|
|
Трагови постојања насељеног мјеста са урбаним одликама и елементима духовне културе под именом Пљевља (раније Брезник, па Таслиџе) сеже у веома далеку историјску прошлост. Прави почеци ширења књиге и писмености, међутим, везани су за Манастир Свету Тројицу (15. в.), вишевјековно средиште духовног живота људи пљеваљског краја. Поред тога што је временом сабрао велики број књига, у њему се преко једног вијека одвијала и плодна преписивачка дјелатност. Скрипториј Манастира Свете Тројице достигао је велику славу у вријеме преписивачког рада Гаврила Тројичанина у 17. вијеку.
Важан дио исламске културе и њеног ширења и чувања у овим крајевима су и рукописне књиге, писане најчешће арапском графијом и скупљане у Хусеин-пашиној џамији и у другим вјерским установама као и у богатијим муслиманским кућама.
Осим ових библиотека које су спадале у највеће библиотеке овог типа у нашим крајевима, крајем 19. и почетком 20. вијека у пљеваљском крају налазимо и друге културне установе и школе чија дјелатност на пољу ширења књиге и писмености означава и почетке библиотекарског рада.
Велике историјске промјене на прелазу два вијека нису, наравно, заобишле ни пљеваљски крај који је све до 1912. године био у саставу Османског царства, али сада у сусједству Србије и Црне Горе које су још од Берлинског конгреса 1878. самосталне државе. Пљевља су до 1913. године, када су припојена Црној Гори, била под снажним утицајем културно-просветних и ослободилачких идеја из Србије. О том утицају и духовном полету на свој особен начин говори и појава књижевно-сатиричног листа „Типар“, који су издавали и уређивали пљеваљски студенти, браћа Ристо и Танасије Пејатовић и Стеван Самарџић.
Кратак осврт накултурно-просветне прилике овога времена налазимо у књизи „Нова Србија“ Јевта Дедијера из 1913. године, гдје, поред тога што запажа да су Пљевља „сасвим чиста и лепа“ варош и да имају „изглед средњоевропске вароши“, истиче и следеће: „Од јавних установа Срби имају основну школу са 500-600 ученика, четвороразредну гимназију која је прије 13 година установљена, и нижу девојачку, односно раденичку школу. Затим, Срби имају певачко друштво 'Братство' које постоји још од пре 20 година, а које је услед несрећних прилика у Турској с времена на време обустављало рад. Уз 'Братство' , била је увек и српска читаоница коју је иста судбина постизавала као и 'Братство'... Муслимани у вароши имају око 10 основних школа са 1000-1500 ученика, петоразредну гимназију идадију и нижу богословију медресу“.
У Пљевљима су, дакле, у приличном временском размаку од преко тридесет година основана два културно-просветна друштва, Српско певачко друштво „Братство“ (1889) и Муслиманско културно-просветно друштво „Гајрет“ (1921).
За ова културно-просветна друштва везан је почетак позоришног, музичког и књижевног живота у Пљевљима. Она су, поред других садржаја, у свом саставу имала и читаоницу са великим бројем књига и посјетилаца, па је већ тиме њихова улога у културном и просветном преображају ове средине од непроцјењивог значаја. Мада са посебним вјерским обиљежјима, друштва су показала висок степен међусобне толеранције и сарадње као и потпуне отворености за нове духовне вриједности.
У Пљевљима је 1901. године основана и најзначајнија културно-просветна установа овога краја – Српска мушка гимназија. Њен први директор Танасије Пејатовић, заједно са Стеваном Самарџићем, радио је на оснивању ђачке и наставничке књижнице и на набавци књига. Касније су и при основним школама, ђачким и литерарним дружинама осниване народне књижнице и читаонице. Цетињски лист „Глас Црногорца“ (бр. 25, од 5. маја 1914) биљежи да је у прољеће 1914. године основано Друштво Пљеваљске читаонице, што недвосмислено говори о постојању библиотеке у Пљевљима. Данас, нажалост, нема поузданих података о раду Пљеваљске читаонице тих година, нити о њеној даљој судбини. Можемо само претпоставити да је њен рад прекинут у годинама Првог свјетског рата и да је обновљен негдје између два рата. У вријеме Пљеваљске битке, 1. децембра 1941. године, у пожару је потпуно уништена зграда Читаонице са цјелокупним књижним фондом и документацијом.
У културном животу града у међуратном периоду посебан значај имају књижаре. Најзначајнији књижар тога времена био је Леко Јовашевић.
Од 1925. године дјелују бројна литерарна и трезвењачка друштва, а међу њима највећи значај има литерарна ђачка дружина „Полет“ са својом књижницом. Наша библиотека данас посједује више књига са печатом литерарне дружине „Полет“. У селу Мељаку је 1932. године основана Народна књижница и читаоница која је добила име „Љубишња“. Поводом 130. годишњице Првог српског устанка, у основној школи у селу Потпећу је 1934. године основана Народна књижница и читаоница... Главни носилац овог снажног духовног преображаја био је ојачали грађански сталеж, па су и неке угледније грађанске породице, богатији трговци и занатлије посједовали завидне приватне
збирке књига и предњачили у помоћи код
њихове набавке из развијенијих средина.
Књиге су добављане из Београда, Мостара,
Са-
Учитељ Илија Пајовић, човјек велике радозналости и широког образовања, имао је између два рата приватну библиотеку и свој библиотекарски печат. Не зна се поуздано да ли је ова приватна књижница имала своје чланове ни колики је био књижни фонд, али судећи по великом броју књига са печатом књижнице Илије Пајовића које данас чува наша Библиотека, радило се о значајном фонду. Књиге је добављао од Геце Кона, Народног дела, Цвијановића, Ст. Куглија и других издавача и са великим смислом за њихову вриједност. Биће да је овај страсни љубитељ књиге, по постављењу за управника Градске библиотеке и читаонице у Пљевљима у поратним годинама, цјелокупни фонд своје приватне библиотеке поклонио новооснованој библиотеци.
