Обавјештење о конкурсу биће послано свим народним библиотекама на сјеверу Црне Горе.

09.01.2017.

Захвалност дародавцима

Током 2017. године Народна библиотека „Стеван Самарџић“ увећала је свој књижни фонд значајним бројем наслова. Књиге су, осим куповином као најзаступљенијим начином набавке, на полице Библиотеке пристигле и путем поклона, како од појединаца, тако и установа.

Уз срдачну захвалност, дајемо имена дародаваца: Милић Петровић (Београд), Мирко Демић (Крагујевац), Владан Бајчета (Београд), Миленко Ћировић Љутички (Београд), Момир Ђуровић (Подгорица), Слободан Бобан Шаулић (Београд), Јелена Марковић (Сарајево), Един Смаиловић (Бијело Поље), Тихо Вујовић (Цетиње), Станимир Ћировић (Бањалука), Миладин Ћосовић (Горњи Милановац), Благоје Вујисић (Бијело Поње), Соња Томовић Шундић (Подгорица), Зувдија Хоџић (Подгорица), Петар Копривица (Подгорица), Радојица Грба (Подгорица), Ђина Бајчета (Пљевља), Зоран Раонић (Пљевља), Радован Вујадиновић (Пљевља), Милорад Јокнић (Пљевља), Зора Јестровић (Пљевља), Видоје Деспотовић (Пљевља), Светозар Боровић (Пљевља), Радомир Терзић (Пљевља), Милош Чепић (Пљевља), Рајко Палибрк (Пљевља), Миленка Цица Чоловић (Пљевља), Ивана Цвијетић (Пљевља), Драго Перуничић (Пљевља), Миленко Шарац (Пљевља), Божо Чоловић (Пљевља), Марина Терзић (Пљевља), Селма Шљука (Пљевља), Сафет Чакар (Пљевља), Аида Челебић (Пљевља), Драго Гогић (Пљевља), Милика Војиновић (Пљевља), Милан Лацмановић (Пљевља), Јелена Кнежевић Рондовић (Пљевља), Снежана Бујаковић (Пљевља), Секретаријат за друштвене дјелатности (Пљевља), Црногорска академија наука и умјетности (Подгорица), Универзитет Црне Горе (Подгорица), Српски културни центар Патријарх Варнава (Пљевља), Исламски културни центар (Подгорица), Библиотека „Вук Караџић“ (Пријепоље), Народна библиотека „Вук Караџић“ (Крагујевац), Народна библиотека (Будва), Народна библиотека „Др Љубо Михић“ (Љубиње), Штампарија „Пегаз“ (Бијело Поље), Музеј (Пријепоље), Књижевни клуб Далма (Пљевља).

Фонд књига породице Данице Драгашевић, као и претходних година, увећан је и током 2017. године значајним бројем наслова.

23.11.2017.

„Сви моји“ Зувдије Хоџића пред пљеваљском публиком

Роман „Сви моји“ Зувдије Хоџића промовисан је у оквиру Новембарских свечаности 2017. године у организацији НБ „Стеван Самарџић“. Зувдија Хоџић је за ову књигу добио награду „Мирослављево јеванђеље“, која је једна у низу у дугогодишњем књижевном раду овог аутора. О књизи је говорила Марија Кнежевић истакавши њен анегдотски карактер када свједочи о давно прошлим временима, али и када је ријеч о новијој историји. Анегдота у овој књизи има адекватан говор за свако вријеме, па на тај начин предочава читаоцу најразличитије садржаје у етнолошком, етичком, антрополошком и социјалном смислу.

Причајући причу о бекташијама, реду дервиша распрострањеном међу Албанцима, Хоџић је дао широку и историјски дубоку приповијест која мудрошћу визуре обједињује различитости константно присутне у људском роду. Злехуда људска пракса кроз историју свог постојања често је различитости развијала у противурјечности. Модерни и смјели подухват повезивања хронолошки и значењски удаљених позиција, мудро „држање“ свеприсутног, али дискретног приповједача, динамичан и аутентичан исказ, уливају повјерење у књигу и њеног аутора.

07.11.2017.

Представљена књига „Његошева филозофија човјека“

Његујући традицију обиљежавања значајних датума из књижевне и културне историје, у част јубилеја 170 година од објављивања „Горског вијенца“ Петра II Петровића Његоша, Библиотека је у програму „Пљеваљских новембарских свечаности“ приредила представљање књиге „Његошева филозофија човјека“, проф. др Соње Томовић Шундић.

Вече је одржано 6. новембра 2017. године, у сали СО Пљевља, пред бројном читалачком публиком. Тим поводом директорица Библиотеке, Ђина Бајчета, нагласила је значај учешћа културних установа у обиљежавању јубилеја из наше културне прошлости , истакавши важност нових читања култних дјела из наше књижевне историје, какво је свакако и „Горски вијенац“. Сажет критички осврт на књигу „Његошева филозофија човјека“ дала је библиотекарка Софија Јеловац. Ауторка књиге проф. др Соња Томовић Шундић, одржала је слово о свом критичко-филозофском дјелу, у коме је, након вишегодишњих истраживања пјесниковог стваралаштва, реконструисала његову идеју о човјеку, представивши је у књизи као својеврсну, аутентичну антропологију.

30.10.2017.

Библиотекари посјетили Сајам књига у Београду

Библиотекари наше библиотеке посјетили су 62. Међународни београдски сајам књига. Овогодишњи Сајам под слоганом „Кључ је у књигама“ окупио је око 500 излагача. Књижни фонд наше Библиотеке обогаћен је са 180 књига, а знатан број набављених публикација припада стручној литератури из области књижевне критике и есејистике, филозофије и друштвених наука. И књижни фонд Одјељења за дјецу добио је нове актуелне наслове у издању Креативног центра и Пчелице. Треба поменути да ће наши корисници бити у прилици да се упознају са многим новим насловима својих омиљених аутора, али и да упознају неке нове, млађе писце којима је овај Сајам био добра прилика да промовишу своје стваралаштво. Највећи број публикација купљен је код издавача Службени гласник, Архипелаг, Федон, Лагуна, Геопоетика, Академска књига, Научна књига, Књижара Зорана Стојановића, Креативни центар и Пчелица .

15.10.2017.

Ново читање Владана Деснице

Народна библиотека „Стеван Самарџић“ је у суботу, 14. октобра организовала још једну у низу књижевних трибина Ново читање, а тема је била Ново читање Владана Деснице. Трибина је била јубиларног карактера, јер се ове године навршило педесет година од смрти Владана Деснице, па је Библиотека на овај начин обиљежила јубилеј и подсјетила љубитеље писане ријечи на живот и дјело овог значајног писца. О дјелу Владана Деснице говорио је др Владан Бајчета са Института за књижевност и уметност из Београда. Бајчета је говорио о поетици Владана Деснице и као пјесника, приповједача, драмског писца, иако је он широј публици највише познат као романописац – аутор Прољећа Ивана Галеба и Зимског љетовања. Гост вечери указао је на монолитност Десничиног књижевног стваралаштва, а своје излагање илустровао је аудио записима интервјуа Владана Деснице, па је публика имала прилику да чује глас давно преминулог писца. Модератор вечери била је библиотекарка Марија Кнежевић која је вече отворила излагањем о биографији Деснице и општим начелима његове поетике.

04.10.2017.

Пјесници о Пјеснику

Виту Николићу, једном од највећих пјесника новијег времена на простору Црне Горе Народна библиотека „Стеван Самарџић“ посветила је књижевно вече организовано 4. октобра 2017. године. На овој манифестацији насловљеној „Пјесници о Пјеснику“ о његовој инспиративној личности, специфичном односу према јавном, посебно политичком животу, као и о стваралаштву, говорили су пјесници из Никшића Ана Пејовић и Спасоје Бајовић. Најзначајније моменте из биографије Вита Николића истакла је директорица Библиотеке Ђина Бајчета. Кратак књижевно-теориски приступ дјелу изложила је Марија Кнежевић, уз напомену да је дјело овог пјесника још увијек недовољно проучено од стране критичке и научне мисли. Пјесме Вита Николића говорио је завичајни писац Рајко Палибрк, а пјесму о пјеснику његова сестра Милка Николић. Стваралаштво овог значајног пјесника уписано је у пут сазријевања бројних генерација гимназијалаца и студената широм Црне Горе и изван ње, а анегдоте допуњавају његову аутентичну пјесничку егзистенцију .

17.06.2017.

Библиотека узела учешће на округлом столу ,,Наши Роми“

16. јуна 2017. године, у Библиотеци ,,Вук Караџић“ у Пријепољу, одржан је IV округли сто завичајних одјељења библиотека Србије и Црне Горе, на тему ,,Наши Роми“. Округли сто је организован у циљу афирмације завичајних фондова, представљања ресурса својих завичајних збирки, анимирања истраживачких активности свих завичајних библиотечких фондова, повећања стандарда и размјене искустава.

У раду Округлог стола узели су учешће библиотекари из Пирота, Крагујевца, Новог Пазара, Сремске Митровице, Ужица, Обреновца, Бијелог Поља, Инђије, Пријепоља и Пљеваља.

Након радног дијела, у малој сали Дома културе, за библиотекаре је одржана позоришна представа ,,Мечкино дете“ (по мотивима истоимене ромске бајке). Глумци су били чланови аматерске дјечије позоришне сцене Дома културе. Представа је дала допринос да се усмено књижевно благо Рома сачува од заборава.

08.06.2017.

Свечано уручење Награде „Свитање“

У свечаној атмосфери, уз присуство бројне публике, и ове године уручена је Награда „Свитање“ младим прозним писцима из Пљеваља. Подсјећамо да је ова награда уручена по шести пут и да се тим поводом присутнима обратила Ђина Бајчета, директорица Народне библиотеке „Стеван Самарџић“, честитајући добитницима на успјеху и пожељевши им још боље резултате у будућем раду. Софија Милић, Јана Дробњак и Милан Бајчета примили су награду и, по уобичајеном протоколу, прочитали своје радове, док је у име Софије Дакић награду примила њена мајка, а одломак приче прочитала Марија Кнежевић, модератор вечери. Посебну драж свечаности дали су ученици Школе за основно музичко образовање из Пљеваља - Дуња Сокић, Емилија Марић, Ана Сокић, Елена Вемић и Јован Зечевић, изводећи композиције на гитари, клавиру и хармоници.

19.05.2017.

Организована посјета ученика ОШ ,,Салко Аљковић “ Јавној установи Народна библиотека ,,Стеван Самарџић“

У четвртак 18.05.2017. године, ученици првог и другог разреда ОШ ,,Салко Аљковић“ и подручног одјељења Гуке су организовано посјетили нашу Библиотеку. Упознали су се са радом Библиотеке, услугама које могу да користе као чланови, значајем књига за њихово одрастање и образовање, правилима коришћења књига, књигама примјерених њиховом узрасту. Да је Библиотека средиште цјеложивотног учења, простор гдје је створена атмосфера блискости са књигом и пружање оних информација које се не добијају кроз школски систем образовања. Посјетили су нашу читаоницу и прегледали велики број дјечјих енциклопедија, великих бајки и књига које могу да користе само у читаоници. Упознали су се са правилима понашања у читаоници. Посебну пажњу смо посветили њиховим обавезама и како да чувају књиге. Значај оваквих посјета је будућа добра сарадња школа и Библиотеке као и имплементација годишњег Плана и програма ОШ, сарадња са ЈУ и локалном заједницом.

18.05.2017.

Промоција књиге „Вријеме одрастања“ Мироја Вуковића

У организацији Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ и гимназије „Танасије Пејатовић“, 17. маја 2017. године, одржана је промоција књиге „Вријеме одрастања“ завичајног писца Мироја Вуковића. Како је садржај књиге посвећен рударском насењу Градац, у коме је писац стекао основношколско образовање, прва презентација је обављена у ОШ „Радоје Контић“ у Градцу, у 11 часова. Том приликом, пред бројним мјештанима, као и ђацима и наставницима школе, евоциране су успомене и сјећања на живот, какав је на овим нашим просторима, у једном историјском тренутку, и једном посебном друштвеном миљеу, постојао. Те тако и књига, из аспекта два сасвим различита времена, говори о судбини рударских насеља, као посебних друштвених и социолошких феномена. У 19 часова књига је промовисана у свечаној сали гимназије „Танасије Пејатовић“. О књизи су говорили мр Исак Калпачина, др Радисав Џуверовић, професор Софија Јеловац и аутор. Издавач књиге је „Унирекс“ из Подгорице, док су суиздавачи Народна библиотека „Стеван Самарџић“, Пљевља и Центар за културу, Плужине.

16.05.2017.

Организована посјета ученика ОШ ,,Бошко Буха“ Јавној установи Народна библиотека ,,Стеван Самарџић“

У уторак 16.05.2017. године ученици првог разреда ОШ ,,Бошко Буха“ и првог и четвртог разреда подручног одјељења Комини су организовано посјетили нашу Библиотеку. Упознали су се са значајем књига за њихово даље образовање, правилима коришћења књига, књигама примјерених њиховом узрасту. Посјетили су нашу читаоницу и прегледали велики број дјечјих енциклопедија и књига које могу да користе само у читаоници, које се не износе из Библиотеке. Упознали су се са правилима понашања у читаоници. Значај оваквих посјета је будућа добра сарадња школа и Библиотеке као и имплементација годишњег Плана и програма ОШ, сарадња са ЈУ и локалном заједницом.

15.05.2017.

