Легат Узеира Бећовића

Узеир Бећовић је рођен 8. априла 1936. године у Левер Тари, гдје је завршио основну школу. У Пљевљима је учио Гимназију, а потом се школовао у Загребу и Београду. Цијели свој стваралачки живот, као културни прегалац особеног сензибилитета за завичајне теме, посветио је свом граду и његовој околини. Jедан је од оних мисионара који је својим истраживачким пером афирмисао културну мапу нашег града. Из једног таквог ангажмана објавио је 23 књиге, са тематиком: прошлост, културна баштина, активности везане за младе, путописи. Узеир Бећовић је био дугогодишњи руководилац Међурепубличке заједнице за културно просвјетну дјелатност, предсједник Феријалног савеза општине Пљевља, замјеник главног и одговорног уредника „Пљеваљских новина“ и члан редакције, предсједник Савјета за здравство и социјалну политику општине Пљевља, предсједник југословенског Штаба за изградњу спомен-обиљежја Бошку Бухи и осталој дјеци погинулој у току НОБ-а. Новинарске и друге текстове је објављивао по бројним листовима и часописима, а у име издавача Међурепубличке заједнице за културно-просвјетну дјелатност из Пљеваља, у којој је активно радио дуги низ година, Бећовић је објавио и потписао преко стотину бројева часописа „Мостови“, више стотина књига са простора тадашње Југославије, као и једном броју аутора из иностранства. Био је предсједник и члан разних комисија и жирија у области културе и умјетности, члан и почасни члан многих организација и удружења на подручју бивше Југославије. Добитник је више од 60 друштвених награда и признања. Узеир Бећовић је преминуо у Пљевљима 2008. године. Цјелокупну приватну библиотеку овог плодног културног ствараоца, Народној библиотеци „Стеван Самарџић“, поклонили су чланови његове најуже породице.

Легат Узеира Бећовића садржи око 3000 публикација. Публикације су из различитих области културе, знања, умјетности. Међу њима преовладава литература различитих књижевних жанрова, како појединачна издања, тако и цијеле едиције. Ту су и бројне публикације из историје, философије и друштвених наука, као и значајан број лексикона и речника. Међу ауторским дјелима легатора, посебно мјесто заузимају монографије, које свједоче богату културно-историјску прошлост Пљеваља и околине. Оно што чини највриједнији и најзаступљенији дио овог поклона, јесте богата издавачка продукција Међурепубличке заједнице за културно-просвјетну дјелатност, чије је сједиште било у Пљевљима, а у чијем раду је учествовало више општина на тромеђи некадашње Југославије, тј. општине са сјевера Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине. Тако је, поред бројних других културних активности које је МРЗ организовала у земљи и иностранству, рад ове установе остао забиљежен кроз веома плодну издавачку збирку. У њој су садржана дјела завичајних аутора, као и оних стваралаца који нису завичајем везани за Пљевља, а издавач им је ова културно-просвјетна заједница. Легат садржи и све бројеве „Мостова“, већ поменутог реномираног часописа за културу, умјетност и друштвени живот, као и значајан број књижевних и стручних часописа који су излазили у Црној Гори и региону, а чији је циљ био праћење укупних културних и друштвених струјања.

Осим монографских публикација (књига), као и стручних часописа, новина, билтена, легат садржи и бројну другу грађу, тј. разноврстан некњижни материјал, који је драгоцјен извор информација о културним дешавањима у једном дужем временском периоду. Ту спадају разна признања, позивнице, плакати, награде, дакле сва она грађа која је пратила рад саме културно-просвјетне институције. Ту је и богата легаторова фотографска збирка, смјештена у албуме, која је забиљежила бројне догађаје у богатом и садржајном програму Међурепубличке заједнице.

Оно што чини једну од посебности легата јесте свакако и то што он садржи све бројеве „Пљеваљских новина“, од оснивања овог листа, па све до 2009. године. Сви бројеви су уредно повезани по годиштима. Имајући у виду редовност изласка листа, који већ дужи низ година прати укупну друштвену, привредну и културну збиљу нашег града и његове околине, овај материјал у фонду саме Библиотеке представља значајан носилац информација.

Сва ова грађа ушла је у садржај легата, који на овај начин постаје значајан трезор и водич кроз пљеваљску културну баштину, у једном значајном временском периоду.

Софија Јеловац                                          

виша библиотекарка у НБ "Стеван Самарџић"

Легат проф. Момчила С. Бојовића

Момчило С. Бојовић рођен је 1935. године у Маочу, у угледној учитељској породици, од оца Стевана и мајке Ајкуне. Завршио је Гимназију у Пљевљима, а дипломирао је југо-свјетску књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Био је дугогодишњи професор и директор Средњошколског центра у Пљевљима. Деведесетих година прошлога вијека и касније бавио се политиком и остварио успјешну каријеру-од предсједника СО Пљевља до амбасадора Савезне Републике Југославије у Тунису. Био је изузетно ангажован и у културном животу. Један је од оснивача књижевног клуба ,,Далма'' и уредник едиција часописa ,,Трагови'' и ,,Мостови''. Објавио је више од сто књижевних и књижевно-критичких радова, мноштво новинских чланака, излагао на бројним књижевним скуповима и потписао неколико стотина рецензија књижевних и публицистичких радова. Један је од утемељивача угледне културно-књижевне манифестације Дани хумора и сатире ,,Вуко Безаревић'' и оснивача Умјетничке галерије ,,Витомир Србљановић''. Посебно мјесто у његовом стваралачком раду припада истраживању живота и дјела Богомира Аћимовића Далме. Момчило Бојовић преминуо је у Пљевљима 2010. године.