Данашња Библиотека у Пљевљима основана је одмах по ослобођењу града 1944. године под називом Градска народна читаоница Пљевља, чиме почиње организовани библиотекарски рад који траје све до наших дана. Првих поратних година Библиотека се често пресељавала, књижни фонд је углавном формиран од поклоњених књига, кадар је био малобројан и несталан...
По усељењу у Дом културе 1950. године, Библиотека дјелује под називом Градска библиотека и читаоница Пљевља. Већ раних педесетих година овдје су постављени темељи модерног библиотекарског рада: обезбијеђена је континуирана набавка књига, листова и часописа, Одјељење читаонице је просторно одвојено од Позајмног одјељења, почела је израда првог и све до најновијег времена јединог каталога у историји пљеваљског библиотекарстава. Ријеч је о ауторском каталогу монографских публикација који је израђен између 1950. и 1960. године, према тада важећим стандардима каталошког описа. Каталогом је обухваћен цјелокупни тадашњи фонд монографских публикација, који крајем педесетих година броји око 14.000 примјерака. Заслуга за израду првог каталога припада већ поменутом управнику Градске библиотеке и читаонице Илији Пајовићу.
У наредном периоду Библиотека се даље просторно проширила, што јој је омогућило да поред Одјељења за одрасле и Одјељења читаонице, формира и Дјечје одјељење са читаоницом. Одјељење за најмлађе кориснике је формирано 1961. године.
У следећам релативно дугом временском распону од преко 40 година, Библиотека је прије свега радила на повећању књижних фондова и њиховом прилагођавању потребама и интересовањима све бројније читалачке публике. Данас звучи помало невјероватно податак да је од краја шездесетих па све до почетка деведесетих година прошлог вијека читалачкој публици овдје стајало на располагању преко 40 наслова листова и часописа који су излазили у ондашњој Југославији. Оно, пак, што је дало посебно обиљежје раду Библиотеке тих година јесу честе књижевне приредбе – књижевне вечери, изложбе књига, трибине, сусрети писаца. Пљевља одавно имају бројну и култивисану књижевну публику која је свој интерес за књигу, књижевна мјерила и укус формирала прије свега у овој Библиотеци.
Од 1962. године у Пљевљима дјелује Међурепубличка културно-просветна заједница, која у свом програму рада такође има популарисање књиге и читања. Године 1964. при Библиотеци је основан Клуб љубитеља књиге, који је касније промијенио име у Књижевни клуб „Далма“. Ове двије установе су дале драгоцјен допринос популарисању књиге и читања и омасовљењу читалачке публике. Скоро да је свако значајније књижевно име ондашње Југославије гостовало тих година у Пљевљима и срело се са овдашњом књижевном публиком.
Ово су и године када је Библиотека уложила велики труд да прошири библиотечку мрежу и књигу учини доступном цјелокупној школској популацији и корисницима ван самог града. Тако је Библиотека пружила помоћ у књигама, опреми и стручном кадру при оснивању школских библиотека, као што су библиотека Гимназије „Танасије Пејатовић“, библиотеке у Грацу, Оџаку и другим сеоским основним школама...
Почетком седамдесетих година у Школском центру „Трећа пролетерска санџачка“ основана је библиотека која у релативно кратком времену формира фонд од око 10.000 књига.
У духу владајућег соцреалистичког модела културе, по ком сва духовна добра треба да буду доступна радничкој класи, и у Пљевљима су ових година набављане књиге по многим предузећима и установама. Набавке су обично ишле преко синдикалне подружнице предузећа и без консултовања матичне установе и јасне концепције будуће библиотеке. Ове квази-библиотеке нису, наравно, имале никакве везе са специјалним библиотекама које би по логици ствари тамо требало да се формирају, па је умјесто стручне литературе која садржи научно-техничке и друге информације неопходне у раду предузећа и овдје махом набављана белетристика. Настале без правог плана, простора, опреме, кадра и свега другог што би им дало неко одређеније обиљежје и функцију, „синдикалне библиотеке“ су и овдје временом угашене, а књиге најчешће „нестале“. Нека ипак буде забиљежено да је нешто већи књижни фонд формиран у „Руднику угља“, „Термоелектрани“, ШИК-у „В. Јакић“ и Медицинском центру.
У циљу идејног марксистичког образовања својих чланова, Општински комитет Савеза комуниста Пљевља формирао је своју библиотеку (у интерној конверзацији оптицао је израз „библиотека комитета“), која је у тренутку распада Савеза коминста Југосалвије имала око 2000 књига и неколико стотина примјерака часописа. У структури књижног фонда преовладавала је, разумије се, марксистичка политичка публицистика и књиге о самоуправљању, историографија НОБ-а и револуције, уз мањи број изузетно вриједних издања са подручја хуманистичких наука. Овај фонд је у цјелини бесплатно уступљен на чување и коришћење нашој Библиотеци.
Од почетка деведесетих година прошлог вијека па до данас, Библиотека је прије свега радила на промјени структуре својих књижних фондова и тако се увелико ослободила огромног баласта паралитературе, застарјеле политичке публицистике и идеологизиране историографије. Тих година Библиотека је узела од Народне библиотеке Србије програм „БИБЛИО“ и израдила електронски каталог монографских публикација који је користила све до недавног преласка на систем COBISS. За остварене резултате, Библиотека је добитник награде „20 новембар“ коју додјељује Скупштина Општине Пљевља.
Пљевља, 2008. Текст припремио: Драгомир Бојовић
|