Додијељена награда „Свитање“

Након што је размотрио радове пристигле на Конкурс за награду „Свитање“, којих је било четрдесетак, жири је и ове године додијелио награду у обје категорије предвиђене Конкурсом. Жири у саставу: Милорад Јокнић (предсједник), Невена Боровић, Драган Палдрмић, Бојана Радановић и Марија Кнежевић, одлучио је да се ове године награде подијеле на по два учесника за оба узраста. За старији узраст додијељена је награда Софији Дакић за причу „Сат међу сликама осликава свитања“ и Милану Бајчети за причу „Не дам те“. Међу радовима млађих учесницика Конкурса изабрана је прича „Порука птића“ Јане Дробњак и „Чисте руке“ Софије Милић. Сви награђени радови биће објављени у Љетопису Народне библиотеке „Стеван Самарџић“. Свечано уручење награде Библиотека ће уприличити почетком јуна мјесеца.

Осим награђених, још десетак радова ушло је у ужи избор. Међу овим радовима биће изабрани они који ће такође бити објављени у Љетопису, што може да буде подстицај за стваралачки рад младог нараштаја Пљеваља.

11.05.2017.

Са Сајма књига у Подгорици

Посјету Сајму књига у Подгорици, 12. по реду, чији је овогодишњи слоган: „Имамо свијет за тебе“, уприличили су и запослени у Народној библиотеци „Стеван Самарџић“ из Пљеваља. Подгорички сајам књига из године у годину окупља све већи број излагача, тако да је могуће доста квалитетно искористити сајамске попусте за попуну библиотечког фонда књига. За кориснике НБ „Стеван Самарџић“ на Сајму су купљене књиге из разних области – белетристике, религије, филозофије, психологије, али и других области знања, онако како то налаже професионалан однос према послу који се обавља, али и расположива материјална средства.

Дана 8. маја, када су библиотекари из Пљеваља били на Сајму, организована је и промоција књиге „Завичајне струне“ пљеваљског писца Радојице Грбе о којој су говорили проф. др Мирко Јаковљевић и проф. др Драшко Дошљак. Издавач књиге је Књижевни клуб „Далма“ из Пљеваља. Скроман штанд на Сајму имали су и издавачи из Пљеваља.

24.04.2017.

Поводом обиљежавања ,,Дана књиге“ 24.04. одржана креативна радионица ,,Бајка над бајкама“ за најмлађе кориснике

У просторијама Библиотеке одржана је креативна радионица ,,Бајка над бајкама“. Учесници радионице су били предшколци ЈПУ ,,Еко бајка“ . Радионица је трајала два школска часа. Уз помоћ васпитачица сами су израдили своју бајку , коју су поклонили Библиотеци. Циљ ове радионице је анимација и увођење најмлађих у свијет књиге, да им се кроз игру и креативност пренесе љубав према књизи и читању и да постану редовни корисници услуга Библиотеке. Омогућили смо им прилику да упознају Библиотеку као мјесто гдје могу свакодневно да читају занимљиве књиге примјерене њиховом узрасту, и стичу знање које ће им користити у току наставка школовања. Овом приликом су сви предшколци добили на поклон од наше установе по једну бајку и прибор за цртање.

07.04.2017.

Представљен роман „Ћутања из Горе“ Мирка Демића

Роман „Ћутања из Горе“, аутора Мирка Демића, који је овјенчан наградом „Меша Селимовић“ за 2016. годину, представљен је и у нашем граду. Тим поводом Библиотека је приредила књижевно вече, које је пред бројном читалачком публиком одржано 6. априла 2017. године, у сали СО Пљевља. Након што је публику упознала са обимним и плодним дјелом награђеног писца, директорка Библиотеке, Ђина Бајчета, прочитала је извод из бесједе коју је писац одржао приликом свечаног уручења Награде у београдском Народном позоришту, 15.03.2017. године. О књизи је говорила библиотекарка Софија Јеловац, док је аутор у powerpoint презентацији представио публици настанак свог петокњижја: „Молски акорди“, „Атака на Итаку“, „Трезвењаци на пијаној лађи“, „Повратнички реквијем“ и „Ћутања из Горе“, роман који је први дио овог петокњижја.

31.03.2017.

КОНКУРС ЗА КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ "СВИТАЊЕ"

Народна библиотека "Стеван Самарџић" из Пљеваља расписује

VI КОНКУРС

за додјелу награде "Свитање"

намијењену прозном књижевном стваралаштву младих

- узраст до 16 година;
- узраст од 16 до 25 година.

- На Конкурсу се може учествовати са прозним радовима - најмање два, обима до двије куцане странице (фонт 12).
- Конкурише се са радовима који нису раније публиковани.
- Радови се достављају у штампаној форми потписани шифром (иста шифра за радове једног аутора). У мањој затвореној коверти дати разрешење шифре, број телефона и адресу. Све ставити у већу коверту са прецизном назнаком о узрасту (тачан број година учесника Конкурса омогућава објективнију оцјену радова). Коверте морају бити запечаћене и потписане шифром. На коверти треба да стоји назнака о намјени: За награду „Свитање“ 2017.
- Радови се достављају поштом, на адресу: Народна библиотека "Стеван Самарџић", 84210 Пљевља, Трг 13. јул, поштански фах 34.

Конкурс је продужен до 30. априла 2017. године, због малог броја приспјелих радова и биће поново објављен на сајту Библиотеке и у штампаним медијима .

Радове приспјеле на Конкурс оцјењиваће стручни жири који именује Савјет Библиотеке.
Новчаном наградом и дипломом наградиће се по један прозни рад у свакој узрасној групи.

Награђени радови биће објављени у "Љетопису" Народне библиотеке "Стеван Самарџић", као и на сајту Библиотеке.

23.03.2017.

Промоција књиге „Орфеј у екстази“ Бориса Бајића

Бројна публика пратила је промоцију књиге „Орфеј у екстази“ Бориса Бајића чији је издавач Народна библиотека „Стеван Самарџић“. О књизи су говорили Зоран Раонић, писац и Марија Кнежевић, рецензент ове пјесничке збирке. Стихове су говорили Теодора Милинковић, Данило Кнежевић и Милић Дујовић, ученици Гимназије „Танасије Пејатовић“. Књижевно вече одржано је у сали Гимназије која је на овај начин била домаћин манифестације пруживши подршку свом некадашњем ученику и Библиотеци као издавачу. Присутне је поздравила директорица Библиотеке Ђина Бајчета истакавши да је овај подухват дио планских активности ове установе у намјери да изађе у сусрет младој популацији Пљеваља.

Зоран Раонић је рекао да Борис Бајић као млад пјесник има и тему и изразит дар да то каже на поетичан начин, „за разлику од многих савремених пјесника, поготово оних младих, који кључ поезије затварају у некакав претјерани херметизам, кад се пуно тога казује, а мало каже“.

Књигу је за штампу припремила Бранка Ковачевић која је као њен илустратор дала визуелни рефлекс поетском изразу збирке.

На крају се публици обратио и сам аутор који је уз кратак коментар прочитао неколико својих пјесама и захвалио се свима који су помогли „Орфеју“ да угледа свјетлост.

01.03.2017.

Библиотекари на едукативном курсу

У Народној библиотеци Србије 27. и 28. фебруара 2017. године одржан је курс „COBISS3/фонд серијске публикације“. Полазници курса били су библиотекари из Србије, Републике Српске и Црне Горе. Из наше библиотеке курс су похађале библиотекарке Станојка Љиљанић и Марија Кнежевић које су раније стекле привилегије потребне за учешће. Нову грађу полазницима је презентовала Љиљана Драгићевић, библиотекарка савјетница.

COBISS3 је назив за трећу генерацију програмске опреме коју је IZUM развио за потребе функционисања COBISS система. Приликом вођења фонда серијских публикација могуће је инвентарисање серијских публикација, припрема и уређивање модела излажења, биљежење дотока публикација на основу модела излажења, подршка у поступцима повезивања и развезивање свесака, као и отпис свесака и годишта серијских публикација.

Средства за обуку обезбијеђена су учешћем на конкурсу „Програм заштите и очувања културних добара за 2016. годину“.

28.02.2017.

170 година штампања првог издања „Горског вијенца“

Национална библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“, поводом 170 година од објављиваља првог издања „Горског вијенца“, организовала је 27-ог фебруара у својим просторијама низ активности, обиљеживши на тај начин овај значајан датум у историји црногорске културе. Свечаности су присуствовали библиотекари из више градских библиотка, између осталих и библиотекари Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ Пљевља. У холу Библиотеке отворена је изложба старих и ријетких издања и превода „Горског вијенца“, као и плаката и позивница штампаних бројним поводима везаним за ово дјело. Изложбу је отворио директор Националне библиотеке, господин Богић Ракочевић. Пред бројном публиком и ученицима цетињских школа, одломке из Његошевих дјела говорио је глумац Црногорског народног позоришта, Слободан Маруновић. Документарни филм о Његошевом животу и дјелу приказан је у другом дијелу програма, када је одржана и бесједа о значају, како „Горског вијенца“, тако и укупног дјела великог пјесника, философа и владике. Тим поводом публици се обратила проф. др Соња Томовић, која се црногорској јавности недавно представила својом новом књигом „Његошева филозофија човјека“.

01.02.2017.

КОНКУРС ЗА КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ "СВИТАЊЕ"

Народна библиотека "Стеван Самарџић" из Пљеваља расписује

VI КОНКУРС

за додјелу награде "Свитање"

намијењену прозном књижевном стваралаштву младих

- узраст до 16 година;
- узраст од 16 до 25 година.

- На Конкурсу се може учествовати са прозним радовима - најмање два, обима до двије куцане странице (фонт 12).
- Конкурише се са радовима који нису раније публиковани.
- Радови се достављају у штампаној форми потписани шифром (иста шифра за радове једног аутора). У мањој затвореној коверти дати разрешење шифре, број телефона и адресу. Све ставити у већу коверту са прецизном назнаком о узрасту (тачан број година учесника Конкурса омогућава објективнију оцјену радова). Коверте морају бити запечаћене и потписане шифром. На коверти треба да стоји назнака о намјени: За награду „Свитање“ 2017.
- Радови се достављају поштом, на адресу: Народна библиотека "Стеван Самарџић", 84210 Пљевља, Трг 13. јул, поштански фах 34.

Конкурс ће бити отворен од дана објављивања на сајту Библиотеке и у штампаним медијима до 31. марта 2017. године.

Награђени радови биће објављени у "Љетопису" Народне библиотеке "Стеван Самарџић", као и на сајту Библиотеке.

23.01.2017.

Захвалност дародавцима

Књижни фонд Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ током 2016. године увећан је значајним бројем књига и других публикација. Осим куповином, као најзаступљенијим видом набавке, фонд је обогаћен и великим бројем наслова који су на полице Библиотеке приспјели путем поклона. Објављивањем имена појединаца и установа, који су на овај начин изразили посебну бригу за рад наше установе, желимо и на овај начин да им се захвалимо:

Добрило Аранитовић (Шабац), Радоје Чоловић (Београд), Владан Бајчета (Београд), Љубомир Зуковић (Нови Сад), Мирослав Дамјановић (Београд), Садик Ташаковић (Београд), Богић Ракочевић (Подгорица), Зоран Арсовић (Бањалука), Душко Певуља (Бањалука), Надина Гребовић (Сарајево), Гордана Стокић Симончић (Београд), Александра Улетиловић (Бањалука), Сретен Ћузовић (Крагујевац), Јакута Аликавазовић (Париз), Борислав Мандић (Херцег Нови), Светлана Калезић (Подгорица), Миланка Зуковић Пипер (Београд), Никола Дробњаковић (Београд), Милорад Грбовић (Неготин), Бранко Бане Боровић (Београд), Бранислав Микулић (Сарајево), Јасмина Ахметагић (Београд), Илија Вуковић (Подгорица), Драгомир Ћулафић (Београд), Драгана Љиљанић (Подгорица), Милоје Поповић Каваја (Београд), Мила Живојиновић (Београд), Зоран Костић (Бањалука), Невенка Чоловић Перовић (Београд), Владимир Дулановић Токи (Нова Варош), Андрија Дутина (Нови Сад), Данко Радовановић (Пљевља), Миленка Цица Чоловић (Пљевља), Исмет Шљука (Пљевља), Исак Калпачина (Пљевља), Радојица Грба (Пљевља), Љубинка Шубарић (Пљевља), Видоје Деспотовић (Пљевља), Зоран Раонић (Пљевља), Милан Кнежевић (Пљевља), Војислав Кнежевић (Пљевља), Љубенко Звиздић (Пљевља), Велинка Бела Аритоновић (Пљевља), Бајчета Станко (Пљевља), Кост Бегија (Пљевља), Асим Кухиња (Пљевља), Марија Драгаш (Пљевља), Анес Дураковић (Пљевља), Бојана Клачар (Пљевља), Кемал Талић (Пљевља), Сара Кнежевић (Пљевља), Милојка Јеловац (Пљевља), Јованка Перуничић (Пљевља), Милош Чепић (Пљевља), Горица Ковачевић (Пљевља), Поклон породице професора Ненада Матејевића (Пљевља), ЦАНУ (Подгорица), Национална библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“ (Цетиње), Библиотека „Милутин Бојић“ (Београд), Градска библиотека „Карло Бијелицки“ (Сомбор), Црвени крст (Нови Сад), Завичајни музеј (Пљевља), Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори (Подгорица), Одбор за изградњу цркве помирнице (Пљевља), Радио Бијело Поље.