Момчило Бојовић је своју цјелокупну приватну библиотеку завјештао Народној библиотеци ,,Стеван Самарџић''. Такве збирке, легати, воде се у библиотечкој пракси као посебни фондови. Осим публикација, о чијој ће структури бити ријечи у наставку текста, легат садржи и поједине предмете легаторове радне собе, као што су писаћа машина, прибор за писање, факсимил, али и неке личне предмете-портрет, гусле и војну мапу Пљеваља из 1892. године.

Књижни фонд легата заступљен је са приближно 1800 публикација, остварења из различитих сфера науке и умјетности, мада су најбројније публикације из области књижевности и језика, што је сасвим разумљиво ако се има у виду да је легатор био дугогодишњи професор српског језика и књижевности.

Општа група садржи 70 публикација, а треба поменути сљедеће: Војну енциклопедију у 10 томова, објављивану у периоду од 1970. до 1976, Речник српскохрватског књижевног језика у 6 томова, чији су издавачи ,,Матица српска'' и ,,Матица хрватска'' (1967-1976), Речник Његошевог језика у 2 тома (1983), Лексикон писаца Југославије (,,Матица српска'', 1972-1979) у 2 тома, Лексикон новинарства (1979), Лексикон страних речи и израза (,,Просвета'',1980), Малу енциклопедију 3 тома (,,Просвета'', 1978), Нову илустровану медицинску енциклопедију у 4 тома (,,Југославија'', Београд, 1976).

Област филозофије, естетике и психологије заступљена је са 24 публикације, од којих посебно треба истаћи Филозофску хрестоматију у 12 томова, која прати филозофску мисао од античког периода до савремене западне филозофије (,,Матица хрватска'',1978). Легат садржи луксузна издања Библије (,,Стварност'', Загреб, 1968) и Кур'ана (,,Стварност'', Загреб,1969)

Друштвене науке заступљене су са 170 публикација. Управо се за ту групу може рећи да репрезент оног специфичног, читалачко-идеолошког укуса током шесте и седме деценије 20. вијека. Највећи дио публикација из ове групе чини социјалистичко-идеолошка литература, карактеристична за раздобље послије Другог свјетског рата. Треба поменути 37 томова Лењинових Сочиненiя у оригиналу, на руском језику, објављиваних у Москви у временском распону између 1947. и 1957, затим Сабране радове Вељка Влаховића у 7 томова, Самоуправљање Едварда Кардеља у 5 томова, као и радове Јосипа Броза Тита.

Област умјетности и спорта заступљена је са 43 публикације, а као репрезентативну за ову групу, можемо издвојити едицију Умјетност на тлу Југославије у 18 томова (Београд /Загреб /Мостар, 1982). Едиција пружа свеобухватан приказ развитка умјетничког испољавања и изражавања од праисторијске до модерне умјетности на подручју земаља некадашње Југославије.

Најбројније су публикације из области књижевности и језика (1300) у којима су заступљена остварења свјетских класика - Хомера, Шекспира, Балзака, Толстоја, Достојевског, Чехова, Тургењева, Шолохова, Кафке, Сартра и др., као и најзначајних домаћих аутора – Његоша, Андрића, Црњанског, Селимовића, Ћосића, Ћопића. Легат садржи и луксузно, четворојезично издање Горског вијенца. И подручје есејистике и књижевне критике богато је заступљено познатим именима и насловима, поменућемо цјелокупни књижевно-критички опус Јована Скерлића и едицију Српска књижевност у књижевној критици. Од публикација иѕ области историје књижевности поменућемо Књижевност Црне Горе од XII до XIX вијека у 20 томова (Обод, Цетиње, 1996).

Историјска, географска и биографска литература заступљена је са 120 публикација. Завичајној збирци припада 400 публикација од укупног броја. Знатан број публикација садржи посвете аутора, махом пјесника, као што су Матија Бећковић, Момир Војводић, Милован Витезовић и др.

Од издавачких кућа, најзаступљенија су издања ,,Српске књижевне задруге'', затим ,,Нолита'', ,,Матице српске'', ,,Свјетлости'', ,,Обода''... Књижевни клуб ,,Далма'', чији је један од утемењивача Момчило Бојовић, публиковао је највећи број књига које припадају завичајној збирци.

Ивана Цвијетић                                          

библиотекарка у НБ "Стеван Самарџић"