Награда *Свитање*

Завичајни писци

Наше полице

Виртуелна библиотека Црне Горе

 

 

 

Легат проф. Момчила С. Бојовића

 

 

Момчило С. Бојовић рођен је 1935. године у Маочу, у угледној учитељској породици, од оца Стевана и мајке Ајкуне. Завршио је Гимназију у Пљевљима, а дипломирао је југо-свјетску књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Био је дугогодишњи професор и директор Средњошколског центра у Пљевљима. Деведесетих година прошлога вијека и касније бавио се политиком и остварио успјешну каријеру-од предсједника СО Пљевља до амбасадора Савезне Републике Југославије у Тунису. Био је изузетно ангажован и у културном животу. Један је од оснивача књижевног клуба ,,Далма'' и уредник едиција часописa ,,Трагови'' и ,,Мостови''. Објавио је више од сто књижевних и књижевно-критичких радова, мноштво новинских чланака, излагао на бројним књижевним скуповима и потписао неколико стотина рецензија књижевних и публицистичких радова. Један је од утемељивача угледне културно-књижевне манифестације Дани хумора и сатире ,,Вуко Безаревић'' и оснивача Умјетничке галерије ,,Витомир Србљановић''. Посебно мјесто у његовом стваралачком раду припада истраживању живота и дјела Богомира Аћимовића Далме. Момчило Бојовић преминуо је у Пљевљима 2010. године.

 

Момчило Бојовић је своју цјелокупну приватну библиотеку завјештао Народној библиотеци ,,Стеван Самарџић''. Такве збирке, легати, воде се у библиотечкој пракси као посебни фондови. Осим публикација, о чијој ће структури бити ријечи у наставку текста, легат садржи и поједине предмете легаторове радне собе, као што су писаћа машина, прибор за писање, факсимил, али и неке личне предмете-портрет, гусле и војну мапу Пљеваља из 1892. године.

 

Књижни фонд легата заступљен је са приближно 1800 публикација, остварења из различитих сфера науке и умјетности, мада су најбројније публикације из области књижевности и језика, што је сасвим разумљиво ако се има у виду да је легатор био дугогодишњи професор српског језика и књижевности.

 

Општа група садржи 70 публикација, а треба поменути сљедеће: Војну енциклопедију у 10 томова, објављивану у периоду од 1970. до 1976, Речник српскохрватског књижевног језика у 6 томова, чији су издавачи ,,Матица српска'' и ,,Матица хрватска'' (1967-1976), Речник Његошевог језика у 2 тома (1983), Лексикон писаца Југославије (,,Матица српска'', 1972-1979) у 2 тома, Лексикон новинарства (1979), Лексикон страних речи и израза (,,Просвета'',1980), Малу енциклопедију 3 тома (,,Просвета'', 1978), Нову илустровану медицинску енциклопедију у 4 тома (,,Југославија'', Београд, 1976).

 

Област филозофије, естетике и психологије заступљена је са 24 публикације, од којих посебно треба истаћи Филозофску хрестоматију у 12 томова, која прати филозофску мисао од античког периода до савремене западне филозофије (,,Матица хрватска'',1978). Легат садржи луксузна издања Библије (,,Стварност'', Загреб, 1968) и Кур'ана (,,Стварност'', Загреб,1969)

 

Друштвене науке заступљене су са 170 публикација. Управо се за ту групу може рећи да репрезент оног специфичног, читалачко-идеолошког укуса током шесте и седме деценије 20. вијека. Највећи дио публикација из ове групе чини социјалистичко-идеолошка литература, карактеристична за раздобље послије Другог свјетског рата. Треба поменути 37 томова Лењинових Сочиненiя у оригиналу, на руском језику, објављиваних у Москви у временском распону између 1947. и 1957, затим Сабране радове Вељка Влаховића у 7 томова, Самоуправљање Едварда Кардеља у 5 томова, као и радове Јосипа Броза Тита.

 

Област умјетности и спорта заступљена је са 43 публикације, а као репрезентативну за ову групу, можемо издвојити едицију Умјетност на тлу Југославије у 18 томова (Београд /Загреб /Мостар, 1982). Едиција пружа свеобухватан приказ развитка умјетничког испољавања и изражавања од праисторијске до модерне умјетности на подручју земаља некадашње Југославије.

 

Најбројније су публикације из области књижевности и језика (1300) у којима су заступљена остварења свјетских класика - Хомера, Шекспира, Балзака, Толстоја, Достојевског, Чехова, Тургењева, Шолохова, Кафке, Сартра и др., као и најзначајних домаћих аутора – Његоша, Андрића, Црњанског, Селимовића, Ћосића, Ћопића. Легат садржи и луксузно, четворојезично издање Горског вијенца. И подручје есејистике и књижевне критике богато је заступљено познатим именима и насловима, поменућемо цјелокупни књижевно-критички опус Јована Скерлића и едицију Српска књижевност у књижевној критици. Од публикација иѕ области историје књижевности поменућемо Књижевност Црне Горе од XII до XIX вијека у 20 томова (Обод, Цетиње, 1996).

 

Историјска, географска и биографска литература заступљена је са 120 публикација. Завичајној збирци припада 400 публикација од укупног броја. Знатан број публикација садржи посвете аутора, махом пјесника, као што су Матија Бећковић, Момир Војводић, Милован Витезовић и др.

 

Од издавачких кућа, најзаступљенија су издања ,,Српске књижевне задруге'', затим ,,Нолита'', ,,Матице српске'', ,,Свјетлости'', ,,Обода''... Књижевни клуб ,,Далма'', чији је један од утемењивача Момчило Бојовић, публиковао је највећи број књига које припадају завичајној збирци.

 

Ивана Цвијетић                                          

библиотекарка у НБ "Стеван Самарџић"

 

Latinica/Ћирилица

Прочитајте и Ви

 

 Линкови:

Сајт Општине Пљевља

Сајт Општине Пљевља

Сајт Општине Пљевља

Сајт Општине Пљевља

Сајт Општине Пљевља

Сајт Општине Пљевља

Сајт Општине Пљевља

Издавачка кућа ''Архипелаг''

Пљеваљска Гимназија

©  2008   -   Народна библиотека "Стеван Самарџић"  -  Пљевља