Посебну захвалност дугујемо академику Љубомиру Зуковићу, на чију иницијативу је Библиотека примила донацију од 500 поклоњених књига. Учешће у овој значајној донацији, која је осим бројних издања актуелне белетристике обухватила и бројне наслове стручне литературе из свих области знања и умјетности, узеле су следеће библиотеке: Библиотека Матице српске (Нови Сад), Градска библиотека Нови Сад, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“ (Зрењанин), Градска библиотека Прибој, Народна библиотека „Данило Киш“ (Врбас), ИП „Прометеј“ (Нови Сад).

Као и претходних година, „Фонд књига породице Данице Драгашевић“ увећан је значајним бројем наслова. Највриједнији дио Фонда чини збирка „Нобеловци“, која обухвата дјела добитника Нобелове награде за књижевност од 1901. до данас.

25.11.2016.

Ново читање „Мојковачке битке“ Ћамила Сијарића

НБ „Стеван Самарџић“ је, у оквиру Новембарских свечаности 2016. године, организовала књижевно вече чија је тема била Ново читање „Мојковачке битке“ Ћамила Сијарића. О овом дјелу говорила је проф. др Јасмина Ахметагић уносећи нове моменте у читање и чинећи га заиста новим за све оне којима ће роман „Мојковачка битка“ постати изазов, али и за оне чија је читалачка пажња заробљена стереотипима. Она је своје проучавање романа засновала на Сијарићевом и сопственом читању Његошевог „Горског вијенца“, узимајући у обзир до сада, од стране критике, већ уочене елементе косовског мита. Свјежина и вјеродостојност њеног излагања долази из читања за рачун, а не на рачун текста који се књижевно-теоријски разматра. Рекапитулира се не само једно дјело, већ се један значајан писац ослобађа конформистичке љуштуре која му је дала сумњиво име и домете „регионалног“ писца. Нека буде у оној националној књижевности гдје му је „најкомотније“, гдје га воле, читају и проучавају. Он је, свакако надрастао сваку варијанту националног типа својим неспорним универзалним вриједностима.

05.11.2016.

О књижевном дјелу Душана Грбовића у Котору

Удружење Пљевљака у Котору на челу са Љубенком Боровићем организовало је, између осталих активности, у суботу, 5. новембра, промоцију „Сабраних књижевних радова“ Душана Грбовића чији је приређивач Добрило Аранитовић, а издавач Народна библиотека „Стеван Самарџић“. Љубитељима књиге, угавном нашим земљацима настањеним у Котору, представљен је издавачки првијенац Библиотеке. Гости вечери били су академик Љубомир Зуковић, директорица Библиотеке Ђина Бајчета и библиотекарка Марија Кнежевић. У свом излагању Зуковић је истакао значај овог подухвата како са становишта приређивача, тако и са становишта издавача. Истакнута је вриједност досадашњег рада Добрила Аранитовића као једног од најбољих библиографа у региону и сарадња са њим окарактерисана је као ванредан помак у раду ове установе. Читалачка публика изван Пљеваља добила прилику да се упозна са мученичким животом и смрћу писца и великог прегаоца на пољу културе и васпитања - Душана Грбовића. Сви су учесници истакли потребу да се сарадња Библиотеке са еминентним стручњацима настави и резултира новим квалитетним остварењима.

04.11.2016.

Промоција „Сабраних књижевних радова“ Душана Грбовића

У петак, 4. новембра у оквиру Новембарских свечаности НБ „Стеван Самарџић“ организовала је промоцију „Сабраних књижевних радова“ Душана Грбовића чији је приређивач Добрило Аранитовић. Пљеваљска публика је с пажњом пропратила представљање издавачког првијенца ове установе. Гости вечери били су академик Љубомир Зуковић и приређивач, а учешће су узеле Ђина Бајчета, директорица Библиотеке, и Марија Кнежевић, библиотекарка. У свом излагању Зуковић је истакао значај овог подухвата којим је Библиотека знатно унаприједила свој рад и потврдила настојање да се савјесно брине о културном насљеђу пљеваљског краја. Истакнута је потреба да се настави сарадња са личностима какав је Добрило Аранитовић, а каквих је мало у савременом библиотекарству, јер су његови домети готово непревазиђени и на регионалном нивоу. С обзиром на чињеницу да су се први пут на једном мјесту нашли књижевни радови Душана Грбовића са прецизним приређивачким напоменама, заједно са свим до сада познатим критичким текстовима о њима, читалачка јавност ће имати прилику да се увјери у квалитет и вриједност цјелокупног подухвата, као и појединачних књижевних остварења.

01.11.2016.

„Сабрани књижевни радови“ Душана Грбовића

Ових дана из штампе је изашла дугоочекивана књига „Сабрани књижевни радови“ Душана Грбовића, пљеваљског пјесника, публицисте и културно-просвјетног радника, трагично настрадалог у злогласном Јасеновачком логору. Приређивач ове значајне књиге која ће увелико обогатити фонд наше завичајне књижевности је Добрило Аранитовић, истакнути културни радник и дугогодишњи посленик из области библиотекарства. Рецензент књиге је академик Љубомир Зуковић. У књизи су окупљени бројни књижевни и публицистички радови, које је Грбовић објављивао по књижевним листовима и часописима, као и прилози књижевних историчара и критичара о његовом књижевном, културно-просвјетном и револуционарном раду. Издавач књиге је Народна библиотека „Стеван Самарџић“, док је средства за издавање обезбиједила Општина Пљевља.

01.10.2016.

„Завичајне бакве“ пред завичајном публиком

Пред бројном читалачком публиком Библиотека је приредила књижевно вече на којој је промовисана збирка пјесама завичајног писца Милка Грбовића, „Завичајне бакве“. О књизи су говорили Миленко Шарац, професор економске групе предмета у Средњој стручној школи и Софија Јеловац, професорка философије и библиотекарка у Народној библиотеци „Стеван Самарџић“. Директорица Библиотеке, Ђина Бајчета, изразила је посебно задовољство што је ово још једна, у низу књижевних трибина, посвећених завичајним ствараоцима. Аутор књиге је рекао нешто више о својим пјесмама, о мотивима њиховог настанка. Понесен топлином родног града и присуством драгих пријатеља, прочитао је више стихова у којима се највјерније осликао лик завичаја и најискреније изразио жал за њим. Промоција је одржана 30. септембра 2016. године у сали Скупштине општине Пљевља.

29.06.2016.

Одржана креативна радионица за најмлађе кориснике

У просторијама Библиотеке одржана је креативна радионица „Ја читам“. Полазници радионице били су малишани из Јавне предшколске установе „Еко бајка“ Пљевља, старија узрасна група , који ће на јесен свакако постати првачићи. Том приликом, добили су од наше установе бесплатна учлањења за 2016. и 2017. годину, као и поклон пакетиће. Циљ ове радионице, а и будућих које је Библиотека планирала да организује током године, чија је реализација постала редовна активност у оквиру сложене библиотечке дјелатности, јесте анимација и увођење будућих ђака у свијет књиге. На овај начин, осим што ће се младој популацији кроз игру и креативност пренијети љубав према књизи и читању, пружиће им се и прилика да Библиотеку препознају као угодно и топло мјесто, у коме ће развијати своје будуће зналачке активности.

23.06.2016.

У духу добре сарадње

Народну библиотеку „Стеван Самарџић“ посјетили су полазници Дневног центра Пљевља. Као стимуланс и подршка у даљем напредовању, уручене су им, том приликом, бесплатне чланске карте за 2016. и 2017. годину, чиме су малишани постали почасни корисници услуга Библиотеке. Осим чланских карата дјеца су добила и поклон пакетиће, које су библиотекари припремили за њих. Директорица Библиотеке, Ђина Бајчета, нагласила је да је рад са дјецом и омладином са сметњама и тешкоћама у развоју, и њихово активно укључивање у све сегменте културног живота, од великог значаја за једно савремено друштво. У том духу, истакла је посебну част на једној оваквој посјети, која је свакако почетак једне озбиљније сарадње. Директорица Дневног центра Пљевља, Светлана Дујовић, изразила је дубоку захвалност на гостопримству, вриједним поклонима и, нарочито, бризи Библиотеке и о овој групацији мледе популације нашег града. У знак захвалности, малишани су Библиотеци уручили Захвалницу.

11.06.2016.

Фотографијом кроз завичај

Библиотека „Вук Караџић“ у Пријепољу организовала је 10. јуна 2016. године тематски округли сто, који већ трећу годину заредом окупља библиотекаре Србије и Црне Горе. Овогодишња тема сусрета била је „Фотографија завичаја“, гдје се као историјски извор могла користити литература, аутентични документ, информација, умјетност. Уводничарка округлог стола, Маша Милорадовић, начелница Одјељења посебних фондова у Народној библиотеци Србије, направила је овом приликом посебан осврт на фотодокументаристику. Библиотекари завичајних одјељења десет градских библиотека из Србије и двије из Црне Горе, приказали су у PowerPoint презентацији своје завичајне фотографске збирке. Културне, научне, привредне и друге вриједности, као и дешавања у пљеваљском крају кроз историју, које су забиљежиле фотографије, а које се као посебни документи чувају у завичајној збирци Народне библиотеке „Стеван Самарџић“, представила је библиотекарка завичајног одјељења Софија Јеловац.

12.05.2016.

„Душан Грбовић“ младим пјесницима

Поводом уручења награде „Душан Грбовић“, Библиотека је приредила књижевно вече. Гост вечери био је Милко Грбовић, завичајни пјесник, који је добитницима награде, Милану Бајчети, Јелени Вуковић и Божици Грујичић, уручио свечане дипломе и новчани износ награде. Нешто више о учесницима овогодишњег Конкурса, награђеним пјесницима и њиховим радовима рекла је Невена Јеловац, која је члан стручног Жирија. Професорица Јеловац нарочито је истакла значај Библиотеке у подстицању и афирмацији културних активности у граду. Желећи да нагласи вриједност значајног књижевног опуса који је Душан Грбовић оставио иза себе, а који није имао прилику да дође пред суд читалачке публике, директорица Библиотеке, Ђина Бајчета, истакла је важност издавања његових „Сабраних књижевних радова“, које је приредио Добрило Аранитовић и који тренутно чекају новац за штампање. Посебно свечану ноту вече је попримило када су лауреати прочитали награђене пјесме и добили искрене аплаузе читалачке публике. Књижевно вече је водила Софија Јеловац.

28.04.2016.

Додијељена награда „Душан Грбовић“

Награду „Душан Грбовић“, намијењену најбољим поетским остварењима младих аутора, како на локалном тако и на регионалном нивоу, Народна библиотека „Стеван Самарџић“ ове године додијелила је по први пут. На Конкурс, који је тим поводом Библиотека расписала почетком године, пристигло је око осамдесет радова, од којих је значајан број ушао у ужи избор. Прву награду, за пјесму „Рекли су ми да си као Троја“, узео је Милан Бајчета, студент. Другопласирана је Јелена Вуковић са пјесмом „Ја сам писац“, студенткиња, док је трећу награду освојила Божица Грујичић, ученица четвртог разреда Гимназије „Танасије Пејатовић“, за пјесму „Пјесма“. Одлуку о добитницима награде донио је петочлани стручни Жири, именован од стране Савјета Библиотеке. Награђени радови биће објављени у „Љетопису“ Библиотеке. Свечано уручење Награде планирано је за прву половину маја, о чему ће јавност бити благовремено обавијештена.

17.04.2016.

Ново читање Ива Андрића

У препуној сали СО Пљевља у петак, 15. априла у организацији Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ одржано је књижевно вече посвећено дјелу Ива Андрића. Гост вечери била је проф. др Лидија Томић, редовни професор Филозофског факултета у Никшићу на којем предаје Средњовјековну српску књижевност и Српску књижевност 20. вијека. Предавањем са насловом „О токовима Андрићевог приповједачког поступка“ она је присутне упознала са генезом Андрићевог наративног поступка од кратких лирских записа, преко приповједака до романа. Њено излагање илустровано је раним лирским фрагментима и одломком из чувене приповијетке „Пут Алије Ђерзелеза“. Пљеваљска публика имала је прилику да још једном доживи књижевно дјело јединог нобеловца са простора некадашње Југославије и једног од највећих српских писаца који и данас представља читалачки изазов. Нема сумње да ће то још дуго бити чувајући у себи тајну на свим нивоима приповједног текста.

04.03.2016.

„Јасеновачки логор“ пред читалачком публиком

Поводом издавања књиге „Јасеновачки логор“ др Николе Николића, у организацији Библиотеке одржано је књижевно вече 03. марта 2016. године, у сали СО Пљевља. Учешће у овој изузетно посјећеној промоцији узели су: проф. др Надежда Винавер (писац поговора књиге), новинар Дарио Мировић и директор издавачке куће „ННК Интернационал“, Мирослав Дамјановић. Књига „Јасеновачки логор“ је први пут објављена 1948. године, након чега је доживјела два измијењена и прилично ублажена издања. Издавачко предузеће „ННК Интернационал“ је објавило аутентичну верзију из 1948. године. Директорка Библиотеке, Ђина Бајчета, нагласила је важност учешћа културних установа у обиљежавању Међународног дана сјећања на жртве Холокауста, истакавши посебну част Библиотеке у промоцији једне овако значајне књиге.

01.02.2016.

КОНКУРС ЗА КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ „ДУШАН ГРБОВИЋ“

Народна библиотека "Стеван Самарџић" из Пљеваља расписује

КОНКУРС

за додјелу награде „Душан Грбовић“

намијењену поетском стваралаштву младих

Право учешћа на Конкурсу имају млади ствараоци стално настањени на сјеверу Црне Горе, узраста од 16 до 25 година.

На Конкурсу се може учествовати са најмање три поетска рада.
Конкурише се са радовима који нису раније публиковани.
Радови се достављају у штампаној форми потписани шифром (иста шифра за радове једног аутора). У мањој затвореној коверти дати разрjешење шифре, број телефона и адресу. Све ставити у већу коверту. Коверте морају бити запечаћене и потписане шифром.
Радови се достављају поштом, на адресу: Народна библиотека „Стеван Самарџић“, 84210 Пљевља, Трг 13. јул, поштански фах 34.

Конкурс ће бити отворен од дана објављивања на сајту Библиотеке, 1. фебруара, до 31. марта 2016. године.

Радове приспјеле на Конкурс оцјењиваће трочлани стручни жири који именује Савјет Библиотеке. Новчаном наградом и дипломом наградиће се три најбоља рада. Награђени радови биће објављени у „Љетопису“ Народне библиотеке „Стеван Самарџић“, као и на сајту Библиотеке.

Обавјештење о конкурсу биће послано свим народним библиотекама на сјеверу Црне Горе.

12.01.2016.

Захвалност дародавцима

Књижни фонд Библиотеке обновљен је током 2015. године значајним бројем наслова. Књиге су, осим куповином као основним начином набавке литературе, на полице Библиотеке пристигле путем поклона, како од појединаца, тако и од установа.

Уз срдачну захвалност, дајемо имена дародаваца: Данко Радовановић (Пљевља), Зоран Раонић (Пљевља), Добрило Аранитовић (Шабац), Владан Бајчета (Београд), Миленка Цица Чоловић (Пљевља), Мирко Пејовић (Београд), Љубомир Зуковић (Нови Сад), Ахмед Тахирбеговић (Сарајево), Мироје Вуковић (Подгорица), Осифор Павловић (Пљевља), Светозар Боровић (Пљевља), Божидарка Павловић (Пљевља), Слободан Рондовић (Београд), Ангелина Петровић (Београд), Ана Кривокапић (Подгорица), Бојана Чепић (Пљевља), Радомир Терзић (Пљевља), Милорад Јокнић (Пљевља), Светислав Шестовић (Подгорица), Ивана Цвијетић (Пљевља), Грбовић Милко (Београд), Грбовић Милорад (Неготин), Рајко Џарић (Београд), Марија Недељковић (Београд), Мирко Лончар (Пљевља), Сабрија Рачић Хаџимуртезић (Пријепоље), Мирко Пејатовић (Пљевља), Радоман Јовић (Београд), Мило Џаковић (Пљевља), Војислав Максимовић (Република Српска), Миленко Шарац (Пљевља), Секретаријат за друштвене дјелатности (Пљевља), НБ „Ђурђе Црнојевић“ (Цетиње), Институт за књижевност и уметност (Београд), Црногорска академија наука и умјетности (Подгорица), Народна библиотека Србије (Београд), Умјетничка галерија „Витомир Србљановић“ (Пљевља), Информативни центар (Пљевља).

Вуко Драгашевић са породицом приложио је „Фонду књига породице Данице Драгашевић“ 57 књига.

23.12.2015.

О Ћопићу у Пљевљима

Поводом сто година од рођења Бранка Ћопића, Народна библиотека „Стеван Самарџић“ уприличила је књижевно вече као својеврстан омаж овом значајном српском писцу чије је дјело читано на цијелом простору некадашње Југославије. О дјелу које је изазивало нескривене симпатије многобројне публике најразличитијег узраста и о стваралачкој личности Бранка Ћопића говорио је проф. др Душко Певуља са Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци. За овакве манифестације бројна, публика је могла да чује надахнуто излагање професора из Бањалуке који је дао осврт и на критичку рецепцију Ћопићевог дјела, истичући њен неблагонаклон, а често и површан суд. Кроз овакве манифестације Библиотека употпуњава своју дјелатност подстичући инересовање за поједине писце и књиге, али и развијајући културу читања уопште у свом окружењу.

15.12.2015.

Почела учлањења за 2016. годину

У Народној библиотеци „Стеван Самарџић“ почела су учлањења за 2016. годину. Kao и претходних година цијена чланарине је 5€. Књижни фонд Библиотеке је у току године увећан значајним бројем нових наслова, а све у складу са посебним потребама разноврсне читалачке популације. Фонд школске лектире се редовно попуњава. Полице Библиотеке обогаћене су и са занимљивим и актуелним насловима из области белетристике, као и омладинским романом.

У 2016. години наставићемо са редовном набавком литературе за ученике основних и средњих школа, као и за студенте. На Дјечјем одјељењу, за најмлађе кориснике планирамо да у 2016. години осмислимо садржајно богате и разноврсне програме. Поред литерарног конкурса који смо успјешно организовали пет година, планирамо разне манифестације, промоције, предавања и креативне радионице. Од досадашњих корисника који нијесу вратили позајмљене публикације, а у складу са „Правилником о условима и начину коришћења библиотечке грађе“, очекујемо да на вријеме раздуже исте.

Надамо се даљој успјешној сарадњи, дођите да нас посјетите и да се учланите!

12.11.2015.

Библиотека реализовала пројекат: „Будућност Гутенбергове галаксије –
Књига као средство комуникације међу људима и културама“

Народна библиотека „Стеван Самарџић“ је у сриједу, 11. новембра организовала научни скуп на тему „Будућност Гутенбергове галаксије – Књига као средство комуникације међу људима и културама“. Скуп је одржан у сали Скупштине Општине Пљевља уз присуство знатног броја поштовалаца рада ове установе. Овај пројекат Библиотекеа је реализовала преко конкурса Министарства културе Црне Горе у оквиру програма „Развој културе на сјеверу“. Научни скуп са темом из области библиотекарства за сада је јединствена манифестација тог типа у Црној Гори, стога има велики значај како за Библиотеку, тако и за средину у којој она ради. Пљеваљска публика је показала солидно интересовање за тему из области библиотекарства о којој су говориле гошће из разних градова у региону. Имала је прилику да чује проф. др Гордану Стокић Симончић са Катедре за библиотекарство и информатику Универзитета у Београду, затим мр Надину Гребовић Лендо из Националне и универзитетске библиотеке БиХ у Сарајеву, Александру Улетиловић из Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске у Бањалуци, Гордану Љубановић из Националне библиотеке Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“ у Цетињу и Марију Кнежевић из Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ у Пљевљима. Гледаоци ће моћи у емисијама из културе током наредног периода да погледају излагања са овог скупа, а у сљедећем броју Љетописа, тачније у његовом додатку, и да прочитају радове учесника.

11.11.2015.

Одржана радионица “Информациона и медијска писменост (ИМП)

– Стратегија и едукација"

У оквиру пројекта UNESCO Партиципација 2014/2015 "Информациона и медијска писменост (ИМП) – Стратегија и едукација", који реализује Национална библиотека “Ђурђе Црнојевић”, Народна библиотека “Стеван Самарџић” и библиотека Гимназије “Танасије Пејатовић” организовале су едукативну радионицу за школске библиотекаре и наставнике са територије општине Пљевља.

Радионица је одржана 11. новембра у трајању од четири сата, у просторији библиотека Гимназије. Предавање су одржале библиотекарка НБ “Стеван Самарџић, Ивана Цвијетић и библиотекарка библиотеке Гимназије, Љуба Чепић. Уводно излагање имала је Гордана Љубановић, библиотекар савјетник Националне библиотеке са Цетиња. Библиотекари и наставници из основних и средњих школа, као и три ученика завршног разреда средње школе из Пљеваља, активно су учествовали у дискусији на тему ИМП и износили своја искуства.

Ово је други у низу локалних програма, које се након иницијалне радионице ИМП у библиотеци и школи - едукација едукатора, одржане на Цетињу у априлу 2015. године, организују у још осам општина широм Црне Горе. За учеснике ове и сљедећих радионица преведена су и штампана два UNESCO-ва приручника које ће наставници и библиотекари користити у свом раду. То су Информацијска и медијска писменост : смјернице за политику и стратегију и Информациона и медијска писменост : програм обуке наставника.

У реализацији овог пројекта НБЦГ сарађује са Заводом за школство, Министарством културе и Министарством за информационо друштво и телекомуникације. Програми информационог и медијског описмењавања су акредитовани код Завода за школство и налазе се у каталогу Програма стручног усавршавања наставника за школску 2015/2016 под именом Информациона и медијска писменост (ИМП) у библиотеци и школи - едукација едукатора и Информациона и медијска писменост - кључ за цјеложивотно учење.

07.09.2015.

Изашао нови број Љетописа

За све поштоваоце рада Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ биће од значаја информација о изласку из штампе новог броја Љетописа. Као и у предходном броју, овај часопис прати дјелатност Библиотеке током протеклих годину дана и садржи радове признатих стручњака из области књижевности, али и других области. Новина у овом броју су рубрике Јубилеји и Есеји, студије, огледи, које су настале као резултат проширења дјелатности установе на области које је могуће пратити у континуитету. Како је један од задатака сваке библиотеке да води бригу о завичајној збирци, за овај број припремљена је и библиографија радова Ђорђија М. Остојића. Заинтересовани читаоци примјерак Љетописа могу добити у просторијама Библиотеке, а на сајту ове установе у рубрици Издавачка дјелатност ускоро ће се наћи часопис у електронском формату.

29.05.2015.

Награда „Свитање“ уручена по пети пут

Народна библиотека „Стеван Самарџић“ је и ове године приредила свечано уручење награде „Свитање“ за литерарно стваралаштво младих пљеваљског краја. Награде младим писцима уручио je писац Зоран Раонић који је објавио више књига и за свој стваралачки рад добио значајна признања. Писац је надахнуто прокоментарисао награђене радове, рад у Жирију, као и цјелокупну активност Библиотеке. Добитници награде, Сузана Мазалица, Божица Грујичић и Борис Бајић, прочитали су своје приче пред пљеваљском публиком и добили заслужени аплауз.

Поводом малог јубилеја, пете године откако се награда уручује, Библиотека је угостила Драгића Рабреновића, једног од покретача Рефестикона – Регионалног фестивала фантастичне књижевности који се одржава у Бијелом Пољу последње три године. Промовишући фестивал Библиотека је посветила посебну пажњу збиркама кратких прича које су настале као резултат ове манифестације, једине овог типа у Црној Гори. На сличан начин грађани Бијелог Поља биће упознати са радом Библиотеке гдје ће се ускоро организовати промоција новог броја Љетописа, а самим тим и других активности Библиотеке.

Ово је значајан помак на пољу сарадње у области културе између два града на сјеверу Црне Горе.

19.05.2015.

Додјела награде "СВИТАЊЕ"

Народна библиотека „Стеван Самарџић“ ове године је по пети пут додијелила награду „Свитање“ за литерарно стваралаштво младих. У конкуренцији је било близу четрдесет радова, међу којима је био знатан број оних који су ушли у најужи избор. Стручни жири у саставу Милан Кнежевић, Зоран Раонић, Верица Вранеш, Светлана Дробњак и Ивана Цвијетић, одлучио је да у конкуренцији старијих ученисника награду подијеле Божица Грујичић за прозни рад „Пљевља“ и Борис Бајић за причу „Ноћ“. У конкуренцији млађег узраста награда је додијељена десетогодишњој Сузани Мазалици за причу „Гроки“. Ово је први пут да се награда „Свитање“ додјељује искључиво за прозне радове. За поетске радове НБ „Стеван Самарџић“ установила је награду „Душан Грбовић“, која ће се додјељивати од 2016. године. Показало се да ова награда знатно мотивише младе литерате на стварање, а већи дио радова, нарочито у старијем узрасту, показује задовољавајући ниво писмености, како нормативне, тако и књижевнотеоријске. Утицај литературе је осјетан, али није плагијаторски, већ подстицајан за формирање властитог књижевног профила. О датуму уручења награде, јавност ће бити благовремено обавијештена.

Као и до сада, награђени радови ће бити објављени у Љетопису наше Библиотеке. Осим награђених радова, по први пут ће се на страницама Љетописа наћи и радови који су ушли у ужи избор.

05.05.2015.

Подржани пројекти Библиотеке

На конкурсима, које је Министарство културе Црне Горе расписало крајем 2014. године, наша Библиотека аплицирала је са три пројекта. Пројекти: „Употреба програмске опреме COBISS3/Серијске публикације и Употреба програмске опреме COBISS3/Каталогизација“ и „Техничко-технолошко осавремењивање рада у Завичајном одјељењу Библиотеке“ подржани су и уврштени у Програм заштите и очувања културних добара за 2015. годину. Реализација пројеката биће остварена током наредних мјесеци. Трећи пројекат, „Будућност Гутембергове галаксије – Књига као средство комуникације“, којим је аплицирано на Конкурсу за суфинансирање пројеката и програма од значаја за остваривање јавног интереса у области културно-умјетничког стваралаштва у 2015. години, такође је подржан од Министарства културе, уговори су потписани и његова реализација предвиђена је за октобар мјесец 2015. године.

21.04.2015.

Информациона и медијска писменост у библиотеци и школи

У е-учионици Централне народне библиотеке Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“, 20. aприла, одржана је једнодневна радионица „Информациона и медијска писменост у библиотеци и школи“. Радионица је дио пројекта UNESCO Participacija 2014/1015 „Информациона и медијска писменост (ИМП) – Стратегија и едукација“, који реализује Национална библиотека, у сарадњи са министарствима културе и информационог друштва, Заводом за школство и НВО Библиотека Плус. Радионицу је водила др Гордана Стокић Симончић, професор на Катедри за Библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду. Полазници су били одабрани библиотекари из градских и школских библиотека из девет црногорских градова, међу којима су били и библиотекари из нашег града, из НБ „Стеван Самарџић“ и библиотеке Гимназије „Танасије Пејатовић“. Учесници су добили одабрану литературу и прилику да се упознају са концептом информационе и медијске писмености у савременом свијету. Као библиотека , која је у реализацији свог пословања постигла у претходном периоду одличне резултате у свим сегментима библиотечког пословања, НБ „Стеван Самарџић“ изабрана је за следећег домаћина ове презентације која ће се одржати у септембру мјесецу ове године.

01.02.2015.

КОНКУРС ЗА КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ "СВИТАЊЕ"

Народна библиотека "Стеван Самарџић" из Пљеваља расписује

V КОНКУРС

за додјелу награде "Свитање"

намијењену прозном књижевном стваралаштву младих

- узраст до 16 година;
- узраст од 16 до 25 година.

- На Конкурсу се може учествовати са прозним радовима - најмање два, обима до двије куцане странице (фонт 12).
- Конкурише се са радовима који нису раније публиковани.
- Радови се достављају у штампаној форми потписани шифром (иста шифра за радове једног аутора). У мањој затвореној коверти дати разрешење шифре, број телефона и адресу. Све ставити у већу коверту са прецизном назнаком о узрасту (тачан број година учесника Конкурса омогућава објективнију оцјену радова). Коверте морају бити запечаћене и потписане шифром.
- Радови се достављају поштом, на адресу: Народна библиотека "Стеван Самарџић", 84210 Пљевља, Трг 13. јул, поштански фах 34.

Конкурс ће бити отворен од дана објављивања на сајту Библиотеке и у штампаним медијима до 31. марта 2015. године.

Радове приспјеле на Конкурс оцјењиваће петочлани стручни жири који именује Савјет Библиотеке.
Новчаном наградом и дипломом наградиће се по један прозни рад у свакој узрасној групи. Награде ће бити додијељене поводом 23. априла, Свјетског дана књиге.

Награђени радови биће објављени у "Љетопису" Народне библиотеке "Стеван Самарџић", као и на сајту Библиотеке.

30.12.2014.

Захвалност дародавцима

Књижни фонд Библиотеке, осим куповином као основним начином набавке литературе, обновљен је током 2014. године и значајним бројем књига и других публукација које су овој установи културе дате на поклон. Међу њима су нарочито значајне публикације завичајне грађе: рукопшиси, старе фотографије, разгледнице и друге. Овај значајан материјал, који говори о културним особеностима наше средине, адекватним смјештајем у Библиотеци, обрадом и презентацијом, постаје заједничко добро свих грађана Пљеваља.

Уз срдачну захвалност, дајемо имена дародаваца: Славко Настић (Сарајево), Бане Боровић (Београд), Радинка Стојковић (Београд), Милица Краљ (Подгорица), Радоман Гогић (Пљевља), Данко Радовановић (Пљевља), Ђорђије Остојић (Пљевља), Зоран Раонић (Пљевља), Исмет Шљука (Пљевља), Видоје Деспотовић (Пљевља), Миленка Цица Чоловић (Пљевља), Љиљана Вукашиновић (Пљевља), Радован Вујадиновић (Пљевља), Сретен Ћузовић (Крагујевац), Невенка Перовић (Београд), Александар Стаменковић (Крагујевац), Наташа Дубак (Београд), Нико и Стеван Голубовић (Београд), Ратко Станимировић (Београд), Драган Палдрмић (Пљевља), Божидар Јеловац (Пљевља), Милета Цупара (Пљевља), Радисав Џуверовић (Пљевља), Милика Војиновић (Пљевља), Радомир Терзић (Пљевља), Живојин Дедеић (Пљевља), Хусеин Чутурић (Пљевља), Дана Зиндовић (Пљевља), Јелена Зеленовић (Пљевља), Лазаревић Душко (Пљевља), Лидија Грбовић (Пљевља), Драгутин Вукотић (Подгорица), Радомир Лале Чавић (Пљевља), Џанковић Ениса (Пљевља), Секретаријат за друштвене дјелатности (Пљевља), ЦНБ „Ђурђе Црнојевић“ (Цетиње), Институт за књижевност и уметност (Београд), Црногорска академија наука и умјетности (Подгорица), Народна библиотека Србије (Београд), Издавачки центар Матице српске (Никшић).

Вуко Драгашевић са породицом приложио је „Фонду књига породице Данице Драгашевић“ 87 књига.

01.11.2014.

Посјета Сајму књига у Београду

Наши библиотекари посјетили су 59. Међународни београдски сајам књига. Као и претходних година и ова смотра писане ријечи искоришћена је за упознавање са савременом свјетском и домаћом издавачком продукцијом. Уз пажљив одабир, а користећи се листом дезидерата коју су библиотекари припремали током године, набављено је 130 нових наслова. Међу набављеним публикацијама преовладава стручна литература. Осим тога полице Библиотеке обогаћене су и са занимљивим и актуелним насловима из области белетристике, као и омладинским романом и литературом за најмлађе кориснике. Што се тиче континуација које се редовно попуњавају значајно је истаћи набавку 19-ог тома „Речника српскохрватског књижевног и народног језика“ у издању САНУ, затим пето коло антологијске едиције „Десет векова српске књижевности“, у издању „Матице српске“, као и најновији превод Аристотеловог дјела, који објављује „Паидеја“.

10.10.2014.

Ново читање Милоша Црњанског

У организаији наше установе, у сали СО Пљевља, 9. октобра 2014. године, одржана је трибина „Ново читање Милоша Црњанског“ . О књижевном стваралаштву великог пјесника говорила је проф. др Татјана Росић, професорка на Факултету за медије и комуникације Универзитета Сингидунум у Београду, спољни научни сарадник Института за књижевност и уметност у Београду, као и гостујућа професорка на докторским студијама Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу. Ауторка је књига „Мит о савршеној биографији“ и „Произвољност дневника“. Након поздравне ријечи директорке Библиотеке Станојке Љиљанић, нешто више о значају саме трибине „Ново читање“, која међу пљеваљском читалачком публиком постаје препознатљива културна манифестација, рекла је библиотекарка Марија Кнежевић, која је водила свечани програм. Текстове из дјела великог пјесника интерпретирала је библиотекарка Софија Јеловац.

26.06.2014.

Библиотека установила награду „Душан Грбовић“

Након вишегодишњег искуства стеченог у раду са младом популацијом, гдје посебно мјесто заузимају активности везане за награду „Свитање“, Народна библиотека „Стеван Самарџић“ установила је још једну литерарну награду. Ријеч је о награди „Душан Грбовић“ која је намијењена најбољим поетским остварењима младих аутора, док ће се награда „Свитање“ уручивати за најбоља прозна остварења ове популације. Ова награда треба да буде почетак бриге о дјелу пјесника који је прерано, и на трагичан начин, изгубио живот. Предлог за установљење награде „Душан Грбовић“ дали су Миленка Цица Чоловић, предсједник Савјета Библиотеке и Добрило Аранитовић, дугогодишњи посленик у области библиотекарства.

07.06.2014.

Свечана промоција „Љетописа“

Поводом промоције првог броја „Љетописа“ Библиотеке, 6. јуна 2014. године, у сали СО Пљевља, одржано је књижевно вече. Гошће вечери, Јелена Ђуровић, директорица ЦНБ „Ђурђе Црнојевић“ из Цетиња и Миленка Цица Чоловић, завичајна списатељица, одржале су пригодно слово о самом часопису, као и о покренутој издавачкој дјелатности Библиотеке као битном сегменту у пословању ове установе. Директорица Библиотеке, Станојка Љиљанић, говорила је о значају изласка дуго очекиваног часописа, захваливши се том приликом свима који су помогли у реализацији овог, за Библиотеку веома значајног подухвата. Књижевни прилог, који је поводом изласка „Љетописа“ приредио истакнути културни посленик, Добрило Аранитовић, због његове оправдане спријечености да присуствује промоцији, прочитала је библиотекарка Софија Јеловац. Изузетно посјећену промоцију својим учешћем увеличао је хор Српског пјевачког друштва „Братство“, под диригентском палицом Данка Томашевића.

Марија Кнежевић, као уредница часописа, и неко ко је најзаслужнији што овај први број изгледа такав какав јесте, водила је свечани програм.

15.05.2014.

„Свитање“ младим талентима

Библиотека је приредила књижевно вече поводом уручења награде „Свитање“. Овогодишњим добитницима награде, Кристини Шаранчић, Матији Вранешу и Марку Пејатовићу, свечане дипломе и новчани износ награде уручила је директорица библиотеке Станојка Љиљанић, након чега су млади ствараоци прочитали своје награђене радове. Предсједник Жирија, Милан Кнежевић, рекао је више о радовима приспјелим на Конкурс, као и о значају саме Награде која, из године у годину, постаје све значајнији сегмент у пословној афирмацији ове установе. Гост вечери, пјесникиња Милица Краљ, говорила је о значају установљења ове, као и сличних књижевних награда у окружењу, које на најнепосреднији начин подстичу писану ријеч младих. Осим неопходног талента који млади писац треба да има, непосредно дружење с књигом кроз читање домаће и свјетске литературе, по ријечима пјесникиње, незаобилазано је и драгоцјено искуство за будућа књижевна остварења.

Књижевно вече, које је пред бројном читалачком публиком одржано у сали СО Пљевља, водила је библиотекарка Марија Кнежевић.

29.04.2014.

Библиотека објавила Љетопис

Ових дана из штампе је изашао Љетопис Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ чије је појављивање планирано последњих пар година, а на којем се интензивније радило у току 2013. године. У часопису је дат историјат библиотекарске дјелатности у Пљевљима и пропраћене све активности и манифестације које је ова установа организовала последњих година, како би се сачувале од заборава. Највећи допринос коначном појављивању Љетописа дали су запослени у Библиотеци, како конкретним радовима који су у њему објављени, тако и консултацијама и подршком. На позив Библиотеке, а у оквиру планираних активности, одазвала су се имена добро позната црногорској и широј читалачкој и културној јавности, што је уродило појављивањем квалитетних прилога у њеном првом издавачком подухвату.

Уредник часописа је Марија Кнежевић, а редакцију чине Станојка Љиљанић, Софија Јеловац и Ивана Цвијетић.

01.02.2014.

КОНКУРС ЗА КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ "СВИТАЊЕ"

Народна библиотека "Стеван Самарџић" из Пљеваља расписује

IV КОНКУРС

за додјелу награде "Свитање" за књижевно стваралаштво младих

- узраст до 16 година;
- узраст од 16 до 25 година.

На Конкурсу се може учествовати са поетским и/или прозним радовима - најмање два прозна или три поетска рада, обима до двије куцане странице (фонт 12).
Радови не смију бити раније публиковани.
Радови се достављају у штампаној форми потписани шифром (иста шифра за радове једног аутора). У мањој затвореној коверти дати разрешење шифре, број телефона и адресу. Све ставити у већу коверту са прецизном назнаком о узрасту (тачан број година учесника Конкурса омогућава објективнију оцјену радова). Коверте морају бити запечаћене и потписане шифром.
Радови се достављају искључиво поштом, на адресу: Народна библиотека "Стеван Самарџић", 84210 Пљевља, Трг 13. јул, поштански фах 34.

Конкурс ће бити отворен од дана објављивања на сајту Библиотеке до 31. марта 2014. године.

Радове приспјеле на Конкурс оцјењиваће петочлани стручни жири који именује Савјет Библиотеке.
Новчаном наградом и дипломом наградиће се по један прозни и један поетски рад у старијој узрасној категорији. За млађи узраст биће награђен један од приспјелих радова. Награде ће бити додијељене 23. априла на Свјетски дан књиге.

Награђени радови биће објављени у "Љетопису" Народне библиотеке "Стеван Самарџић", као и на сајту Библиотеке.

30.12.2013.

Захвалност дародавцима

Током претходне године Библиотека је од појединаца и установа добила на поклон значајан број књига, као и других публикација. Новчана помоћ коју је ова Установа добила од Јавних предузећа „Чистоћа“, „Водовод и канализација“ и „Гријање“ увелико је помогла у обнови књижног фонда на Дјечијем одјељењу. Апел за помоћ у набавци литературе за најмлађе кориснике одавно је из Библиотеке упућиван на различите адресе, што појединаца, што установа и предузећа. Свака даља сарадња и помоћ представљаће драгоцјену подршку истрајном раду библиотекара на очувању, проширењу и систематизацији књижног фонда по свим свјетским стандардима. Имајући у виду изразито тешке услове у којима Библиотека тренутно послује, оваква подршка, тим више, добија на значају. Вриједан поклон у књигама (пошиљка од 80 публикација), међу којима преовладава стручна литература (издања Филолошког факултета Београдског Универзитета), стигао је на адресу Библиотеке од Бранка Бана Боровића, рођеног Пљевљака који живи и ради у Београду. Фејсбук група „Споменар Пљевљака“, која окупља завичајце који раде широм свијета, даривала је Библиотеку са 85 нових наслова домаће и стране издавачке продукције. Ту је и вишегодишња сарадња коју наша Установа има са породицом поч. Данице Драгашевић, изражена у континуираној достави литературе различитих књижевних жанрова. Очекујемо, такође, да се све већем броју дародаваца придруже нови љубитељи књиге, спремни да књиге које не користе, а које чувају на својим полицама, дарују Библиотеци и тако продуже њихову основну намјену, а то је доступност читалачкој публици. При том се, наравно, мисли на књиге од књижевне, научне, историјске и сваке друге сазнајно-естетске вриједности.

Објављивањем имена свих оних који још увијек знају да препознају истинске носиоце и расаднике културе желимо да изразимо посебну захвалност:

Радоман Гогић (Пљевља), Милко Грбовић (Београд), Добрило Аранитовић (Шабац), Мироје Вуковић (Подгорица), Милош Старовлах (Подгорица), Бранко Боровић (Београд), Видоје Деспотовић (Пљевља), Миленка Цица Чоловић (Пљевља), Светислав Шестовић (Подгорица), Вела Мићковић (Пљевља), Зоран Конатар (Бијело Поље), Ратомир Ћузовић (Ниш), Вељковић Бранислав (Пљевља), Божидар Чоловић (Пљевља), Данко Радовановић (Пљевља), Милован Максимовић (Пљевља), Миливоје Ирић (Пљевља), Секретаријат за друштвене дјелатности (Пљевља), ЦНБ „Ђурђе Црнојевић“ (Цетиње), Филозофски факултет Универзитета у Београду, Филозофски факултет Универзитета у Љубљани, Градска библиотека и читаоница (Херцег Нови), Књижевни клуб „Далма“ (Пљевља), Фејсбук група „Споменар Пљевљака“, НВО „Акција за људска права“ (Подгорица), Јавно предузеће „Чистоћа“ (Пљевља), Јавно предузеће „Водовод и канализација“ (Пљевља), Јавно предузеће „Гријање“ (Пљевља).

25.12.2013.

In memoriam

Драгољуб Драго Бојовић

(1931-2013)

У Београду је, 22. децембра, преминуо Драгољуб Драго Бојовић, истакнути културни радник и дугогодишњи управник у нашој Библиотеци. Као предсједник Савеза библиотекара Југославије (1977-1979), као и предсједник Друштва библиотекара Црне Горе (1975-1979), Драго је, преносећи драгоцјена знања око модернизације библиотечких послова, дао значајан допринос у осавремењивању рада у нашој установи. Осим обављања уско стручних активности (набавка литератруре, разврставање књижног фонда по одјељењима, вођење стручног каталога), његов стваралачки ентузијазам нарочито се изразио кроз организацију и приређивање бројних књижевних пиредби, вечери, трибина, сусрета писаца. Овакве културне манифестације, које су одржаване у просторијама Читаонице, увелико су допринијеле да се у Пљевљима формира бројна и култивисана књижевна публика, која је имала прилику да чује најзначајнија књижевна имена ондашње Југославије. Тако се Драгу с правом може одати признање за увођење и презентацију велике југословенске књижевности у свом граду, а самим тим и за представљање и културну афирмацију своје средине. Његову необичну харизму и академско држање памте генерације ученика, који су први интерес за књигу стекли у Библиотеци, а потом постали познати љекари, инжењери, правници, професори...

Интересовање за културна дешавања код поч. Драгољуба Драга Бојовића било је свестрано, тако да је он, осим главног ангажмана који је испуњавао као управник у Библиотеци, био и дугогодишњи предсједник Међурепубличког одбора у оквиру Међурепубличке културно-просвјетне заједнице, предсједник и секретар Издавачког савјета и секретар Редакције „Мостови“, секретар и главни организатор у Књижевном клубу „Далма“ и један од оснивача и организатора Дана хумора и сатире „Вуко Безаревић“. Дужи низ година био је и члан Редакције и сарадник „Пљеваљских новина“.

Добитник је бројних признања и награда, међу којима су „Орден рада“, награда „Нико С. Мартиновић“, награда „Кемал Шећеркадић“, Плакета Међурепубличке заједнице, награда „Миладин Перовић“ и многе друге.

Драгољуб Драго Бојовић је сахрањен у Београду, 26. децембра 2013. године.

15.12.2013.

Почела учлањења

У Библиотеци су почела учлањења за 2014. годину. Као и претходних година цијена чланарине је симболична – 5 евра за све старосне групе. Корисници који су књижни фонд Библиотеке користили у претходном периоду, а још увијек нису раздужили позајмљене публикације, дужни су да то ураде у што краћем року. И поред веома тешких услова у којима Библиотека послује већ пуних шест година, библиотекари су успјели да одрже континуитет у њеном раду и успјешно реализују све њене редовне активности. Током цијеле године праћена је домаћа и страна издавачка продукција, тако да су захваљујући успјешно направљеној листи дезидерата набављени бројни вриједни наслови који су обогатили књижни фонд. Значајно је обновљен и увећан фонд школске лектире. Приликом набавке литературе вођено је рачуна о специфичним потребама корисника Библиотеке, тако да су уважавани сви видови непосредне комуникације љубитеља књиге и библиотекара, а у циљу што квалитетнијег и успјешнијег одабира. У духу дугогодишње сарадње ова комуникација биће настављена и током 2014. године.

25.11.2013.

Tренинг сесијa на Цетињу у оквиру реализације пројекта MANUBALK

У просторијама Националне библиотеке „Ђурђе Црнојевић“ на Цетињу, 18. и 19. новембра одржан је тренинг сесије за дигитализацију, у оквиру реализације пројекта MANUBALK. Тренинг је одржао Адам Софронијевић, руководилац Одељења за каталошке информације, међубиблиотечку позајмицу и снабдевање документима, из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ , Београд.

Теме тренинга: Метаподаци у контексту дигитализације и доступности материјала путем Интернета и Контрола квалитета података и активности у вези са дигиталним медијима у скенирању.

Учесници тренинга били су библиотекари и информатичари из Националне библиотеке Црне Горе, као библиотекари из народних и високошколских библиотека из Пљеваља, Подгорице, Котора, Херцег Новог.

MANUBALK је пројекат очувања и обнове писаног културног насљеђа оштећеног у сукобима на западном Балкану. Циљ пројекта је да укаже на суштинску улогу писаног насљеђа (рукописи, архиве, књиге, цртежи, фотографије, слике итд. ) у развоју регионалног идентитета заснованог на заједничким историјским вриједностима земаља и народа у региону западног Балкана.

Иницијатива пројекта MANUBALK је да подржи очување и обнову писаног насљеђа погођеног сукобима, подстицање приступа документарним збиркама у земљама западног Балкана да би се побољшале културне размјене у региону, промовисање интеркултуралног дијалога кроз едукацију и ангажовање јавности о историјској и смболичкој вриједности писаног насљеђа, побољшавање приступа и знања о збиркама документарног насљеђа у региону кроз објављивање инвентара и каталога.

MANUBALK организује међународне семинаре за подстицање партнерства међу организацијама из различитих географских региона. Партнери пројекта MANUBALK су Национална библиотека Црне Горе, Центар за конзервацију књиге из Арла (Француска), INternet klub из Љига и Трансверзални вал из Сарајева.

15.11.2013.

Његошу у част

Поводом 200-годишњице Његошевог рођења Библиотека је приредила књижевно вече посвећено великом српском пјеснику, „највећем од свих од Светог Саве до данас“, како је то рекла директорица Библиотеке Станојка Љиљанић, отварајући свечани програм. Гости вечери били су проф. др Љубомир Зуковић, редовни члан Академије наука и умјетности Републике Српске и проф. др Борис Брајовић, декан и професор Православног факултета у Фочи и радовни професор на Филозофском факултету у Никшићу. Уважени гости представили су пљеваљској читалачкој публици бесмртно дјело великог Владике, пјесника, филозофа и државника. Професор Зуковић је говорио о Његошевом односу према поезији и поетама, анализирајући кроз његове стихове пјеснички дар којим се оно народно и традиционално уздиже до висина универзалног и свјетски препознатог. Тај подвиг је био могућ управо преко поезије која је стварање само, поезије која је у ријечи Цетињског пустињака све. Професор Брајовић је, говорећи о Његошевој теолошкој мисли, указао на особеност и јединственост Његошеве аскетске личности. Из ове дубоке мистичке цјеломудрености и тиховања ловћенског Тајновидца управо је и настало јединствено филозофско-теолошко дјело „Луча микрокозма“. О Његошу као државнику и прегаоцу на просвјећивању и уздизању културне свијести свог малог рода који је „за границом просвештенога свијета“, говорио је Слободан Радовић, професор историје. Посебну празничну ноту причинили су Андрићеви и Велимировићеви књижевни омажи великом пјеснику, а које је библиотекарка Марија Кнежевић цитирала водећи свечани програм. Изводе из дјела интерпретирала је библиотекарка Софија Јеловац. Вече је одржано у сали Скупштине општине Пљевља, уз бројно присуство читалачке публике.

28.10.2013.

Библиотекари на Сајму књига

Наши библиотекари су посјетили 58. међународни београдски сајам књига. Том приликом купљено је 160 наслова најновијих домаћих и страних књижевних остварења. Основни водич при одабиру литературе била је листа дезидерата , прављена током цијеле године, а коју су наши библиотекери формирали у складу са специфичним потребама корисника различитих читалачких профила, као и редовним и пажљивим праћењем издавачке продукције. Међу набављеним публикацијама доминира стручна литератутра, почев од филозофских наука, затим умјетности, историје, друштвених наука, психологије, природних наука, као и најзначајнија остварења књижевне критике. Од бројних наслова који су овом приликом обогатили наше полице значајно је поменути књигу „Мост и жртва“ коју је написао Јован Делић, у издању новосадске „Православне речи“, а која је најисцрпнија монографија о Иву Андрићу написана до сада. Међу континуацијама које редовно пратимо и попуњавамо спада најновији превод Аристотеловог цјелокупног дјела, који објављује „Паидеја“. Овом приликом набављена су још два наслова великог грчког филозофа. Ту је и четврто коло едиције „Десет векова српске њњижевности“, у издању „Матице српске“. Поводом двјестогодишњице Његошевог рођења „Српска књижевна задруга“ издала је „Књигу о Његошу“, својеврсан избор филозофских, књижевних и теолошких огледа о дјелу великог пјесника, који је овом приликом направио Мило Ломпар. Ту су још и бројни наслови из области модерне психологије, историје, екологије. Нисмо заборавили ни најмлађе кориснике, тако да смо набавили и више занимљивих наслова омладинског романа и сликовница, у издању „Креативног центра“ и „Букленда“.

11.10.2013.

Одржана промоција научног рада Милоша Старовлаха

Промоција научног рада проф. Милоша Старовлаха одржана је синоћ у свечаној сали Гимназије, у организацији наше Библиотеке. Уз бројно присуство читалачке публике, пријатеља и бивших колега из просвјете, професор Старовлах, након дугогодишњег и исцрпног рада, представио се свом завичају као аутор обимног и плодног дјела на пољу истраживања и унапређивања образовно-васпитних процеса у Црној Гори. Зоран Лакић, академик Црногорске академије наука и умјетности, говорио је о стручном раду и стваралаштву професора, док је „Прилог историји црногораског школства“, академика Миомира Дашића, због његове оправдане спријечености да присуствује књижевној промоцији, прочитала наша библиотекарка Софија Јеловац. Госте вечери поздравила је директорица Библитеке, Станојка Љиљанић, док је свечани програм водила библиотекарка Марија Кнежевић.

11.09.2013.

Извршена ревизија књижног фонда

У Библиотеци је обављена ревизија цјелокупног фонда монографских публикација. Овај веома сложен и одговоран посао, предвиђен Законом о библиотечкој дјелатности, рађен је у складу са Правилником о поступку, роковима и начину вршења ревизије библиотечких фондова, који је Министарство културе донијело 15.04.2011. године. Поступак ревизије извршила је Комисија за ревизију, док је Извјештај о извршеној ревизији усвојио Савјет Библиотеке, на сједници одржаној 16.07.2013. године.

Овим Извјештајем је утврђено стварно стање фонда, које броји 40.384 јединице. Одјељење за одрасле заступљено је са 31.836 књига, док Дјечије одјељење броји 8.548 књига. С обзиром да овај посао Библиотека обавља по први пут у својој историји, велики дио књижног фонда, нарочито школске лектире и белетристике, отписан је због застарјелости, оштећености и неактуелности. Стручна литература је сачувана, и не издаје се ван Библиотеке. Ревизија је била ограничена само на монографске публикације због веома тешких услова у којима Библиотека ради (измјештеност на привремену локацију због реновирања Дома културе). Ревизија серијских публикација биће обављена по повратку Библиотеке у своје реновиране и адаптиране просторије.

03.09.2013.

Књижевно вече у част лауреатима

02.09.2013. године, у организацији наше Библиотеке, у свечаниј сали Дома војске, одржано је књижевно вече „Међу јавом и међ сном“. Учесници свечаног програма били су добитници награде „Свитање“ из ранијих година, док су гости вечери били њихови другари који нису добитници Награде, али су са својим изузетним радовима били велика конкуренција. На опште одушевљење и овације публике прочитали су своје одабране радове, вративши, бар за тренутак, пљеваљском књижевном небу некадашњи сјај. Осим што доприноси промовисању књиге и читања, Библиотека, на овај начин, жели да узме учешће у формирању и обликовању што здравије и сврсисходније комуникације међу младима пљеваљског краја. Љубав према књизи и писању управо је тај заједнички именитељ, који овакву комуникацију чини могућом и успјешном. Вече су водили: Марија Кнежевић, библиотекарка, и Милан Бајчета, студент електротехничких наука.

16.05.2013.

Уручена награда „Свитање“

У сали СО Пљевља одржано је књижевно вече које је Библиотека приредила поводом уручења награде „Свитање“. Добитници награде, Дарко Фуртула, Милић Дујовић, Бојана Кнежевић и Борис Бајић представили су се књижевној публици својим побједничким радовима. Овим младим ствараоцима директорица Библиотеке, Станојка Љиљанић, уручила је свечане дипломе и новчани износ награде. Предсједник Жирија, Милан Терзић, рекао је нешто више о награђеним радовима, као и о оним који нису узели награду, а ушли су у најужи избор. Свим учесницима Конкурса, и уопште младим људима, пожелио је што више успјеха и храбрости у даљим књижевним трагањима. Вече је својим присуством увеличао проф. др Вук Церовић, аутор бројних књига за дјецу и омладину, као и огледа из књижевности. Говорећи о књижевном стваралаштву уопште, и читајући одломке из својих приповиједака, професор Церовић је учинио да ова промоција књиге и читања још дубље пусти коријене у стваралачким стремљењима пљеваљске младости. Професор је нарочито похвалио пожртвовану активност Библиотеке на очувању ријечи и дјела Милке Бајић Подерегин, оцијенивши је јединственом те врсте у Црној Гори. Вече је водила библиотекарка Марија Кнежевић, и том приликом најавила посебну трибину која ће бити посвећена свим учесницима Конкурса. На тај начин се жели постићи даља неопходна сарадња између ових младих стваралаца и њихове Библиотеке.

21.03.2013.

Библиотекари на едукативном курсу

COBISS центар Црне Горе Националне библиотеке „Ђурђе Црнојевић“ из Цетиња, за потребе чланица система у Црној Гори, организовао је 14. и 15. марта у својим просторијама едукативни курс за употребу програмске опреме COBISS 3/ Преузимање записа и фонд. Учешће на курсу узели су библиотекари из Народне библиотеке „Радосав Љумовић“ Подгорица, Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ Пљевља, Народне библиотеке и читаонице „Његош“ Цетиње, Народне библиотеке „Иво Вучковић“ Бар, Нациналне библиотеке „Ђурђе Црнојевић“ Цетиње и Градске библиотеке и читаонице Котор. Из наше Библиотеке курс су похађала три полазника: Станојка Љиљанић (библиотекарка), Марија Кнежевић (библиотекарка) и Милија Кнежевић (књижничар), који су већ имали лиценцу за COBISS 2/ Каталогизацију. Након завршеног курса полазници су оспособљени за имплементацију модула COBISS 3/ Фонд, након чега ће овај сегмент инсталирати у локалној бази своје Библиотеке.

31.01.2013.

КОНКУРС ЗА КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ "СВИТАЊЕ"

Народна библиотека "Стеван Самарџић" из Пљеваља расписује

III КОНКУРС

за додјелу награде "Свитање" за књижевно стваралаштво младих

- узраст до 16 година;
- узраст од 16 до 25 година.

На Конкурсу се може учествовати са поетским и/или прозним радовима - најмање два прозна или три поетска рада, обима до двије куцане странице (фонт 12).
Радови не смију бити раније публиковани.
Радови се достављају у штампаној форми потписани шифром (иста шифра за радове једног аутора). У мањој затвореној коверти дати разрешење шифре, број телефона и адресу. Све ставити у већу коверту са назнаком о узрасту. Коверте морају бити запечаћене и потписане шифром.
Радови се достављају искључиво поштом, на адресу: Народна библиотека "Стеван Самарџић", 84210 Пљевља, Трг 13. јул, поштански фах 34.

Конкурс ће бити отворен од дана објављивања на сајту Библиотеке до 31. марта 2013. године.

Радове приспјеле на Конкурс оцјењиваће петочлани стручни жири који именује Савјет Библиотеке.
Новчаном наградом и дипломом наградиће се по један рад у свакој узрасној категорији. Награде ће бити додијељене у просторијама Библиотеке 23. априла, на Свјетски дан књиге.

Награђени радови биће објављени у "Љетопису" Народне библиотеке "Стеван Самарџић", као и на сајту Библиотеке.

03.01.2013.

Захвалност дародавцима

Током 2013. године Библиотека је од појединаца и установа добила на поклон значајан број књига и других публикација. Уз поштовање и захвалност, дајемо имена дародаваца:

Славенко Терзић (Београд), Сретко Чоловић (Београд), Олга Гајин (Београд), Радоман Раде Тмушић (Нови Сад), Анђелка Пантелић (Београд), Воислав Милошевић (Цетиње), Сафет Плакало (Сарајево), Голуб Јашовић (Косовска Митровица), Ђоко Остојић (Крагујевац), Сеад Трхуљ (Сарајево), Вујица Бојовић (Пријепоље), Наташа Ирић (Крагујевац), Војкан Бојовић (Београд), Вељко Грба (Београд), Божо Гомилановић (Подгорица), Михајло Пантић (Београд), Зоран Локтионов (Бијело Поље), Радован Вујадиновић (Пљевља), Десимир Сандић (Пљевља), Наташа Бајовић (Пљевља), Дана Зиндовић (Пљевља), Јавно предузеће „Водовод“ (Пљевља), Невладино удружење „Мостови културе“ (Пљевља), Завичајни музеј (Пљевља), Институт за географију Филозофског факултета (Никшић), Књижевна задруга „Српско национално вијеће“ (Подгорица), ЦНБ „Ђурђе Црнојевић“ (Цетиње), ЦАНУ, Матица Српска (Нови Сад), Народна библиотека Србије (Београд), Компанија Новости (Београд).

Вуко Драгашевић са породицом приложио је „Фонду књига породице Данице Драгашевић“ 95 књига.

23.11.2012.

Одржана Књижевна трибина „Ново читање Данила Киша“

Библиотека је и ове године, у оквиру Књижевне трибине „Ново читање“, приредила књижевно вече. Овај пут је трибина, која подразумијева ново читање писаца који су за живота стекли име класика, нимало случајно, била посвећена истакнутом српском књижевнику Данилу Кишу. О књижевном стваралаштву писца говорио је проф. др Михајло Пантић, професор са Филолошког факултета београдског Универзитета. Вече је отворила директорица Библиотеке Станојка Љиљанић уз срдачну захвалност професору Пантићу, који се по први пут представио пљеваљској читалачкој публици. Програм вечери је водила библиотекарка Марија Кнежевић, док је текстове интерпретирала библиотекарка Софија Јеловац. Трибина је одржана у сали Скупштине општине Пљевља, уз бројно присуство читалачке публике.

30.10.2012.

Посјета Сајму књига у Београду

Као и претходних година, најважнију књижевну манифестацију у региону, међународни београдски сајам књига, посјетили су и наши библиотекари. Том приликом купљен је значајан број нових издања из различитих научних, књижевних и умјетничких области. Књижни фонд Библиотеке обогаћен је са око 120 нових наслова, од чега посебно треба истаћи изабрана дјела Станислава Винавера (9 књига), у издању „Службеног гласника“, што је и био капитални пројекат овогодишњег Сајма. Набављено је и 3. коло антологијске едиције „Десет векова српске књижевности“ у издању „Матице српске“. Ту су и бројни појединачни наслови из области философије, историје, психологије, друштвених и природних наука, белетристике. Дјечије одјељење Библиотеке обновљено је са око 50 наслова најновије издавачке продукције „Креативног центра“. Финансијску подршку за набавку литературе за најмлађе кориснике Библиотека је добила из „Фонда књига породице Данице Драгашевић.“

19.06.2012.

Библиотека добила легат

Народна библиотека "Стеван Самарџић" ових дана постала је богатија за један изузетан легат. У питању је лична библиотека поч. проф. Момчила Бојовића, истакнутог културног и друштвеног радника Пљеваља, коју су предали чланови његове најуже породице. Осим књига у легат је ушла и радна соба, као и личне ствари почившег професора Бојовића. Овај изузетно вриједан легат садржи око 2000 публикација, од којих су најбројније из области књижевности и науке о језику уопште. Осим тога легат садржи вриједне књиге из области философије, психологије, естетике, религије, као и разне енциклопедије и лексиконе. Заступљене су и публикације из области историје, географије и биографије, као и занимњива издања периодике. Од укупног броја књига које су садржане у легату завичајној збирци припада 403. Цјелокупна грађа је смјештена у Библиотеци, и тренутно се обрађује по правилима струке.

16.05.2012.

Уручена награда "Свитање"

Књижевно вече, које је Библиотека приредила поводом уручења награде "Свитање," одржано је у сали Скупштине Општине Пљевља. Добитницима награде, Јакши Вуковићу и Зорани Аћимовић, свечане дипломе и новчани износ награде уручила је директорица Библиотеке Станојка Љиљанић, након чега су се млади ствараоци представили пљеваљској књижевној публици својим побједничким радовима. Предсједница Жирија, мр Зорица Јестровић, рекла је нешто више о награђеним радовима, као и о књизи и писању уопште. Вече су својим присуством увеличали књижевници Илија Лакушић и Андрија Радуловић, који су својим стиховима одушевили публику и дали подршку младим ствараоцима у будућим књижевним трагањима. Учешће у програму узели су и представници Музичке школе из Пљеваља, чиме је ова литерарна промоција задобила посебну свечану ноту. Књижевно вече је водила библиотекарка Марија Кнежевић.

31.01.2012.

КОНКУРС ЗА КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ "СВИТАЊЕ"

Народна библиотека "Стеван Самарџић" из Пљеваља расписује

II КОНКУРС

за додјелу награде "Свитање" за књижевно стваралаштво младих

Право учешћа на Конкурсу имају млади ствараоци стално настањени на територији општине Пљевља, сврстани у двије узрасне категорије:
- узраст до 16 година;

- узраст од 16 до 25 година.

На Конкурсу се може учествовати са поетским и/или прозним радовима - највише два рада, обима до двије странице куцане обичним проредом.

Долазе у обзир само радови који до сада нису публиковани.

Радови се достављају у штампаној форми потписани шифром. Уколико се шаљу два рада, треба да су под истом шифром. У мањој затвореној коверти дати разрешење шифре, број телефона и адресу. Све ставити у већу коверту са назнаком о узрасту. Коверте морају бити запечаћене и потписане шифром.

Радови се достављају искључиво поштом, на адресу: Народна библиотека "Стеван Самарџић", 84210 Пљевља, Трг 13. јул, поштански фах 34.

Конкурс ће бити отворен од дана објављивања на сајту Библиотеке до 31. марта 2012. године.

Радове приспјеле на Конкурс оцјењиваће петочлани стручни жири који је именовао Савјет библиотеке.

Новчаном наградом и дипломом наградиће се по један рад у свакој узрасној категорији. Награде ће бити додијељене у просторијама Библиотеке 23. априла, на Свјетски дан књиге.

Награђени радови биће објављени у "Љетопису" Народне библиотеке "Стеван Самарџић", као и на сајту Библиотеке.

09.01.2012.

Захвалност дародавцима

Библиотека је током 2011. године добила на дар од појединаца и установа већи број књига и других публикација. Уз срдачну захвалност, дајемо имена дародаваца:
Миленка Цица Чоловић (Пљевља), Вујица Бојовић (Пријепоље), Матична библиотека "Вук Караџић" (Пријепоље), Чоловић Радоје (Београд), Бошко Станић (Нова Варош), Јован Делић (Београд), Бране Грбовић (Пљевља), Божо Гомилановић (Подгорица), Ненад Вуковић (Подгорица), Немања Драгаш (Пљевља), Јадранка Голочевац (Пљевља), Ратко Госпић (Пљевља), Радомир Терзић (Пљевља), Љиљана Бојовић (Пљевља), Ђорђије Остојић (Пљевља), Азра Туцовић (Пљевља), Јавно предузеће "Чистоћа" (Пљевља), Зоран Раонић (Пљевља), Милић Петровић (Београд), Зоран Шубарић (Пљевља), Дана Зиндовић (Пљевља), Исак Калпачина (Пљевља), Градска библиотека и читаоница (Котор), ЦНБ ''Ђурђе Црнојевић'' (Цетиње), ЦАНУ, Матица Српска (Нови Сад), Народна библиотека Србије (Београд), Завичајни музеј (Пљевља).
Вуко Драгашевић са породицом приложио је ''Фонду књига породице Данице Драгашевић'' 152 књиге.

12.12.2011.

Почела нова учлањења

Обавјештавамо наше уважене читаоце да су почела учлањења за 2012. годину. Цијена чланарине је симболична, као и претходних година (5 евра за годину дана). Од својих корисника очекујемо да на вријеме раздуже позајмљене публикације. Пошто још увијек радимо у просторијама предузећа "Оптел" (Војна фабрика), надамо се да ће корисници имати разумијевања за све тешкоће у раду Библиотеке. Но, и поред отежавајућих околности, као и хроничне беспарице, наши библиотекари су успјели да одрже континуитет у раду. Успјели смо да набавимо бројна вриједна издања домаће и стране издавачке продукције, као и да значајно обновимо и увећамо фонд школске лектире. У 2012.години настојаћемо да, у духу дугогодишње сарадње, обновимо и интензивирамо све видове непосредне комуникације љубитеља књиге и библиотекара, а у циљу што успјешнијег одабира и набавке нових публикација.

31.10.2011.

Посјета Сајму књига у Београду

Наши библиотекари посјетили 56. међународни београдски сајам књига. И ова културна манифестација искоришћена је за упознавање, одабир и набавку занимљивих наслова из текуће издавачке продукције. Поред низа занимљивих књига из области белатристике, књижевне критике, модерне психологије, набавили смо нови превод Аристотелових дјела у издању „Паидеје“, романе и есеје Албера Камија од истог издавача, Сенекина „Писма пријатељу“ у издању „Дерете“, као и двадесет до сада објављених томова из едиције „Десет векова српске књижевности“ у издању „Матице српске“. Посебно задовољство нам чини то што смо набавили драгоцјену књигу „Сало дебелога јера либо азбукопротрес“ Саве Мркаља, коју је издала „Просвјета“ из Загреба поводом 200-годишњице првог издања (1810-2010). Ту је и неколико изузетно занимљивих наслова о животу модерног града у издању „Медитерана“ из Новог Сада...

11.04.2011.

Десет година “Фонда књига Данице Драгашевић“

Због дугогодишњег реновирања Дома културе, рад Библиотеке је последњих година био нередован и неусклађен са многим очекивањима и потребама наших корисника. Може се рећи да је попуњавање и оглашавање "Фонда књига породице Данице Драгашевић" био један од сегмената рада који се одвијао без прекида и у складу са жељама бројних корисника. За десет година трајања Фонда Библиотека је примила на поклон око 1000 књига, што је већ једна пристојна библиотека. Највреднији дио Фонда чини збирка „Нобеловци“ која окупља дјела добитника Нобелове награде за књижевност од 1901. до данас. Тако је данас у нашој Библиотеци сваки нобеловац заступљен са бар једним од својих дјела. На жалост, због новонасталих околности нисмо били у могућности да овај дио Фонда физички издвојимо и уредимо као засебну збирку, што ћемо урадити по повратку у уређене просторије Дома културе. И поред добре обавијештености и изграђеног укуса, при избору књига дародавац је скоро редовно консултовао наше библиотекаре. Тако смо заједно чували Библиотеку од кича и неукуса сваке врсте, што није баш лако у вријеме кад се штампа огромна паралитература која пријети да прекрије и поништи и оно мало новообјављених дјела од истинске књижевне и естетске вриједности. Сматрамо да је то путоказ и за убудуће и код свих донација ове врсте, да, наиме, не треба по сваку цијену "помагати" библиотеке тако што ће се чистити магацини непродатих књига пропалих издавача, затрпавати библиотеке књижевним сурогатима умишљених писаца, васкрсавати "дјела" пуна страсне мржње према "другима"...

14.02.2011.

In memoriam

Мирослав Миро Божовић

(1935-2011)

Мирослав Миро Божовић, истрајан на путу честитости, настанио се однедавно у сјећање својих суграђана, бројних пријатеља и поштовалаца. Био је добар човјек за оне који су га познавали, изузетан за своје пријатеље и незамјенљив за своје најближе. Скоро читав свој радни вијек провео је у нашој библиотеци на дјечјем одјељењу и у раду са најмлађима. Њему и припада заслуга за оснивање овог одјељења сада већ далеке 1963. године. Успио је да у кратком временског раздобљу од петнаестак година формира фонд за најмлађе кориснике од око 20.000 књига. Радознала духа и изузетно широке опште културе, на читање је гледао као на авантуру духа, и стога је и могао да код најмлађих пробуди машту и да их покрене ка стваралачким трагањима. Бројне генерације пљеваљских школараца су упамтиле његову благост и доброту, али и озбиљност и строгост добронамјерног педагога и васпитача. Као свестрано образована личност посједовао је изванредна знања са подручја језика, књижевности, историје, географије, филма, спорта... Био је изузетно цијењен саговорник у интелектуалним круговима. Заслужио је истакнуто мјесто у историји библиотекарства пљеваљског краја и у нашем памћењу. Мирослав Миро Божовић је сахрањен у Пљевљима на Градском гробљу Равни, 14.02.2011, у присуству његових бројних пријатеља, поштовалаца и родбине.

15.12.2010.

Расписан Конкурс за додјелу награде „Свитање“

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „СТЕВАН САМАРЏИЋ“
расписује

КОНКУРС

за додјелу награде „Свитање“
за књижевно стваралаштво младих

- узраст до 16 година;
- узраст од 16 до 25 година.

На Конкурсу је могуће учествовати са поетским и/или прозним радовима – највише два рада, обима до двије странице куцане обичним проредом.
Радови не смију бити раније публиковани.
Радове треба доставити у писаној-штампаној форми, потписане шифром, у затвореној коверти, и са разрешењем шифре у посебној коверти.
Радове треба доставити у просторије Библиотеке (тренутно зграда ОПТЕЛ-а), или на адресу: Народна библиотека „Стеван Самарџић“, 84210 Пљевља, Трг 13. јул, поштански фах 34.
Радове приспјеле на Конкурс оцјењиваће трочлани стручни жири који именује Савјет Библиотеке.
Конкурс је отворен од дана објављивања у медијима до 1. марта 2011. године.
Новчаном наградом и дипломом наградиће се по један рад у свакој узрасној категорији, а награде ће бити додијељене у просторијама Библиотеке 23. априла, на Свјетски дан књиге.Награђени радови биће објављени у „Љетопису“ Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ као и на сајту Библиотеке.

11.01.2010.

Захвалност дародавцима

Библиотека је током 2009. године добила на дар од појединаца и установа већи број књига и других публикација. Уз најљепшу захвалност, дајемо имена дародаваца:

Радомир Терзић (Пљевља), Миленко Јовић (Пљевља), Анђелка Кнежевић (Пљевља), Новак Андесилић (Подгорица), Ђорђије Остојић (Пљевља), Милић Петровић Рајом (Београд), Максуд Махмутовић (Пљевља), Миладин Ћосовић (Горњи Милановац), Велинка Пејовић (Београд), Нађа и Јелена Подерегин (Лондон), Драган Палдрмић (Пљевља), Миленка Цица Чоловић (Пљевља), Одеса Чабаркапа (Пљевља), Владимир Ђуковић (Нови Сад), Милан Кнежевић (Пљевља), Раденко Поповић (Жабљак), Наод Вуковић (Жабљак), Ђорђе Радоњић (Доброта), Јуриј Чоловић (Пљевља), Милорад Јокнић (Пљевља), Радоје Чоловић (Београд), Библиотека Матице српске (Нови Сад), Америчка амбасада у Подгорици, Књижевни клуб "Далма" (Пљевља), САНУ, ЦАНУ, ЦНБ "Ђурђе Црнојевић", Удружење библиотекара Црне Горе.

Вуко Драгашевић са породицом приложио је „Фонду књига породице Данице Драгашевић“ 107 књига.

11.09.2009.

Гошће из Лондона у посјети Библиотеци

У друштву предсједника Општине Филипа Вуковића Библиотеку су ових дана посјетиле Нађа и Јелена Подерегин, кћерке списатељице Милке Бајић Подерегин, аутора романа „Свитање“. Госте је примио директор Библиотеке Драгомир Бојовић који је, након поздравне ријечи, кратко представио живот и рад ове установе данас. Он је, између осталог, истакао да Библиотека брине о пљеваљском књижевном наслеђу као важном дијелу духовног живота града. Роман „Свитање“ Милке Бајић Подерегин има овдје посебно мјесто и годинама је већ међу најчитанијим књигама. Библиотека чува преко 30 примјерака овог романа, од првог издања на српском језику (Београд, 1987), преко првог издања на енглеском језику (Лондон, 1988), до неколико издања на српском и француском језику издавачке куће Владимира Димитријевића L’Age d’Homme = Наш дом у Лозани и у Београду. Цијенећи књижевну вриједност романа као и симболички смисао његовог наслова, Библиотека је недавно установила награду под именом „Свитање“, коју ће додјељивати за најбоље литерарне радове својих најмлађих чланова. Циљ награде је да подстакне интерес за књигу и стваралаштво код најмлађих корисника.

Гошће из Лондона су поклониле Библиотеци неколико примјерака „Свитања“ на француском, енглеском (канадско издање) и српском језику.

29.06.2009.

Дом културе - двије године од почетка реконструкције

Ових дана се навршавају двије године од почетка реконструкције Дома културе у ком је смјештена и наша библиотека. Наши корисници знају да смо у једном дужем временском раздобљу имали велике тешкоће у свакодневном раду због неуређених и неопремљених просторија. Прва фаза обнове овог здања старог безмало шездесет година је успјешно и у релативно кратком року завршена, али је због недостатка финансијских средстава рад на уређењу ентеријера у последње вријеме прилично успорен. Радује свакако то што је овом приликом предузета темељна реконструкција Дома културе, па очекујемо да ће и наше просторије ускоро бити уређене и опремљене у складу са захтјевима и потребама једне модерне библиотеке.

На овим двјема сликама насталим ових дана може се видјети скоро до краја уређен Дом културе споља и једна од наших просторија која чека на уређење и опрему.

05.01.2009.

Апел љубитељима књиге

Дом културе у реконструкцији, љето 2008.

Подсјећамо своје кориснике да због реконструкције Дома културе од краја 2007. радимо у просторијама предузећа ''ОПТЕЛ'' (у народу познатије као „Војна фабрика“). Надамо се да ће корисници имати разумијевања за све тешкоће у нашем раду у новонасталим околностима и да дијеле наша велика очекивања од предузетих радова на реконструкцији и уређењу Дома културе.

Привремена локација Библиотеке

Да би Библиотека сачувала континуитет у раду и обезбиједила својим корисницима приступ и коришћење бар једног дијела књижних фондова, на новој локацији смо организовали рад са корисницима сваког радног дана од 9-17 сати. Наставили смо и са набавкама књига, листова и часописа. Но, и поред напора и жеље да набавимо сва вриједна нова издања, нисмо ипак у могућности да увијек препознамо све књижевне вриједности, као ни све потребе и интересовања бројне и разнородне књижевне публике. А то добија посебну важност у условима веома ограничене домаће издавачке продукције, неразвијене књижарске мреже и промјенљивих школских програма.

Стога очекујемо да у складу са добрим обичајима куће и у духу вишедеценијске сарадње обновимо све видове непосредне комуникације љубитеља књиге и библиотекара у циљу одабирања и набавке нових публикација. Очекујемо, такође, да се све већем броју дародаваца придруже нови љубитељи књиге, спремни да књиге које не користе дарују Библиотеци.

29. 05. 2023.

15. 05. 2023.

11. 05. 2023.

24. 04. 2023.

11. 04. 2023.

07. 04. 2023.

15. 03. 2023.

12. 03. 2023.

07. 03. 2023.

04. 02. 2023.

01. 02. 2023.

30.01. 2023.

28.01. 2023.

23.12. 2022.

17.12. 2022.

15.12. 2022.

10.12. 2022.

08.12. 2022.

23.11. 2022.

22.11. 2022.

18.11. 2022.

10.11. 2022.

28.10. 2022.

27.10. 2022.

21. i 22.10. 2022.

19. i 20.10. 2022.

18. 10. 2022.

11. 10. 2022.

10. 10. 2022.

07. 10. 2022.

06. 10. 2022.

04. 10. 2022.

01. 10. 2022.

24. 08. 2022.

28. 07. 2022.

08. 07. 2022.

05. 07. 2022.

18. 06. 2022.

14. 06. 2022.

02. 06. 2022.

18. 05. 2022.

10. 05. 2022.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” организовала је књижевно вече на ком је представљено књижевно стваралаштво Миланке Аранитовић Ракочевић

28. 04. 2022.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” представила књижевни портрет Зорана Богнара

14. 04. 2022.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” додијелила Награду „Душан Грбовић“ за најбоље поетско остварење младих

12. 04. 2022.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” организовала књижевно вече Видоја Деспотовића

29. 03. 2022.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” организовала књижевно вече Буда Симоновића

24. 03. 2022.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” организовала књижевно вече Бориса Јовановића Кастела

04. 02. 2022.

15. 01. 2022.

Захвалност дародавцима

16. 12. 2021. .

ЈУНБ ,, Стеван Самарџић” Пљевља узела учешће на Округлом столу у Новом Пазару

15. 12. 2021. .

Књижевно вече ,,Вранешка легенда”

14. 12. 2021. .

Запослени ЈУНБ ,, Стеван Самарџић” Пљевља похађали курс на Цетињу

13. 12. 2021.

03. 12. 2021.

Представљена збирка поезије ,,Занесен љепотом” аутора Дарка Ђондовића

02. 12. 2021.

26. 11. 2021.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” организовала књижевно вече ,,Завичајни сусрети писаца”

25. 11. 2021.

22. 11. 2021.

ЈУНБ ,,Стеван Самарџић” посјетили ученици из Оџака

16. 11. 2021.

Представљена књига ,,Луча црногорске дипломатије” дипломате Дејана Вуковића

15. 11. 2021.

05. 11. 2021.

Изашла из штампе књига Радована Вујадиновића ,,Варнице”

02. 11. 2021.

Одржана изложба Црногорско ћирилско штампарство XV и XVI вијека и представљена књига (фототипско издање) Псалтир са посљедовањем Ђурђа Црнојевића из 1494. године

01. 11. 2021.

30. 10. 2021.